Novosti Beg u ruralne delove Srbije

Beg u ruralne delove Srbije

Preopterećeni svakodnevnim obavezama, jureći za poslom i zaradom i ispunjujući standarde savremenog života, stalno u žurbi i pod stresom, sasvim izvesno počeli smo da se udaljavamo od sebe, bližnjih i prirode koja nas okružuje. U strahu od pandemije, uvidevši nesagledive posledice prisutnoga virusa, kako u vezi sa zdravljem, fizičkim i psihičkim, te čak i po same živote, tako i na poljima privrede i socijalnih odnosa, budući često pod različitim merama, jedno vreme i u vanrednom stanju, kada je „sve stalo” i kada smo živeli u karantinu, počeli smo ponovo da promišljamo o životu, njegovim vrednostima, kvalitetu života koji živimo, kao i o sopstvenim prioritetima. Da bismo pobegli od gradske vreve i vreve misli o novonastaloj situaciji, da bismo pronašli sklonište, oazu mira, dali sebi oduška i pružili istinsko zadovoljstvo kako telu, tako i umu i svim čulima, sve češće odlazimo van grada i boravimo u svojim vikendicama u prirodi, na planini, kraj jezera ili reke, ušuškanim negde između sunca i drveća. Mnogi su iznova udahnuli život svojim već postojećim vikendicama, koje su tek katkad posećivali, drugi su pak odlučili da svoj novac ulože upravo u kućicu u prirodi, dok su pojedini umesto u nekom turistički vrlo prometnom mestu odmor potražili upravo u nekoj od ovakvih primamljivih kuća u prirodi, te je stoga došlo i do ekspanzije ruralnog i planinskog turizma u našoj zemlji u protekle dve godine.

Vikendice su kuće namenjene odmoru, koje, kako im samo ime kaže, najčešće bivaju posećene vikendima ili tokom godišnjih odmora, o praznicima. One su mesta rezervisana za porodicu, blisku familiju, najbolje prijatelje; mesta predviđena za okupljanja, druženja i nezaboravne uspomene; mesta na kojima odmaramo i koja nam, udahnjuju snagu za predstojeće obaveze i užurbanost života.

Foto: Redakcija Prozori&Vrata

Ušuškane u prirodi, na planinama, kraj potoka, jezera ili reka, blizu šuma i proplanaka, u tišini netaknutih pejzaža, dobijaju status idiličnog mesta, nekad i bajkovitog. Budući da nisu objekti svakodnevnog obitavanja i usled specifičnih lokacija na kojima se grade, svojom arhitekturom moraju odgovoriti nameni, u pogledu konstrukcije, materijala koji se koriste, izolacije.

Kada pomislimo na vikendice, najpre su nam na pameti kuće na planini. One se tradicionalno vezuju za drvo, koje se savršeno uklapa u prirodu i ne odudara od idiličnog pejzaža.

Osim drvenih vrata i prozora, te i kapaka na prozorima, odnosno drvenih šalukatri, neretko su i cele fasade oblagane drvetom, a ono je takođe bilo rezervisano i za dekinge i pergole, često sastavne delove kuće koji još više doprinose užitku u prirodi, naročito tokom toplih i sunčanih dana.

Krovne konstrukcije planinskih kuća obično su dvostrane i visoke kako se zbog oštrine uglova zimi ne bi zadržavao sneg. Ovaj tradicionalni model krova iziskuje veliku površinu i količinu drvene građe, te je ovaj građevinski materijal većma zastupljen i kao deo konstrukcionih elemenata.

Kako bi spoljašnje drvene površine odolele vremenskim uticajima, moraju se redovno bojiti i štititi premazima. Usled vlage i padavina, drvo će nabubriti, a potom će se prilikom sušenja skupiti. Zbog promene sadržaja vlage dolazi do tenzije koja može uzrokovati pucanje drveta. Takođe, drvo može podleći pojavama sivkastih mrlja i javljanju buđi.

Prilikom repariranja drvenih površina, važan je odgovarajući izbor nijanse koja će se uklopiti u eksterijer, ali treba voditi računa i o sastavu boje kako bi prvobitna i ona koju nanosimo bile kompatabilne. Pre bojenja bitno je ukloniti dotrajale delove i staru boju, a metalne delove zaštititi antikorozivnim sredstvima. Pre bojenja, a nakon priprema, stolariju je potrebno tretirati predmazom. Za izradu stolarije u poslednje vreme koristi se i termički obrađeno drvo. Njega bi trebalo takođe zaštititi kako bi svoju egzotičnu boju što duže zadržalo.

Vikendice su kuće namenjene odmoru, koje, kako im samo ime kaže, najčešće bivaju posećene vikendima ili tokom godišnjih odmora, o praznicima

Danas se, osim drveta, u ovakvim objektima može videti i aluminijumska stolarija, aluminijumski brisoleji, šalukatre, čime vidimo da se ovaj materijal, nekada predodređen samo za gradsku gradnju i nebodere, može uklopiti i u prirodno okruženje. Konstrukcija od aluminijuma omogućava izvedbu staklenih fasada, kada, budući da on može biti nevidljiv sa spoljne strane, izgleda kao da su zidovi potpuno od stakla. Time se pruža božanstven pogled u spoljašnji svet, koji je tako, bar prividno, neodvojivi deo unutrašnjeg, a čemu, osim vizuelnog utiska, doprinosi i neprekidan dotok svetlosti.
Performanse aluminijuma kao građevinskog materijala (izdržljiv, trajan, otporan), naročito u kombinaciji sa savremenim termoizolacionim staklom, pružaju apsolutan komfor budući da se njegovom upotrebom ne gubi na toplotnoj i zvučnoj izolaciji objekta.

