Energetska efikasnost Garažna vrata – podela

Garažna vrata – podela

Garažna vrata
Garažna vrata

Postoji nekoliko osnovnih podela vrata na osnovu materijala od kojih su sačinjena.Najčešće su u upotrebi čelična vrata. Ona predstavljaju snažan i dobro izolovan izbor. Nasuprot njima, kao energetski manje efikasna i manje izdržljiva jesu aluminijumska vrata, ali koja karakteriše i povoljnija cena, kao i to što su lagana, nerđajuća i laka za održavanje.

Barton door, garažna vrata
Barton door, garažna vrata

Tradicionalno najstarija i, složićemo se, nekako najtoplija jesu drvena vrata, naročito pogodna za drvene kuće ili zgrade sa drvenim elementima. Međutim, ona su vrlo skupa i nisu poželjna za vlažne klimatske uslove. Kako bi se zaštitilo od štetočina i truleži, drvo se već u fabrici impregnira, a da bi se očuvala od vremenskih uticaja, ova se vrata mogu obraditi lazurom.

Vrata za garažu mogu biti načinjena i od stakla, kao dominantnog materijala. Kako se staklo sve češće upotrebljava u stambenoj gradnji, otuda je i ovaj tip garažnih vrata sve uobičajeniji. Najčešće su panelnog dizajna, sa rešetkama od drveta ili metala koje su, zapravo, ramovi za prozore. Staklo mora biti čvrsto i otporno, a može biti prozirno, matirano, peskirano ili zatamljeno. Ako nema drugih otvora, na ovaj način se garaži dobija prirodno svetlo.

Nezavisno od materijala od kojeg su sačinjena, kao i od načina otvaranja, garažna vrata se mogu i delimično zastakliti, što je dobra opcija ukoliko garaža nema drugi izvor prirodne svetlosti. Na njih se mogu ugraditi i ventilacijske rešetke, kao izvor svežeg vazduha koji putem provetravanja sprečava pojavu plesni. Kako je ventilacija važna, za energetski efikasnu garažu preporučuje se senzor za klimu kojim se ona automatski reguliše.

Garažna vrata
Garažna vrata u privatnoj kući

Sama garažna vrata mogu bitii oslikana i time doprineti estetskom dojmu celokupnog objekta, uklapajući se stilom i tehnikom u životni prostor i stil vlasnika stambene jedinice. Tako bivaju slična muralu, a, takođe, mogu biti ukrašena i grafitima, koji stvaraju trodimenzionalni efekat. Na vrata se može nalepiti i specifičan print, čime se razbija jednoobrazan izgled, na primer metalnih vrata, ili još više ističe njihova lepota, ako su, primera radi, posredi drvena vrata.

Savremena garažna vrata međusobno se razlikuju kako po materijalu, boji i dizajnu, tako i prema načinu otvaranja, po čemu i nose nazive. Izbor određenog tipa vrata najčešće je ustrojen i prostorom koji zauzuma garaža, odnosno time da li je on komforan ili malih dimenzija, ali i arhitekturom samog objekta.

Za dvorišnu ili integrisanu garažu sa spoljašnjim ulazom dobar su izbor segmentna vrata. Po koncepciji su slična industrijskim – prelamajuće krilo sastavljeno iz više delova koji se pri otvaranju slažu jedni na druge, kao harmonika duž ulazne grede ili kaskadno iznad vrata prateći tavanicu, a mogu biti sa kasetama ili kanalima. Vrlo su pogodna jer je zahvaljujući mogućnosti menjanja broja segmenata i načina slaganja izvodljiva naknadna adaptacija.

Segmentna garažna vrata imaju i jedan podtip, namenjen posebnim uslovima ugradnje, a to su bočna segmentna vrata koja umesto horizontalnih imaju vertikalne segmente. Princip funkcionisanja je isti, samo što se kod bočnih segmenti slažu duž levog ili desnog zida, što je idealno za garaže sa niskim krovom ili kada je neophodno da plafon ostane slobodan.

