Staklo Razvoj moderne arhitekture i staklo u građevinarstvu

Razvoj moderne arhitekture i staklo u građevinarstvu

Razvoj moderne arhitekture i staklo u građevinarstvu

Moderna arhitektura i njen razvoj početkom 20. veka uvrstile su staklo među jedan od vodećih simbola savremenih građevina. Biznis četvrti širom sveta nezamislive su bez visoko stremećih vrhova nebodera na čijim fasadama se reflektuje napredak grada.

Lice modernog grada nezamislivoje bez omotača kojim dominira transparetnost i refleksija, staklenih fasada.

Razvoj moderne arhitekture, primena novih materijala i sistema konstrukcija, otvorili su put prozračnim fasadama širom sveta. Staklo je neizostavni element urbane sredine, i njegov značaj je neosporan.

Staklene fasade kao omotač zgrade moraju ispuniti niz uslova koji se od omotača zahteva
Staklene fasade u arhitekturi

Ipak, poslednjih decenija sve su češća negodovanja zbog neizostavnosti stakla u arhitekturi i njegova transparentnost i vizuelna hladnoća dovode se u pitanje. Rešenje je verovatno, kao i uvek, u umerenosti, a staklo kao i svaki materijal ima svoje prednosti i mane.

Staklo je tvrdi materijal koji datira jos od 3000. godine p.n.e. i potiče čak iz drevnog Egipta. U modernim enterijerima postalo je neizostavni element zbog svoje transparentnosti, propuštanja svetlosti u objekat ali i vizura koje se pružaju iz unutrašnjih prostora, kao i usled mogućnosti obrade i oblikovanja.

Često se predstavlja kao simbol demokratije i modernizacije, upravo zbog transparentnosti koje pruža. Čuveni Norman Foster kupolu nemačkog Reichsteig-a osmislio je u potpunosti od stakla radi simbolike prikazivanja transparentnosti rada parlamenta.

Sirovine potrebne za proizvodnju stakla zastupljene su u prirodi u neograničenim količinama (pesak, natron i kreč). Kao materijal ektremno je postojan, stabilne je forme i savremenim tehnikama može imati i odlične izolacione i zvučne performanse, kao i pružiti solarnu i UV zaštitu.

Pored ovih karakteristika, svoju popularnost bazira na brisanju granica između spoljnih i unutrašnjih prostora, bez odricanja zaštite od spoljašnjih faktora.

Razlikujemo nekoliko vrsti staklenih fasadnih konstrukcija. Klasične staklene zavese se formiraju od horizontalnih i vertikalnih nosećih profila koji su u punoj veličini vidljivi na fasadi. Prozori se mogu otvarati oko vertikalne i/ili donje horizontalne ose.

Strukturalne fasade su one pomoću kojih se dobija jednoobrazna staklena površ, dok je kod polustrukturnihvidljivnosivi profil. Strukturalne fasade uglavnom su rezervisane i prepoznatljive po neboderima. Ovih visokim obijektima svojim izgledom i osvajanjem tehnologija daruju modernost, a pružaju i pogled na čitav grad za neverovatnih visina vrhova nebodera.

Postoji više tipa ovih fasada koji se razlikuju po načinu fiksiranja profila i stakala. Sve fasadne konstrukcije moraju na spoljašnjoj strani objekta imati termički prekid, dok konstrukcije unutar objekta ne moraju. Kod polustrukturalnih fasada se može prilagoditi nivo vidljivosti profila i rastera, ali uvek su u barem nekoj meri vidljivi. Uobičajeno je korišćenje izolacijskih stakala sa efektom refleksije ili parsol efektima.

Termički most alu-profila se mora prekinuti radi povećanja toplotne izolovanosti objekta, što je relativno skupo rešenje zbog komplikovanih spojeva i visoke cene materijala, ali daje znatne uštede u toku korišćenja objekta (i ekološki je održivije).

Kupola u Rajhstagu u Berlinu
Kupola u Rajhstagu u Berlinu

Fasada od lakih elemenata koji su okačeni o noseću konstrukciju i vise ispred nje naziva se zid-zavesa. Po konstruktivnom sklopu razlikujemo okvirne i pločaste zid-zavesa fasade. Pločaste su iz gotovih panela na različite načine vezanim za osnovnu konstrukciju, dok okvirne zid-zavesa fasade po načinu montaže razlikujemo sa nosećom vertikalnom ili horizontalnom prečkom.

