Osvrt na unikatnu i raznovrsnu tipologiju – Nova Fruškogorska kuća

Nova Fruškogorska kuća, predstavlja odgovor na pitanje korelacije kuće, sa samom sobom, sastavnim delovima i okruženjem, kao bitnim i neizostavnim delom. Ova kuća predstavlja kompaktan objekat, razdvojen na dva volumena, koji svojom međusobnom dispozicijom formiraju interno dvorište i zone veće, odnosno manje privatnosti. Ovom prilikom predstavljamo tri različita tipa Fruškogorske kuće, od kojih je TIP 1 osnova, a TIP 2 i TIP 3 predstavljaju dopunu. Tip tri Nove Fruškogorske kuće se bavi brisanjem razlika između kuće i malog naselja / seoca. Spolja posmatrano, čitava tipologija deluje kao seoce, orijentisano prema sebi, dok posmatrano iznutra, to selo je kuća. Ono je dom.

Ova tipologija Nova Fruškogorske kuće, posmatra postojanje bez barijera, bez visokih ograda i masivnih zidina. Ona promatra pejzaž kao svoj sastavni deo, a pogled kao svoju granicu. Njene ograde su šume, žbunje i slični elementi, pre nego žice i zidovi. Na ovaj način, tipologija evocira stare granice, koje su pratile drvo, grm i prirodne karakteristike. Ova tipologija do kraja razvija priču započetu u prvoj kući ove tipologije, te u pravom smislu percepira interne prostore partera kroz nenametljivu podelu javnog i privatnog, a sve u korelaciji sa padom terena, veličinom parcele i slično. Dubljom analizom nastale tipologije, javlja se potreba za definisanjem jednog novog termina.

3D render: Fruškogorska kuća TIP 1 / autor projekta: Unknown Studio
3D render: Fruškogorska kuća TIP 1 / autor projekta: Unknown Studio

Razuđena kuća

Razdvojena kuća predstavlja arhitektonski sklop koji funkcionalno poseduje sve elemente jedne kuće, ali prostorno i dispoziciono je sastavljena iz više međusobno povezanih ili nezavisnih volumena. Sami volumeni nisu preveliki u gabaritu, a razuđenost celokupne strukture doprinosi tome da ista ne dominira niti jednim krajolikom u koji je smeštena.

Razuđena kuća opravdanje za svoje postojanje pronalazi u činjenici da kod tradicionalne kuće, dalje od sopstvene sobe, nije moguće ostvariti sopstvenu intimu i mir, dok, kod ovakve tipologije, suptilni ples između ličnog i javnog prostora biva prenet i na delove partera, te pored same strukture, parter postaje sastavni deo svih života, a interakcija korisnika prilagođena želji i potrebi.

Skica: Fruškogorska kuća TIP 1 / autor projekta: Unknown Studio
Skica: Fruškogorska kuća TIP 1 / autor projekta: Unknown Studio

Ko / Za koga?

Za sve pojedince, parove, porodice i prijatelje koji žele da imaju beg i sklonište od užurbanosti i brzine gradskog života. Za sve one koji biraju da vreme ukradeno za sebe provedu u jedinstvu sa prirodom i bližnjima. Na kraju, za sve one koji shvataju i vide vrednost u kućama za povremeni boravak, kao mestima gde se telo i um oporavljaju i spremaju za nove cikluse rutine, bilo da u njima uživaju, bilo da od njih profitiraju.

Kontekst?

Smeštena na obroncima Fruške Gore, na terenima u padu, Nova Fruškogorska kuća svojim postojanjem teži tome da se uklopi u scenografiju formiranu šumom i prirodom. U kontekstu koji su oblikovali različiti tipovi arhitekture, nastajali po različitim delovanjima i uticajima, od industrijskog, preko posleratnog i naposletku onog koga možemo okarakterisati „bez imena”. Nova kuća ne teži tome da po svaku cenu nametne striktno savremeni arhitektonski izraz, već da evocira duh mesta, sećanja i iskustva ljudi, te o sebi stvori sliku da je oduvek tu, istovremeno formirajući svoj arhitektonski izraz, pre nego se uklapajući u postojeće šablone i matrice, odnosno nedostatke istih.

Zašto?