Ukoliko je garaža sa niskim plafonom ili uskim ulaznim otvorom, pravo rešenje su rolo vrata. Ona ne zauzimaju mnogo prostora jer se otvaraju vertikalnim podizanjem kao prozorske roletne i smeštaju u kućište. Kućište može biti montirano i na spoljnom zidu, što je naročito pogodno kada je garažni prostor skučen. Preteča sadašnjih rolo vrata jesu čelične roletne koju su se podizale i spuštale pomoću ručke. Sada se izrađuju od aluminijumskih letvica, tj. profila s poliuretanskom ispunom, što omogućava bešuman rad i pruža dobru toplotnu izolaciju prostora. Danas se većinа aktivira dаljinskim uprаvljаčem, što nudi udobnost i sigurnost pri otvaranju i zatvaranju. Rolo vrata predstavljaju jedan od najprodavanijih modela garažnih vrata.Pogodna su i za terene sa nagibom, a to se postiže šraflje- njem kosog aluminijumskog profila na donju ivicu krila.

Za garaže velikih dimenzija, koje potrebuju i velike otvore, najpogodnija su kipujuća vrata. Monolitna vrata, najčešće od čeličnog panela, koji se rotira za 90 stepeni zauzimajući horizontalni položaj, paralelan sa plafonom, i zatim podiže. Ovaj tip vrata je umnogome napredovao. Naime, s početka su se vrata sastavljala, varila i farbala još u fabrici i donosila gotova na mesto montaže. Danas se, međutim, unapred sklapa konstrukcija, a zatim naknadno postavlja oplata krila po izboru klijenta, a ona može biti čelična ili drvena, u željenoj boji i nijansi, dodatno ukrašena različitim efektima i strukturama ili kombinovana sa staklom. Njihov pokretač isprva je bio mehanički, a potom automatski.

Jedan od tipova garažnih vrata, izuzetno jednostavnih za korišćenje, jesu i klizna vrata. Korišćenjem točkića omogućen je lak pristup. Obično su proizvedena od metala ili drveta, pri čemu je metal jeftiniji izbor. Njihov nedostatak ogleda se u mogućnosti zaglavljivanja točka ili klizača ukoliko se, na primer, nakupi prljavštine.

Doormatic garage doors
Garažna vrata

Sama reč vrata – inače pluralija tantum (imenica uvek u gramatičkom obliku množine) ilustruje davnašnju percepciju vrata uvek sastavljenu iz dva krila. Tako da je logično što je upravo dvokrilni tip garažnih vrata i najstariji. I danas je prisutan, ali u manjoj meri jer prednost odnose monolitna ili segmentirana vrata zato što iziskuju manje prostora pri otvaranju. Garažna vrata su, kao i svi drugi elementi objekta, doživela svoju evoluciju.

Ključna promena usledila je tokom poslednje dve decenije XX veka s postepenim uvođenjem automatizacije, odnosno kada se sa ručnog sistema otvaranja i zatvaranja, pomoću kvake ili fiksne ručice, prešlo na daljinski sistem putem odašiljanja i prijema radio-signala na određenoj frekvenciji. U prvoj fazi pokretanje je vršeno pomoću kontrolne ploče na spoljnom zidu garaže, pri čemu se moralo izaći iz vozila da bi se vrata otvorila, da bi se kasnije razvila varijanta sa daljinskim upravljačem. Savremena garažna vrata bivaju potpuno automatizovana, dok je opcija mehaničkog pokretanja prisutna samo zbog eventualnih nestanaka električne energije,kada se zbog prekida napajanja njihov motor stavlja van funkcije.

U pojedinim slučajevima sistem otvaranja je digitalizovan, gde ulogu daljinskog upravljača preuzima pametni telefon, tablet ili računar na kojima je instalirana aplikacija i gde se umesto radio-signala koristi blutut veza. Na ovaj način njima se može upravljati i daleko od kuće, na primer dok smo na putu. Razvoj tehnologije doprinosi kako jednostavnosti korišćenja, tako i unapređenju kontrole i bezbednosti, a zahvaljujući njemu u garaže možemo ugrađivati i video-nadzor ili alarmni sistem.

Autor teksta: Sanja Dakić