Po dizajnu ih delimo na jednostruke ili dvostruke, u zavisnosti od slojeva stakla. Materijali za podkonstrukciju mogu biti aluminijum, staklo, čelik ili drvo, a završna obrada može biti od stakla (najčešće), limova, kamena, poliestera i pvc-a, kao i kompozitnih proizvoda.

Zid-zavesa fasade su stekle veliku popularnost zbog mogućnosti sakrivanja nosećih elemenata iza stakla. Na ovaj način dobijena je mogućnost nepreglednih staklenih površina što je primenjivano i jedno vreme bio obavezan trend na mnogim objektima moderne arhitekture.

Ipak, pri ugradnji se ne dobija garancija trajnosti lepka i stoga nije retko opredeljivanje za ugradnju polustrukturalnih fasada, pre nego strukturalnih, kod kojih su aluminijumski držači vidljivi na fasadi u minimalnoj meri.

Pri odabiru i izradi staklenih fasada mora se obratiti pažnja na namenu objekta, geografski položaj i sve uslove vezane za njega (kao što je brzina vetra), moraju se izraditi statički proračuni nosivosti konstrukcije, dilatacije objekta itd. Ukoliko se ne ispoštuje jedan od ovih uslova, dolazi do pucanja, odnosno razdvajanja stakla od konstrukcije.

Takođe, pri pravilnom odabiru profila i stakla treba imati u vidu propusnost spoljašnje svetlosti, spoljašnju refleksiju, solarni faktor i koeficijent termičke propustljivosti. Što se samog stakla tiče, kod staklenih fasada razlikujemo reflektujuća stakla i upijajuća stakla, na šta je isto veoma bitno obratiti pažnju pri odabiru i odlučiti se za staklo koje odgovara uslovima objekta.

Salvador Dali muzej na Floridi
Salvador Dali muzej na Floridi

Preuzimanje funkcije omotača je postavilo pred staklo niz zahteva koji je kao materijal morao da ispuni. Razvojem i unapređenjem procesa proizvodnje obrade stakla, industrija je u velikoj meri uspela da odgovori na ove brojne i raznovrsne zahteve, što je rezultovalo velikih brojem specijalnih vrsta stakala pogodnim za različite uslove primene.

Staklene fasade kao omotač zgrade moraju ispuniti niz uslova koji se od omotača zahteva. Toplotna izolacija, zaštita od vlage, zvučna zaštita kao i zaštita od požara neke su od propisanih normi koje svaka fasada mora da ispunjava.

Kod dihtovnja staklenih fasada treba napomenuti da nije cilj sprečiti vodu da prođe sa spoljašnje strane u konstrukciju, nego da se ona odvede iz konstrukcije.

U to spada i odvod kondeza koji se može pojaviti usled velike razlike u temperaturi i pored prekida hladnog mosta. Ispunjavanje izolativnih uslova zavisi od vrste i primene materijala. Staklo, kao i svaki savremeni materijal, može odgovoriti na ove zahteve. Potrebno je samo pridržavati se propisa i izvesti radove na pravi način.

Kvalitet izolacije od zvuka kod zid-zavesa fasada zavisi od vrste primenjenih materijala, njihove veze i međusobnog sklopa, kao i veze sa konstrukcijom objekta. U praksi nije redak slučaj da se gubici u zvučnoj izolaciji jave usled nedovoljne ili nepravilne izolacije spojnica koje ova fasada poseduje u većoj meri.

Zgrada Prade u Tokiju
Zgrada Prade u Tokiju

Lake aluminijumske fasade zbog svoje male težine postižu i male vrednosti izolacione moći i stoga se mora obratit pažnja na pravilno zaptivanje spojnica.

Staklene fasade se lako uklapaju u koncept održive gradnje jer pružaju mogućnost velikog osvetljenja u objektima, zadržavanje solarne energije, dugotrajne su, otporne itd.

Ipak, poslednjih godina sve više arhitekata odlučuje se za kombinaciju stakla i drugih materijala radi postizanja raznovrsnosti i pružanja veće vizelna toplote, jer staklo vizuelno ipak spada u hladne materijale.