Sagledavanjem šire slike i konteksta mesta, dolazi se do zaključka da povećanje gabarita i volumetrije kuće, a uslovljeno potrebom za većom kvadraturom, dolazi do stvaranja estetski neprikladne fuzije originalne strukture i aneksa koji se dodaje, ili inicijalno, struktura koja svojim postojanjem direktno konfrontrira krajoliku i prirodnim vrednostima, te ukoliko ista poseduje neke oblikovne vrednosti, one bivaju umanjene usled nesklada između strukture i veze sa okružjem. Na taj način, stvaraju se monoliti, koji pre nego da slave i ko-egzistiraju sa prirodom, istoj prkose i predstavljaju spomenike ljudske taštine.

Nova Fruškogorska kuća je anti-monolit. Ideja vodilja iza iste jeste transformabilnost, mogućnost rasta i razvijanja prema potrebi, u kontekstu i jedinstvu sa okružjem. Sve sa ciljem stvaranja strukture koja živi kroz vreme, koja prati potrebe svojih korisnika, te sa njima raste i razvija se. Anti-monolit jeste direktan prkos logici gradnje, gde veća kvadratura nužno znači i veći volumen. Sopstveni izraz ove kuće pronalaze u seriji manjih volumena, manjih monolita, od kojih su formirane. Na ovaj način, anti-monolit, u svoje okvire inkorporira i prostor koji nužno nije objekat, njegova korelacija prevazilazi rigidne granice strukture, te u svoje okrilje i svoje delovanje uzima i prostore koji nisu nužno kuća, već predstavljaju i njeno uže okruženje.

3D render: Fruškogorska kuća TIP 2 / autor projekta: Unknown Studio
3D render: Fruškogorska kuća TIP 2 / autor projekta: Unknown Studio

Dom kao seoce

Standardna kompaktna volumetrija kuće je razdvojena na dva osnovna volumena, podeljena prema osnovnoj funkciji – dnevna i noćna zona. Dispozicijom volumena u međusobnom odnosu, zajedno sa njihovom korelacijom prema parceli i okružju, stvara se mogućnost formiranja internog i intimnog dvorišta, koje postaje sastavni deo kuće u periodu od proleća do jeseni. Treći, dodatni volumen, korespondira sa postojeća dva u već prepoznatljivom maniru, bez konfrontacije, već kroz sklad. Dodatni volumeni koji formiraju tipološku kompoziciju, nastaju replikacijom postojećih volumentrija, u željenom sadržaju i funkciji.

Veliki stakleni otvori, koji od proleća do jeseni mogu biti otvoreni, u potpunosti povezuju kuću i delove dvorišta oko nje, te na taj način magle granicu između odnosa spolja i unutra. Na ovaj način, prostori koji strukturalno gledano nisu objekat, postaju sastavni deo objekta i jedan od aduta i neizostavnih segmenata njegovog korišćenja. Procepi između volumena, čine zone kuće odvojenim, a opet toplom vezom spojenim. Visina volumena noćne zone dozvoljava da se kroz proces korišćenja objekta u toj zoni formira galerija, koja se može koristiti u funkciji dodatnog smeštaja.

Materijalizacija dva odvojena segmenta kuće, kao dve različite celine, jeste drugačija. Direktno konfrontirana, a opet skladna. Na ovaj način, težilo se tome da se postojanje kuće kao odvojenog i zasebnog objekta svede na minimum, a da se ostvari utisak seoca, male zajednice i naseobine, koja teži tome da jaz između čoveka i prirode svede na minimum, pre nego dodatno produbi. Na subliminalnom nivou percepcije, ove kuće ne mogu postojati bez prirode, a priroda kao takva nije ista bez njih.

Sve je stvar zajednice

Nova Fruškogorska kuća svoju evoluciju od TIPa 01 prema TIPu 02 nastavlja kroz mogućnost dodavanja još jednog volumena, komplementarnog sa anti-monolitnim stavovima. Ovaj blok dozvoljava širenje inicijalne volumentrije, tako da ona može imati funkciju dodatnog spavanja ili pak funkciju dodatnih apartmanskih prostora.

Dodatni volumen „satelit”, nastaje iz potrebe za dodatnim boravkom više članova porodice ili prijatelja. Zavisno od potrebe i želje, predmetni volumen može imati veću ili manju autonomiju, odnosno može biti sa kuhinjom, bez nje, sa dnevnom i noćnom zonom ili pak samo sa spavaćim sobama. Na ovaj način, u okviru jedinstvenog volumena objekta koji se dodaje, korisnicima je ostavljeno na slobodu da odaberu šta im je najpotrebnije, te da isto izrade. Svojom orijentacijom, ova tipološka kategorija svojim korisnicima dozvoljava privatnost i mir, ukoliko to žele, a sama poziciji objekta, otvara postojanje novog, a opet kao vreme starog motiva… Motiv trga.