Ukoliko u unutrašnjosti želimo zadržati neprikosnovenu toplotu drveta, estetski saglasnu sa enterijerom – drveni ili kameni podovi, kamini, prirodne boje, možemo se opredeliti za kombinaciju aluminijum-drvo, gde će nam drvo biti s unutrašnje, a aluminijum sa spoljašnje strane prozora i vrata.

U okviru uređenja eksterijera vikendica često se nalaze pergole, odnosno nadstrešnice najčešće na četiri noseća stuba i sa krovnim ramom preko kojeg se nalazi platno ili neki drugi materijal.

Za izradu pergola vekovima je takođe upotrebljavano drvo. U savremenoj eri arhitekture, konstrukcija pergola uspešno se izvodi i od aluminijuma, koji je dugotrajniji, izdržljiviji i otporniji na različite vremenske uslove i koroziju. Današnje pergole napredovale su kako u pogledu izbora konstruktorskog materijala, tako i po pitanju dizajna.

Foto: Redakcija Prozori&Vrata

Takođe, nekada nisu izdvojen objekat, već sastavni deo kuće, gde je zadnji deo poduprt zidom, dok se spreda nalaze dva stuba. Aluminijumske pergole zamenjuju drvene najčešće zbog čvrstoće, lakog održavanja i trajnosti, a naročiti značaj ima činjenica da se mogu praviti u većim dimenzijama no drvene. Njihovom uklapanju u eksterijer pogoduje i to što se mogu farbati u različite boje.

Vikendice kao objekti u kojima se ne boravi kontinuirano, već u određenim dužim ili kraćim periodima godine, pogodni su objekti za upotrebu obnovljivih izvora energije, najpre solarne energije. Time se kuća za odmor još više usklađuje sa prirodom u kojoj se nalazi. Korišćenje solarne energije služi za dobijanje električne i toplotne energije, a to se može učiniti posredstvom solarnih panela i solarnih kolektora. Solarni paneli uglavnom se postavljaju na krovove radi snabdevanja električnom energijom (solarna se pretvara u električnu) i pokretanja kućnih aparata, ali su u vikendicama sve prisutniji i prenosivi solarni paneli. Solarni kolektori, sa druge strane, apsorbuju solarnu energiju, pretvaraju je u toplotnu i kao takvu koriste za zagrevanje sanitarne vode ili dogrevanje bazena i samog objekta.

S obzirom na to da vikendice nisu objekti stalnog stanovanja, važno je i mudro izabrati sistem grejanja koji će biti efikasan, ali i isplativ, i koji će pružiti potpuni užitak. Sistemi grejanja su raznovrsni, ali sigurno da prvo pomislimo na divne kamene kamine u centralnom delu kuće. U mnogim kućama postoje peći kako bi se zagrejale izabrane prostorije, dok je danas sve češće centralno grejanje, bez obzira na to da li je kotao električni ili na čvrsta goriva (ugalj, drva, pelet).

Međutim, kako bi komfor bio potpun, poželjno je izbeći termičko prilagođavanje do kojeg mora doći kada posle dužeg perioda ponovo dođemo u našu vikendicu – zamislimo sada da smo usred januara ušli u kuću u kojoj niko nije boravio od oktobra, jasno je da je potrebno sigurno nekoliko časova da bi se postigla prijatna temperatura. Da bi se ovo prenebreglo, danas je sve češće u upotrebi daljinsko upravljanje sistemima grejanja (ili hlađenja, rasvete itd.), tj. sve su prisutnije tzv. pametne kuće.
Naime, putem aplikacije možemo pokrenuti željene sisteme kako bi nas topli dom čekao kad stignemo i kako bismo se odmah po dolasku prepustili uživanju, ne gubeći ni sekund danas retkog slobodnog vremena. Niz mogućnosti automatskog upravljanja svim uređajima u prostorijama, te i video-nadzora i drugih zaštitnih sistema, omogućava kako energetsku uštedu, tako i zaštitu samih objekata od provala i slično, budući da vlasnici u njima nisu konstantno.

Foto: Alumil

Prilikom izgradnje, renoviranja ili pak kupovine kuća za odmor, važno je da pametno izaberemo materijale, dobro izolujemo objekat i instaliramo najpodesniji sistem grejanja kako bi naš boravak u prirodi bio potpuno udoban, a sam objekat zaštićen. Zaštiti objekta višestruko koriste i savremena tehnološka dostignuća, odnosno različite mogućnosti automatizacije.

Bez obzira na to što je odlazak u prirodu beg od urbane svakodnevice i praćenje primarnih instinkta, tehnološka postignuća nisu suvišna, štaviše njihovom implementacijom još više doprinosimo samoj prirodi, na primer sprečavamo rasipanje energije. Takođe, ljudi se danas, kao ekološki osvešćeni, sve više okreću obnovljivim izvorima energije, a njihova primena najpre je oličena u kućama koje nisu namenjene kontinuiranom boravku.

Kada uklopimo sve ove parametre, ostaje nam da pažljivo izaberemo detalje kojima ćemo obogatiti enterijer i eksterijer i sasvim uživamo na čistom vazduhu, daleko od buke i užurbanosti, da se prepustimo uživanju s najmilijima ili u tišini, odaberemo neku dobru knjigu, uživamo u pogledu na prekrasne pejzaže. Neka naša vikendica bude mesto odmora našeg duha i tela.

Autor teksta: Sanja Dakić

Prethodni tekstWOODALUX: Aluminijum i drvo u savršenoj kombinaciji
Sledeći tekstViše zaštite, više udobnosti – Winkhaus sigurnosne brave za vrata