Novosti Beogradski sajam u susret Svetskom danu sajamske industrije

Beogradski sajam u susret Svetskom danu sajamske industrije

Svetski dan sajamske industrije (Global Exhibition Day), koji se održava svake prve srede u junu, Beogradski sajam obeležiće pritisnut posledicama i okolnostima nametnutim pandemijom virusa “covid-19”.

Kao oslonac sajamske industrije u ovom delu Evrope i ugledni član Međunarodne unije sajmova (UFI), Beogradski sajam će učiniti sve što bude u njegovoj moći da se iz objektivno krizne situacije u normalno poslovanje vrati u skladu sa porukom ove globalne organizacije da su “sajmovi i izložbe ključ za ponovno oživljavanje ekonomije”.

Krovnu Međunarodnu uniju sajmova danas čini oko 32.000 sajamskih manifestacija različitih veličina i formata, sa više od 4,5 miliona kompanija-učesnica, koji dolaze u kontakt sa preko 300 miliona posetilaca. Na godišnjem nivou, doprinos globalnom bruto domaćem proizvodu kroz učešće na događajima dostiže gotovo 170 milijardi evra. U kompleksnoj sajamskoj industriji danas je zaposleno oko 680 hiljada ljudi sa punim radnim vremenom, koji dodatno angažuju 3,2 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom, odnosno znatno više ako se računa sa njihovim realnim povremenim angažmanom.

Ukupan poslovni učinak svih ovih sajmova, uključujući direktnu, indirektnu i indukovanu prodaju, veći je od 250 milijardi evra.

Beogradski sajam je u kandže “covida-19”, ali i na sam rub vlastite egzistencije, dospeo upravo u vreme kada je trebalo da potvrdi ne samo uspešan start tekuće nego i epilog prethodne poslovne godine. Tako je upravo tokom vanrednog stanja obelodanjeno da je poslovna 2019. godina bila najuspešnija u poslednjoj deceniji, prihodi su u odnosu na 2018. porasli za 12,5%, broj izlagača iz čak 55 zemalja porastao je za 10%, najviše u poslednjih pet godina, a broj posetilaca za 5,5%.

Istovremeno je nezavisno istraživanje Ekonomskog instituta još jedanput dokazalo izvanredan ekonomski uticaj poslovanja Beogradskog sajma na nacionalnu ekonomiju za 2019. godinu. Analiza je pokazala da su sajamske manifestacije prošle godine ostvarile promet od preko 9,7 milijardi dinara, potrošnja posetilaca zajedno sa ostvarenim prometom izlagača na Sajmu imala je direktan efekat na rast tražnje u zemlji od 9,7 milijardi dinara i rast bruto dodate vrednosti od 1,7 milijardi dinara. Ukupni ekonomski efekti poslovanja Beogradskog sajma procenjeni su na 14,4 milijarde dinara vrednosti prodate robe i usluga te 4,3 milijarde dinara bruto dodate vrednosti, generisano je čak 1.961 radno mesto i čak 2,8 milijardi dinara ukupnih poreskih prihoda. Samo ukupan iznos potrošenog novca za smeštaj izlagača i posetilaca Sajma u 2019. godini premašuje 3,2 milijarde dinara, s tim da je samo potrošnja stranih turista koji su tim povodom posetili Beograd bila oko 1,03 milijarde dinara. Pokazalo se i da se svaki dinar zarađen pod kupolom Beogradskog sajma u ekonomiji dalje uvećava za još 2,5 puta, a na nivou kompanije, kao izolovanog privrednog društva, i preko devet puta. U pogledu zaposlenosti, multiplikator od 1,97 pokazuje da je svaki zaposleni zbog sajamske aktivnosti u 2019. proizvodio u ekonomiji, bilo indirektno ili indukovano, još jedno radno mesto. U slučaju izolovanog preduzeća Beogradski sajam, “multiplikator” kaže da je svaki njegov zaposleni u 2019. stvarao približno čak jedanaest radnih mesta. Konačno, procenjeno je da su samo događaji Beogradskog sajma privukli u Beograd oko 70 hiljada stranih i 24 hiljade domaćih gostiju, koji zajedno ostvare potrošnju od oko 1,3 milijarde dinara.

U takvim okolnostima, Svetski dan sajamske industrije, 3. jun, za Beogradski sajam je prilika da ukaže na preteću dubinu poslovne krize izazvane pandemijom i na veličinu vlastite bezgranične društvene odgovornosti. Učestvujući svim svojim kapacitetima i resursima u borbi protiv ovog neprijatelja, a zbog karaktera i obima vlastite delatnosti, Beogradski sajam je i sam dospeo u začarani krug poslovne depresije, iz koje će, bez ozbiljne podrške države i pojačanog uvažavanja specifičnosti ove delatnosti, biti sve teže da se izađe. O takvom poželjnom i ultimativnom odnosu državnog i privrednog sistema prema ovoj delatnosti govori i bezuslovni angažman nekih od najmoćnijih svetskih država u korist vlastitih sajamskih industrija, Nemačke i Kine na primer, koje su pokrenule opsežne mere za neodložnu i bezuslovnu rehabilitaciju ove moćne a privremeno blokirane globalne industrije.

Beogradski sajam s izrazitim poslovnim nestrpljenjem iščekuje trenutak za normalizaciju poslovanja i povratak delovanju za opšte dobro.

Kompaniji Beogradski sajam srećan 3. jun, Svetski dan sajamske industrije.