Šta predlažu privrednici u Srbiji kao mere pomoći poslovanja?

Šta će biti sa privrednicima? Na koji način da održe poslovanje u vreme vanrednog stanja? Nime, srpski privrednici su svesni težine aktuelne situacije i krize koja nas tek očekuje, i zato ističu da je apsolutni prioritet sačuvati živote, ali naglašavaju da se mora razmišljati i o „danu posle“ i kako da se prebrode trenutni problemi.

Iako su turizam, transport i logistika trenutno najugroženiji sektori i druge kompanije već znaju da će im martovska dobit biti desetkovana, a ozbiljno se plaše i za poslovanje u narednim mesecima. Zato je većina poslovnih asocijacija već izašla sa predlozima i zahtevima državi za mere podrške, kako bi opstali u predstojećem kriznom periodu zbog širenja korona virusa u Srbiji.

Glavne mere koje predlažu privrednici su smanjenje ili oslobađanje od poreza i doprinosa, a predlažu se i određene beskamatne pozajmice ili jeftiniji krediti za privredu. Pored toga, privrednici smatraju da bi im u trenutnoj situaciji značilo i odlaganje plaćanja PDV-a ili poreza na dobit i pozdravljaju moratorijum na otplatu kredita i odluku koju je nedavno donela NBS.

U skladu sa tim, predstavnici 12 bilateralnih privrednih komora u Srbiji uputili su zajedničku inicijativu Ministarstvu finansija za sprovođenje dodatnih mera podrške malim i srednjim preduzećima u zemlji koja se suočavaju sa padom ili potpunim obustavljanjem aktivnosti zbog širenja korona virusa.

Kao dodatne ekonomske mere podrške preporučuju odlaganje poreskih i socijalnih naknada za mala i srednja privredna društva (poput smanjenja paušalnih poreskih obaveza, oslobađanje poreza i doprinosa na zarade), zatim lakši pristup bankarskim kreditima, kao i direktnu podršku u vidu subvencije ili programa povratne pomoći i garancija za likvidnost.

I poslodavci imaju slične zahteve, pa je tako Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije rekao posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta da bi privrednici smanjivanjem obaveza kojima su opterećeni, odnosno oslobađanjem plaćanja poreza i doprinosa, bili u situaciji da višak sredstava isplate kao čistu platu svojim zaposlenima.

On je dao za primer rešenja iz nekih zemalja, gde su države iz budžeta ili rezervi izdvojile sredstva i dao predlog da se i kod nas preraspodeli budžet i da se odustane od nekih investicija, jer „s jedne strane, budžeti ne mogu da ostanu bez prihoda, ali s druge strane pravljenje budžeta iziskuje veću privrednu aktivnost“.

NALED-ovih 10 mera za podršku privredi

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predložila je 10 mera za podršku privredi i očuvanje radnih mesta zbog korona virusa, među kojima je i privremeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade ili njihovo odloženo plaćanje za male biznise i najosetljivije sektore.

Među predloženim merama su i obezbeđivanje jeftinih kredita za privredu uz podršku države i isplata jednokratne novčane pomoći ugroženim kompanijama i građanima koji ostanu bez posla.

Predlaže se i uspostavljanje fonda za finansijsku podršku gradovima i opštinama koje su najviše pogođene epidemijom. Takođe, predlaže se i blagovremena priprema javnih radova, kao načina za radno angažovanje ranjivih grupa i podsticanje lokalnog razvoja po završetku epidemije.

Izvor:blic