Biranje stolarije za moderan dom
Bez obzira da li tek gradite svoj prvi dom ili renovirate postojeći, biranje stolarije je svakako jedno od najvažnijih pitanja. Obzirom na to koliko često nam se naši čitaoci obraćaju za savete i sugestije kada dođe vreme za kupovinu prozora i vrata, čini se da baš ovo pitanje sa sobom nosi i najviše dilema. Razloge prevashodno treba tražiti u nedoumci kupaca da li da se odluče za nešto što im se dopada ili za nešto što im je potrebno zbog efikasnosti i učinka.
Ova linija razdvajanja povučena je sa nastankom i razvojem prve generacije termoizolacione PVC-U stolarije, koji je doveo do toga da se ljubitelji drveta silom prilike odreknu ovog materijala u korist uštede energije. U početku je tako bilo i sa aluminijumom koji je dugo bio poznat kao „hladni profil“ jer nije imao nikakva izolaciona svojstva, pa se na njega po pitanju energetske efikasnosti nije moglo računati.
Na sreću, kao rezultat napretka tehnologije danas sva stolarija, bez obzira od kog od navedena tri materijala je napravljena, spada u termoizolacionu, a inovacijama u ovoj oblasti se ne nazire kraj. Ta činjenica je vrlo važna jer je eliminisala „ili-ili“ situaciju, i pruža mnogo više izbora, od kojih svaki objedinjuje kvalitet, ekonomičnost u potrošnji energije i lep izgled.
Ono što se nikad nije zaista uspelo sa plastičnom stolarijom jeste da se iskreno pridobiju pristalice drveta, koje su se vratile onome što preferiraju čim su se za to stekli uslovi.
Drvo i PVC-U su po poreklu, teksturi i noti koju daju prostoru dijametralno suprotni, pa je ovakav ishod bio logičan za očekivati. Situacija na prvi pogled nije mnogo drugačija ni u slučaju drveta i aluminijuma, međutim, praksa je pokazala da tu tačka spoja ipak postoji.
Aluminijumska stolarija može se izraditi u autentičnoj metalnoj nijansi, može se plastificirati u željenoj boji po RAL ton karti, a treća opcija je kombinacija aluminijum-drvo, koja podrazumeva metalne prozore i vrata koji su sa unutrašnje strane obloženi drvetom.
Mora se priznati da je interesantna ideja koju su kao polaznu tačku imali tvorci aluminijum-drvo stolarije. Oni su, naime, ispravno uvideli da u grupi ljubitelja drveta ima onih koji nisu potpuno isključivi u svojoj preferenciji, i da ih mogu privući na svoju stranu.
To su osobe kojima se dopada boja, tekstura i senzibilitet drveta, ali im nije mrska ni dostojanstvena elegancija aluminijuma i zato ne mogu jasno da se opredele za jedno ili drugo. Današnja aluminijumska stolarija u svojoj optimalnoj varijanti ima ne jedan, nego dva termo mosta, i komore sa termoizolacionom penastom ispunom, pomoću kojih je emisija energije smanjena na ispod 1,5W/m²K.
Pritom ne treba zaboraviti da drvo, kao i PVC-U, ima jedan nedostatak – ograničenje u veličini prozora i vrata koje je od njih moguće napraviti. To znači da nisu primenljivi na izrazito velike otvore, i automatski nisu opcija za fanove moderne gradnje koja se zasniva upravo na staklenim površinama dimenzija znatno većih od standardnih. Ovakav spoj, sa kojim dobijate odlična toplotna svojstva aluminijuma, prozračnost i savremenu prefinjenost objekta zahvaljujući dobroj osvetljenosti, a u isto vreme enterijer „začinjen“ tradicionalističkom teksturom drveta, idealno je rešenje za neodlučne.
S druge strane, ima ljudi koji priznaju drvo samo u čistom obliku i ne zadovoljavaju se proizvodima koji ga sadrže samo u određenom, manjem procentu. Njih možemo u neku ruku nazvati obnoviteljima naturalizma, kako u eksterijeru tako i u enterijeru, jer je stolarija činilac koji povezuje ove dve celine i podjednako utiče na obe.
Za sada je primetno da ih na tlu Evrope najviše ima u zapadnom delu i u skandinavskim zemljama, uprkos tome što ovi narodi važe za ekološki osvešćene i društveno angažovane zaštitnike šuma. Evropski naturalisti sve više istomišljenika imaju na tlu Severne Amerike, prevashodno u planinskim saveznim državama SAD i Kanade, gde se čak i u nižim predelima neguje arhitektura vikend-brvnara, koja se u velikoj meri preslikala na rezidencijalne objekte u kojima se živi tokom cele godine.
Recept koji su primenili da bi uspeli da zadovolje svoj ukus, ali tako da konstantnom eksploatacijom ne izazovu nestanak nekih šumskih zajednica i poremete eko sistem, jeste korišćenje građe iz obnovljivih izvora i konstantno, ciljano pošumljavanje za ove svrhe.
Drvo je čovekov saveznik od nastanka sveta kao najbolji prirodan izolator, a ovo njegovo svojstvo prosto je usavršeno primenom najmodernijih tehnika zaptivanja i ugradnjom trostrukog termoizolacionog stakla, koje su drvenu stolariju nanovo učinile konkurentnom na tržištu. No, drvo nije materijal koji se uklapa samo u estetiku iz davno prošlih vremena. Ono se savršeno stapa sa mnogim tipovima fasada, bio to akril, ukrasni kamen, keramika ili fasadna cigla, jer mu je svojstvena gotovo univerzalna komplementarnost i svojstvo tvorenja plodonosnog estetskog konteksta.
Dodir prirode je ono ka čemu teže kupci drvene stolarije, ali ništa manje i oni čiji izbor na kraju padne na aluminijum-drvo. Razlika je jedino u tome što se za prve može reći da primat daju izgledu koji sami definišu kao jedini autentičan, a ovi drugi, naprotiv, svoju sposobnost kompromisa smatraju za najveću vrlinu, jer tako dobijaju najbolje od oba. Kome god tipu pripadali, teško da ćete pogrešiti.
Piše: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