Skica: Fruškogorska kuća TIP 2 / autor projekta: Unknown Studio
Skica: Fruškogorska kuća TIP 2 / autor projekta: Unknown Studio

U ovoj tipologiji Nove Fruškogorske kuće, javlja se još jedan pomalo zaboravljeni motiv, na nivou malih zajednica, a to je trg. Dispozicija svih struktura i volumena u okviru parcele, otpočinje formiranje centralnog javnog, a opet privatnog prostora – Trga. Mesta okupljanja i zajedničkog mesta svih korisnika anti-monolitne strukture. Orijentacija struktura i krovnih ravni koje su prešle na fasadu, stvara neprekinutu iluziju boravka među susedima, na onaj iskonski, iskren način.

Izmene?

Fleksibilnost i adaptibilnost jesu ključni aspekti u životu savremenog čoveka. Na kraju, čovek kao vrsta i jeste stigao do svoje trenutne pozicije konstantnim prilagođavanjem svim faktorima koji u međuvremenu nastaju. Posmatrajući čoveka kao motiv promene, Nova Fruškogorska kuća se trudi da u okviru nekih izrazito rigidnih postulata ipak pruži dozu fleksibilnosti i prilagođavanja potrebama korisnika.

Struktura „satelit”, odnosno novi član porodice, u malom naselju tipoloških jedinica, nudi tu fleksibilnost. Njena namena nije striktna. Ona u okviru volumena i gabarita definisanog anti-monolitnim postulatom, nudi mogućnost unificiranih i kombinovanih funkcija, od dnevne zone i prostorije za (pro)slave, preko striktno noćnog bloka, za boravak većeg broja ljudi, pa do kombinacije ili bilo koje naknadne namene koja može stati i funkcionisati u predmetnom gabaritu.

Na kraju, novi član porodice može biti i deo koji se koristi za rentu, bez da utiče na privatnost i funkcionisanje korisnika kuće, što kao takvo jeste kategorija adaptibilnosti ovih. Vraćajući se natrag na čoveka, na njegov rast i razvoj, na isti način i ova struktura omogućava svojim korisnicima rast i razvoj kroz faznost gradnje i formiranja.

Održivost?

Nova Fruškogorska kuća odgovor na pitanje održivosti pronalazi u težnji da dostigne jedinstvo sa prirodom. Početak težnje leži u odgovorima na fundamentalna pitanja fuzije starog i novog, tradicionalnog i savremenog, te kroz tu dualnost principa, dolazi se do konceptualne okosnice održivosti kuće. Tradicionalne metodologije gradnje su svedene i ogoljene na nivo apsurda, a zatim ponovo sklopljene tako da odgovaraju savremenim pristupima gradnji i životu, te sposobni da kao takvi odgovore na izrazito zahtevne standardne i potrebe savremene arhitekture.

Konstruktivno, Fruškogorska kuća svoje korene pronalazi u tradiciji bondruk sistema gradnje i u eksponiranim konstruktivnim elementima sremske kotobanje. Na ovaj način, tradicija utkana u duh mesta i memoriju ljudi biva interpretirana i izložena na jedan novi način, stvarajući impresiju već poznatog i već viđenog, iako tipološki ove kuće to nisu. Spoljašnja obrada se može smatrati fuzijom i spojem savremenih metoda polufabrikacije i gradnje sa onim iskonskim, ali moderno interpretiranim.

3D render: Fruškogorska kuća TIP 3 / autor projekta: Unknown Studio
3D render: Fruškogorska kuća TIP 3 / autor projekta: Unknown Studio

Dva volumena kuće su spoljašnjom obradom tretirana drugačije. Jedan volumen, kao osnovu svog konstruktivnog sklopa koristi CLT panele /cross-laminated timber – unakrsno-lamelirano drvo/, kao izrazito ekološkog i obnovljivog materijala, sa akcentovanom konstrukcijom i oblogom od sibirskog ariša, postavljenog u formi ventilisane fasade. Drugi volumen svoj konstruktivni sistem bazira na principima bondruk gradnje i ispune od nabijene zemlje. Za razliku od tradicionalne metode građenja ćerpičem / nabojem, metoda korišćena ovde se orijentiše prema modernim oplatnim sistemima i nabijanju zemlje u slojevima od po 50 cm. Na taj način, može se kontrolisati gradient i kolorit lokalne zemlje.

