Odavno je funkcija arhitekture (da pruži čoveku zaštitu i zaklon od spoljašnjih uticaja) evoluirala u različite slojevite doživljaje – dom, pripadnost, mesto uspomena, sigurnost, statusni simbol…, dok je relacija i povezanost sa prirodom i neposrednim okruženjem u poslednjim decenijama sve manje prisutna.
Živimo u vremenu u kome je ravnoteža između prirode i arhitekture ozbiljno ugrožena i dostigla je svoj negativni maksimum, što se ogleda čovekovim dubokim otuđenjem od prirode. Upravo zato i ne čudi što je sve više u fokusu ponovna potreba i težnja čoveka za harmonizacijom sa prirodnim okruženjem.
Ljudi danas sve manje teže urbanom i brzom životu u velikim gradovima. Okreću se prirodi i života u njoj, što dalje od zagađenog vazduha i gradske gužve. Tako je sve veći trend gradnje kuće u prirodi od ekoloških i energetski održivih prirodnih materijala. Oni žele da svoje kuće „stope“ sa okolinom, i da do izražaja dođe priroda i njena lepota. Upravo zato biljke pronalaze svoje mesto na krovovima kuća, zidovi su rezervisani za penjačice i kuća je potpuno obučena u zeleno i stopljena u prirodni ambijent.
Stoga vam ovog puta predstavljamo nekoliko interesantnih ideja i arhitektonskih koncepata u kojima je uspostavljen sklad između prirode i arhitekture.
Vikendice su pravi objekti za beg od gradskog života. Vikend naselje u američkom gradu Mill Valley je primer koji to slikovito ilustruje. Kuće su potpuno utopljene u prirodu i ne narušavaju prirodni ambijent.
Možda Vas zanima:
Za gradnju jedne od vikendica cilj arhitektonskog tima bio je da sve intervencije na terenu svedu na minimum. Pozicionirane su između drveća, konstrukcija kuće je usaglašena sa već postojećim nagibom, a prostorije su drugačije orijentisane što pruža potpuni doživljaj spoljašnjosti.
Nagib terena je iskorišćen ne samo za pozicioniranje kuće nego i za mogući pristup krovu na kome rastu biljke. Na taj način je objekat dobio još jednu prostoriju na otvorenom tj. vrt.
Nesvakidašnjim pejzažnim i arhitektonskim rešenjem, dočaran je utisak da je krov samo produžetak brda, a kad se objekat posmatra iz ptičije prespektive, imate utisak kao da kuća ni ne postoji.
Na krovu su posađene biljke sedumi koji su i najotporniji na različite klimatske uslove. Sedumi su takođe i dobar izolator. Kod parternog uređenja, posađene su biljke kojima je tu i prirodno stanište i tako vrt izgleda kao okolni pejzaž tj. šuma.
Interesantno rešenje za rekonstrukciju napuštene garaže u italijanskim Alpima uradili su italijanski arhitekti koji su inspiraciju potražili u prirodi. Mala garaža koju su pretvorili u udobnu kuću za odmor potpuno je stopljena sa prirodom i izgleda kao veliko drvo koje raste iz zemlje.
Arhitekte su se odlučili da umesto projektovanja fasade, puste prirodu da slobodno utiče na kuću. U početku to je bila samo ideja da se ozeleni krov, međutim prirodi i njenoj lepoti se ne može odoleti tako da su realizovani i zeleni zidovi. Na kamenom zidu kuće najviše dominira vinova loza koja je uspešno obrasla celu kuću. Pored vinove loze, mesto su našle i druge jednogodišnje i višegodišnje biljke koje se smenjuju cvetanjem i čine ovu malu kuću kao iz bajke.
Takođe, kuća na vodopadu ili neprevaziđeni Fallingwater, je još jedno mesto koje pokazuje moć prirode i savršen spoj sa arhitekturom. Arhitekta Frenk Lojd Rajt je 1935. godine projektovao ovaj objekat u prirodi u selu nedaleko od Pitsburga.
Kuća je projektovana na reci Ber Ran i predstavlja savršen spoj vode i arhitekture. Reka tj. vodopad reke se može videti tek kada se prođe kroz kuću i izađe na terasu. Svojevremeno su vlasnici ovu kuću koristili kao letnjikovac, a danas je ona muzej. Za izgradnju je korišćen materijal iz okoline. Neke stene su poslužile kao zid, dok su druge uklopljene u pod.
Uprkos raznim transformacijama, kuća je i dalje mesto gde čovek ima potrebu za osećajem sigurnosti i pripadnosti, gde svoj puni kvalitet nastaje kada postane dom koji je povezan sa neposrednim prirodnim okruženjem.
Svedoci smo koliko je savremena arhitektura suviše uniformna, jednolična i nehumana. Urbani pejzaž je beživotan i sve manje ispunjava potrebe čoveka. Zato je važno da se ponovo vratimo arhitekturi koja poštuje duh mesta, uklapa se u prirodni ambijent i vraća mogućnost povezivanja čoveka i prirode.
Autor teksta: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Agencija za projektovanje i inženjering “ArhinGreen”
ul. Pasterova br. 6, 21000 Novi Sad
T. +381 63 580 46
info@arhingreen.rs
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog
