Arhitektura Vladimir Stupar-prvi sertifikovani graditelj baliranom slamom u Srbiji

Vladimir Stupar-prvi sertifikovani graditelj baliranom slamom u Srbiji

Foto: kuća napravljena od balirane slame

Njegovo ime je Vladimir Stupar i pretenduje da bude prvi sertifikovani graditelj baliranom slamom u Srbiji. Proteklih sedam godina strastveno se bavi izučavanjem ekološke gradnje, organskom poljoprivredom i obnovljivim izvorima energije. Stekao je formalno obrazovanje kroz obuke “Specijalista za gradnju pasivnih, energetsko efikasnih kuća” , “Specijalista za obnovljive izvore energije” i “Project Management”. Praktična znanja stekao je kroz različite radionice, kao i kroz projekat svoje porodične kuće kada je ubedio svoju porodicu da treba da iskoriste slamu kao izolativni materijal.

Foto: Kuća od balirane slame ima znantu masu
Foto: Kuća od balirane slame ima znantu masu

Vladimirova namera je da osnuje neprofitnu organizaciju koja će biti fokusirana na ekološki način života i projekte koji kombinuju moderne i inovativne tehnologije sa prirodnim materijalima. Da okupi stručnjake iz oblasti građevinarstva,da se organizacija priključi Evropskoj Mreži za Baliranu Slamu i da radi na standardizaciji slame kao materijala za izgradnju individualnih životnih objekata, kao i poljoprivrednih objekata. Organizacija će biti zasnovana na “open source” filozofiji. Mi se nadamo da će Vladimir uspeti i da ćemo biti upravo zahvaljujući njemu, poznati u svetu kao jedni od retkih sertifikovanih graditelja slamom kao izolativnim materijalom.

Slama kao materijal za gradnju

Građenje biljnim vlaknima staro je koliko i čovečanstvo, o čemu još i danas svedoče ostaci zaklona od granja i lišća. Ljudi su hiljadama godina koristili slamu za izgradnju zidova i za izradu krovova. Ali, najveća i relativno ‘nedavna’ novina (oko 1850.godine) je izum baliranja slame, što je omogućilo proizvodnju lakih blokova, sa izuzetnim izolacionim kapacitetom koji su, iznad svega, i biorazgradivi. Ideja i njena realizacija su jednostavne, ali ih je neophodno dobro promisliti ! Mašine za baliranje su patentirane u SAD-u pre 1850.godine, i već su bile na prodaju 1873.godine, pokretane konjima. Do 1809.godine, vlasnici železnica prihvatali su samo transport balirane slame.

Izum baliranja slame omogućio je proizvodnju lakih blokova
Izum baliranja slame omogućio je proizvodnju lakih blokova

U isto vreme, pioniri Kinkaid Sandhills u Nebraski, imali su malo drveta i gline za uobičajenu tehniku gradnje. Čini se da je bilo logično da je neko bale slame shvatio kao velike lake ‘cigle’. Tako je počela njihova primena u izgradnji. Prvi dokument o gradnji baliranom slamom pojavio se 1886.godine u Nebraski , za jednu školu. 1920-ih godina, Ministarstvo poljoprivrede severne Dakote u SAD-u, izdalo je manual za gradnju baliranom slamom, za izgradnju poljoprivrednih objekata. Ova inicijativa doprinela je širenju tehnike u nekoliko zemalja SAD-a. Tehnika Nebraska, sa nosećim zidovima od bala slame, najviše se koristila između 1905. i 1935.godine, a prestala je da se primenjuje oko 1940.godine kada se, sa dolaskom železnice, prednost daje lošije izolovanim objektima radi prepoznavanja i društvenog prestiža, a slama se počela doživljavati u vezi sa nečim prošlim, odnosno siromašnim. Od tad, kuće od slame su, uprkos svemu, građene u nekoliko zemalja, ali je ovo ostalo uvek relativno marginalno.

Gradnja balama slame je ostala ‘uspavana’ sve do izlaska članka o tehnici ‘Nebraska’ od strane Welsch-a u ‘Shelter’ 1973. Od izdanja u ovom časopisu, Amerikanci počinju da rade eksperimente i testove u laboratorijama, da organizuju prakse, pišu tekstove i knjige, i na taj način se ostatak sveta upoznao sa ovim neverovatnim načinom gradnje.

Jedna kuća od 100m2 u osnovi, imaće u enterijeru oko 30m2 blatnih maltera
Jedna kuća od 100m2 u osnovi, imaće u enterijeru oko 30m2 blatnih maltera

Inercija (masa) jedne kuće od slame

Neki smatraju da jedna kuća od balirane slame nema veliku masu (za apsorpciju i povratak toplote). Međutim, jedna kuća od balirane slame pokrivena dobrim slojem maltera, ima znantu masu. Jedan blatni malter debljine 5cm ima oko 65kg/m2, što je mnogo više nego gipsane ploče. Na primer, jedna kuća od 100m2 u osnovi, imaće u enterijeru oko 30m2 blatnih maltera, što predstavlja oko 5 tona zemlje; ne računajući pregrade, pod i ostalo. Za povećanje mase, takođe se mogu napraviti i pregradni zidovi od zemlje, pa čak i nameštaj kao što su klupe i police.
Što je veća masa, treba više energije da bi se kuća zagrejala; ali je prednost što će ona duže ostati topla. Bitna stavka gradnje slamom je da je masa (malter) u enterijeru izolacije, i da ne gubi svoje kalorije (ili svoju svežinu) u kontaktu sa eksterijerom. Prema testovima realizovanim u SAD-u, jedan blatni malter od 5cm je optimalni minimum za povratak, tokom večeri i noći, akumulirane toplote tokom dana.

Mirjana Makarin-Plavšić