Gotova nabijena zemlja se impregnira ekološkim sredstvima, te joj se na taj način garantuje trajnost i sprečava krunjenje i rasipanje. Glinoviti peščari koji su dominantna tipologija zemljišta u Sremu, kvalitativno zadovoljavaju sve konstruktivne potrebe koje nabijena zemlja zahteva. Kao krovni pokrivač, na obe kuće, korišćen je crep, u formi šindre, koji na taj način strukture dodatno povezuju sa lokacijom i duhom mesta. Krovni pokrivač je interpretiran na taj način, da na svakoj strukturi, prelati i postaje deo fasade, stvarajući na tim mestima duplu fasadnu opnu, a stvarajući ujedno i vizuelni katalizator i sastavni element svih struktura.

Elementi partera Nove Fruškogorske kuće su posmatrani i tretirani kao reciklirani, izrađeni od stare opeke, kamena i ostalih derivata koji se mogu nanovo koristiti. Kako svaki objekat za privremeni boravak, svojom lokacijom često prati problem kanalizacione infrastrukture, rešenje za tu situaciju se javilo u formi bio-remedijacionih jezera. Locirano pored bazena, sa pažljivo odabranim biljnim i bakterijskim kulturama, ovo jezero se koristi za prečišćavanje, kako bazenske, tako i sivih otpadnih voda iz objekata. Na taj način stvara se mogućnost ponovnog korišćenja vode kao resursa u tehničke i bazenske svrhe.

Bio-remedijaciono jezero pored svog ekološkog i prečišćivačkog momenta, poseduje i izrazit estetski kvalitet koji se manifestuje tonom između azurno plave i smaragdno zelene boje. Predmetni sistem remedijacije moguće je povezati sa kolektorima kišnice, te na taj način omogućiti stabilnije snabdevanje tehničkom vodom. Zavisno od pozicije parcele, te broja osunčanih sati tokom godine, kosi krovovi se mogu koristiti kao podloga za solarne panele, koji se mogu koristiti za proizvodnju nužne količine električne energije, te grejanje vode i slične namene, kako bi se pospešila energetska nezavisnost objekta.

Skica: Fruškogorska kuća TIP 3 / autor projekta: Unknown Studio
Skica: Fruškogorska kuća TIP 3 / autor projekta: Unknown Studio

Sami paneli, mogu biti predviđeni za ugradnju i nezavisno od objekata, u formi krovova staklenika ili senika, dodatni benefit takvog pristupa bi bila veća iskorišćenost panela, jer studije pokazuju da je njihova efikasnost daleko veća, kada je ispod njih prazan prostor. Od pasivnih sistema održivosti korišćen je princip termalne mase, kod kuće izrađene od nabijene zemlje. Debljina zida je odabrana tako da tokom letnjih meseci prima toplotu u toku dana, a odaje je tokom noći, svodeći na taj način potrebu za hlađenjem, odnosno dogrevanjem, na minimum. U toku zimskih meseci, ovaj princip smanjuje količinu energije potrebne za grejanje. Pored termalne mase, korišćen je princip ventilisane fasade koji, kao takav, pospešuje strujanje vazduha u zoni fasade, sprečavajući u letnjim mesecima pregrevanje objekata.

Na pažljivo odabranim mestima, tradicionalni pristup izradi krova, zamenjen je zelenim krovom. Supstrat iz koga biljke rastu predstavlja odličan termički izolant, dok same biljke /porodica Sepuma/ predstavljaju odličan apsorber atmosferskih padavina, regulišući na taj način atmosferske padavine koje se ne skupljaju za ponovnu upotrebu. Krajnja ideja stvaranja Nove Fruškogorske kuće jeste njen vek trajanja i šta se dešava kada on prođe, kada iz bilo kog razloga ona bude napuštena… Nova Fruškogorska kuća je pre svega ekološki objekat, koji svojom dekadencijom postaje ono od čega je sačinjen, te vraća sve u formu odakle je sve i poteklo – u zemlju.