Arhitektura Dve članice Akademije arhitekture Srbije među najboljima u poslednjih sto godina

Dve članice Akademije arhitekture Srbije među najboljima u poslednjih sto godina

Muzej savremene umetnosti
Muzej savremene umetnosti u Beogradu

Ivanka Raspopović i Ljiljana Bakić našle su se među 100 najboljih žena arhitekata Evrope u periodu od 1918. do 2018. godine, u knjizi “MoMoWo – 100 radova u 100 godina – Evropske žene u arhitekturi i dizajnu – 1918-2018”.

U okviru projekta “MoMoWo – Modern Movement Women”, koji realizuje šest zemalja Evropske unije – Francuska, Holandija, Italija, Slovenija, Portugalija i Španija, specijalni žiri je odabrao 100 najboljih žena arhitekata Evrope u periodu od jednog veka i svakoj dodelio određenu godinu u objavljenoj knjizi. Među njima su se našle članice Akademije arhitekture Srbije – pokojnoj Ivanki Raspopović za Muzej savremene umetnosti dodeljena je 1965. godina, a Ljiljani Bakić za halu “Pionir” 1973. godina.

Hala Pionir u Beogradu
Hala Pionir u Beogradu

Ivanka Raspopović je rođena 1930. godine u Beogradu. Završila je Arhitektonski fakultet u Beogradu 1954. godine. Profesionalni angažman započela je u građevinskom preduzeću “Rad”, a veći deo radnog veka provela je u “Srbijaprojektu”.Najvažnije arhitektonske objekte projektovala je u saradnji s Ivanom Antićem. Zgrada Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, za koju su autori 1965. godine dobili “Oktobarsku nagradu”, smatra se za remek-delo arhitekture socijalističkog modernizma u Jugoslaviji. Pored zgrade MSU, s Antićem je projektovala i Muzej “21. oktobar” u Kragujevcu. Uz to, Ivanka Raspopović je autorka projekta za zgradu Fabrike kablova u Jagodini, radničke kantine u Obrenovcu, TBC stacionara u Prizrenu i Robne kuće u Bečeju. Sa Slobodanom Mihajlovićem je radila na projektu industrijske zone u Priboju, na rešenju za drugu fazu Aerodroma Beograd, dva predajnika na Zlatiboru, zgradu Elektrodistribucije i stambenu zgradu na Trgu partizana u Užicu.Ivanka Raspopović je zadužila Muzej savremene umetnosti i celokupnu javnost nesebičnim zalaganjem tokom izrade projekta rekonstrukcije zgrade MSU. Nakon smrti Ivana Antića, nastavila je da se bori za očuvanje integriteta ovog spomenika kulture od nacionalnog značaja. Raspopovićeva je preminula u junu prošle godine.

Muzej savremene umetnosti u Beogradu
Muzej savremene umetnosti u Beogradu

Ljiljana Bakić, ženska je strana čuvenog arhitektonskog dua “Bakić & Bakić”. Što samostalno, što u saradnji sa svojim mužem Dragoljubom Bakićem, projektovala i realizovala ogroman broj objekata u Beogradu, drugim gradovima Srbije, ali i u inostranstvu. Radila je u “Energoprojektu”, kao i njen suprug. Njihovo svakako najpoznatije delo je sportska dvorana “Pionir”, a uz nju i ledena dvorana “Pionir”. Ova dva objekta predstavljaju arhitektonske ikone post-modernističkog Beograda sedamdesetih i osamdesetih godine prošlog veka. Ljiljana Bakić samostalno je projektovala Zavod za rehabilitaciju nespecifičnih plućnih oboljenja u Soko Banji 1974-1975. Na ovom objektu primenila je sopstevene ideje o psihološkom i sociološkom uticaju i aspektu arhitekture. Vodeći računa o potrebama pacijenata Zavoda, ali i u utičući na njihovo ponašanje tokom boravka u objektu, oblikovala je, i spolja i iznutra, primeren i uspeo objekat. Kreativni tim “Bakić&Bakić” poznat je i po dva velika stambena naselja u Beogradu: Nova Galenika u Zemunu i Višnjička Banja. Nažalost, planirani sadržaji nisu nikada izvedeni u potpunosti – ni stanovi, ali ni centralne i prateće funkcije. Arhitekturu i iskustvo bračnog para Bakić značajno su obeležili i boravci i rad u inostranstvu: u Finskoj, u Kuvajtu, Zimbabveu. I u Srbiji i u inostranstvu dobitnici su velikog broja nagrada i priznanja.

Muzej savremene umetnosti
Muzej savremene umetnosti svečano otvaranje

Knjiga je prvi put predstavljena na izložbi u Istorijskoj zgradi na Univerzitetu Oviedo u Španiji u julu ove godine, a zatim i na izložbama u Lisabonu u septembru i Grenoblu ovog meseca.Očekuju se promocije na izložbama u Amsterdamu u martu naredne godine, Ljubljani u aprilu i Torinu u junu, navedeno je u saopštenju Akademije arhitekture Srbije.Projekat “MoMoWo – Modern Movement Women” promoviše se širom Evrope putem objavljene knjige, na internetu, na izložbama i međunarodnim konferencijama.