Arhitektura Harmonija arhitekture i prirode

Harmonija arhitekture i prirode

Harmonija arhitekture i prirode

Odavno je funkcija arhitekture (da pruži čoveku zaštitu i zaklon od spoljašnjih uticaja) evoluirala u različite slojevite doživljaje – dom, pripadnost, mesto uspomena, sigurnost, statusni simbol…, dok je relacija i povezanost sa prirodom i neposrednim okruženjem u poslednjim decenijama sve manje prisutna.

Živimo u vremenu u kome je ravnoteža između prirode i arhitekture ozbiljno ugrožena i dostigla je svoj negativni maksimum, što se ogleda čovekovim dubokim otuđenjem od prirode. Upravo zato i ne čudi što je sve više u fokusu ponovna potreba i težnja čoveka za harmonizacijom sa prirodnim okruženjem.

Ljudi danas sve manje teže urbanom i brzom životu u velikim gradovima. Okreću se prirodi i života u njoj, što dalje od zagađenog vazduha i gradske gužve. Tako je sve veći trend gradnje kuće u prirodi od ekoloških i energetski održivih prirodnih materijala. Oni žele da svoje kuće „stope“ sa okolinom, i da do izražaja dođe priroda i njena lepota. Upravo zato biljke pronalaze svoje mesto na krovovima kuća, zidovi su rezervisani za penjačice i kuća je potpuno obučena u zeleno i stopljena u prirodni ambijent.
Stoga vam ovog puta predstavljamo nekoliko interesantnih ideja i arhitektonskih koncepata u kojima je uspostavljen sklad između prirode i arhitekture.

Vikendice su pravi objekti za beg od gradskog života. Vikend naselje u američkom gradu Mill Valley je primer koji to slikovito ilustruje. Kuće su potpuno utopljene u prirodu i ne narušavaju prirodni ambijent.

Za gradnju jedne od vikendica cilj arhitektonskog tima bio je da sve intervencije na terenu svedu na minimum. Pozicionirane su između drveća, konstrukcija kuće je usaglašena sa već postojećim nagibom, a prostorije su drugačije orijentisane što pruža potpuni doživljaj spoljašnjosti.

Nagib terena je iskorišćen ne samo za pozicioniranje kuće nego i za mogući pristup krovu na kome rastu biljke. Na taj način je objekat dobio još jednu prostoriju na otvorenom tj. vrt.

Nesvakidašnjim pejzažnim i arhitektonskim rešenjem, dočaran je utisak da je krov samo produžetak brda, a kad se objekat posmatra iz ptičije prespektive, imate utisak kao da kuća ni ne postoji.

Na krovu su posađene biljke sedumi koji su i najotporniji na različite klimatske uslove. Sedumi su takođe i dobar izolator. Kod parternog uređenja, posađene su biljke kojima je tu i prirodno stanište i tako vrt izgleda kao okolni pejzaž tj. šuma.

Interesantno rešenje za rekonstrukciju napuštene garaže u italijanskim Alpima uradili su italijanski arhitekti koji su inspiraciju potražili u prirodi. Mala garaža koju su pretvorili u udobnu kuću za odmor potpuno je stopljena sa prirodom i izgleda kao veliko drvo koje raste iz zemlje.

Arhitekte su se odlučili da umesto projektovanja fasade, puste prirodu da slobodno utiče na kuću. U početku to je bila samo ideja da se ozeleni krov, međutim prirodi i njenoj lepoti se ne može odoleti tako da su realizovani i zeleni zidovi. Na kamenom zidu kuće najviše dominira vinova loza koja je uspešno obrasla celu kuću. Pored vinove loze, mesto su našle i druge jednogodišnje i višegodišnje biljke koje se smenjuju cvetanjem i čine ovu malu kuću kao iz bajke.

Kuća na vodopadu - neprevaziđeni Fallingwater
Kuća na vodopadu – neprevaziđeni Fallingwater

Takođe, kuća na vodopadu ili neprevaziđeni Fallingwater, je još jedno mesto koje pokazuje moć prirode i savršen spoj sa arhitekturom. Arhitekta Frenk Lojd Rajt je 1935. godine projektovao ovaj objekat u prirodi u selu nedaleko od Pitsburga.

Kuća je projektovana na reci Ber Ran i predstavlja savršen spoj vode i arhitekture. Reka tj. vodopad reke se može videti tek kada se prođe kroz kuću i izađe na terasu. Svojevremeno su vlasnici ovu kuću koristili kao letnjikovac, a danas je ona muzej. Za izgradnju je korišćen materijal iz okoline. Neke stene su poslužile kao zid, dok su druge uklopljene u pod.

Uprkos raznim transformacijama, kuća je i dalje mesto gde čovek ima potrebu za osećajem sigurnosti i pripadnosti, gde svoj puni kvalitet nastaje kada postane dom koji je povezan sa neposrednim prirodnim okruženjem.

Svedoci smo koliko je savremena arhitektura suviše uniformna, jednolična i nehumana. Urbani pejzaž je beživotan i sve manje ispunjava potrebe čoveka. Zato je važno da se ponovo vratimo arhitekturi koja poštuje duh mesta, uklapa se u prirodni ambijent i vraća mogućnost povezivanja čoveka i prirode.

Autor teksta: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Agencija za projektovanje i inženjering “ArhinGreen”
ul. Pasterova br. 6, 21000 Novi Sad
T. +381 63 580 46
info@arhingreen.rs
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog

Prethodni tekstOd kupovine do montaže PVC stolarije
Sledeći tekstU Sarajevu Međunarodna naučno-stručna konferencija Sfera 2021: „Tehnologija betona”