Vrata nisu samo barijera u prostoru, niti je njihova jedina uloga da prostor razdvoje. Ona obezbeđuju sigurnost, mir i privatnost, asluže i da povežu i otvore. Od njihovog kvaliteta zavisi u kojoj meri ispunjavaju ulogu koja im je određena. Dominanta u svojoj veličini i izgledu, aktivan su učesnik u enterijeru i stoga dolaze u nebrojano formi, dezena i boja.
Sve više pažnje pridaje se obradi i kvalitetu vrata, i shvata se da po kvalitetu obrade spadaju u istu klasu kao i nameštaj. Ništa manje nije važan ni njihov izgled, a ni na koji način vrše ulogu koja im je data. Iako su često na dnu liste pri uređenju enterijera, to je sasvim nezasluženo.
Od pravilnog odabira zavisi ne samo celokupni izigled prostora, već i prijatan boravak u njemu. Vrata su, pravilno odabrana vrata su i toplotni i zvučni izolator. Svrstavaju se u dve osnovne grupe, sobna i ulazna. Pored izolativnih i funkcionalnih zahteva koje obe grupe moraju da ispune, kod ulaznih vrata se akcenat više stavlja na sigurnost, dok kod sobnih postoji nešto veći izbor u dizajnu.
Sobna vrata
Sobna vrata se sastoje od vratnog krila, dovratnika i mogućih ukrasnih lajsni, i brave, kvakve i šarki. Osnovna podela je u materijalu od kog je izrađeno vratno krilo. Najčešće se izrađuju od lameliranog masiva, furnirana, od medijapana, craf – master vrata (drvena konstrukcija, saće i dropan obloge) i dr.
Okvir vrata najčešće je napravljen od masivnog drveta. Ispuna može biti raznolika: od kartonskog saća, pune iverice, perforirane iverice, cevaste iverice, punog drveta, medijapana itd. Takva konstrukcija se onda oplemenjuje različitim oblogama, koja čini finalni izgled vrata.
U svojoj formi i obliku razlikujemo nekoliko tipova. Klizna vrata su sve popularnija poslednjih decenija u unutrašnjim prostorima, kao izuzetno funkcionalna i vizuelno prijemčiva.
Paneli su na šarkama, vise jedni pored drugih i kad se zatvaraju savijaju se jedan prema drugom. Njihova najveća prednost je u tome što se preklapaju umesto da se otvaraju ka unutra ili spolja, u četvrt kruga, i stoga su vodeću primenu našla za male prostore, kao što su garderoberi i ostave.
Sendvič vrata
Sendvič vrata su po otvaranju klasična, a naziv su dobila zbog strukture. Presvučena su furnirom, dok unutrašnjost može biti prazna ili s ispunom. U domovima se često koriste s ispunama od stakla ili peskiranog stakla, što omogućava prolazak svetla iz jedne rostorije u drugu, istovremeno obezbeđujući dovoljan nivo privatnosti. Mogu biti najrazličitijih oblika, formi i boja, što je još jedan uzrok njihove popularnosti.
Dvokrilna vrata
Dvokrilna vrata su namenjena prostorima većih dimenzijai njihovim potpunim otvaranjem uklanja se barijera između prostorija. Uglavnom se koriste između dnevnog boravka i trpezarije/kuhinje, mada nisu retka ni kao gradniozan ulaz u spavaću zonu.
Vrata koja nemaju ispunu – sa praznim sedištem su lagana i veoma jeftina. Sačinjena su od drvenog rama koji je prevučen šperpločom. Jeftin izbor koji može poslužiti funkciji, ali kao šuplja pružaju veoma nizak nivo izolacije, kako zvučne tako i toplotne.
Vrata sa čvrstim jezgrom su ispunjena materijalima kao što su vuna, pena, karton itd. i za razliku od šupljih, odlikuju ihodlične izolativne performanse, a pružaju i nešto veću sigurnost od požara. Naravno, karakteriše ih i veća cena.
Drvena vrata
Drvena vrata su izrađena od punog drveta, toplog su i prirodnog izgleda. Drvo je prirodan materijal koji svojim izgledom daje toplinu i oplemenjuje prostor. Dobar je izolator, kako zvučni tako i toplotni. Zahvalan je za oblikovanje i može se uklopiti u skoro svaki enterijer, ili ga svojom pojavom oplemeniti i vizuelno nagraditi.
Garantuje trajnost te drvena unutrašnja vrata mogu trajati i više decenija ukoliko se pravilno održavaju. Drvo ima niz prednosti u odnosu na ostale materijale koji se koriste u izradi vrata. U ekološkom smislu je čist materijal, i izvanredno je prilagodljiv za kombinovanje sa drugim. Ovakva vrata se mogu uklopiti u kako savremeni, tako i tradicionalno uređen enterijer.
Za izradu unutrašnjih vrata koriste se različite vrste drveta. Najčešće su to hrastovo ili bukovo, kao i drvo jasena i trešnje. Koristi se takođe i drvo jele, smreke i bora. Hrast je najotporniji i najpostojaniji materijal koji se koristi u ove svrhe.
Ipak, treba obratiti pažnju, kod primene drveta za unutrašnja vrata ne sme biti grešaka u samom materijalu, poput velike zakošenosti žice i cvorova. U suprotnom će doći do umanjenja mehaničkih svojstava samih vrata. Kvalitet materijala je definisan standardom. Sadržaj vlage u veštacki osušenom drvetu treba da se kreće od osam do deset procenata, što je vrlo važno kako prilikom prerade derveta, tako i kasnije tokom korišcenja unutrašnjih vrata, radi izbegavanja naknadnog sušenja, krivljenja i stvaranja pukotina.
Takozvana oblikovna vrata su najčešće od fiberglasa koji imitira drvo. Jeftinija su varijanta, i među njima su zahvalnija oblikovana vrata sa čvrstim jezgrom, zbog svojih performansi u izolaciji.
Najraspostranjeniji materijali za izradu dovratnika su medijapan, iverica, puno drvo ili kombinacija materijala. Naravno, svaki materijal ima svoje prednosti i mane, a od njih zavisi i cena. Najjeftinija je iverica u svojoj osnovnoj obradi,što dalje uzrokuje štok sa oštrim rubovima. Puno drvo je po pravilu najskuplje. Medijapan je relativno novi materijal i sve češće se koristi u izradi namještaja. Znatno je gušći i tvrđi od iverice i njegova velika prednost je jednostavnost kod obrade, što se naročito ogleda u pravljenju zaobljenih rubova.
Cenu vrata formira se na osnovu brojnih faktora. Najveću površinu uzima materijal, ali presudan je i model vrata, kao i vrsta okova. Zatim, bitno je i kakva je završna obrada, a cenu čine i širina štokova, širina, oblik i način spajanja pervajz lajsni i opšiva, i naravno montaža i broj ugrađenih vrata.
