Staklo i njegova primena u arhitekturi

Prozori su od svoga postanka, u dalekoj prošlosti, kada su to bili puki otvori na krovu, pa sve do danas, kada su veličine i celih zidova, zadržali svoju primarnu ulogu: kroz njih cirkuliše vazduh, a unutrašnji prostor napaja se svetlošću i toplotom.

Njihov razvojni put oličen je promenama u pogledu funkcionalnosti, energetske efikasnosti i estetike, pri čemu valja imati na umu da su prozori uvek odraz jedne epohe, građevinskih mogućnosti jednog doba, katkad i arhitektonskih trendova, da su oni svedoci minulih vremena i da pružaju vizuelni identitet građevinama.

Stoga je važno napomenuti da su fasadni otvori faktički i promenili izgled gradova, kao i da ih i danas umnogome determinišu, odnosno utiču i na promene u arhitekturi.

Moderna arhitektura prozora velikih dimenzija i nepravilnih oblika
Moderna arhitektura prozora velikih dimenzija i nepravilnih oblika

U prošlosti su ovi retki otvori bili su prekrivani različitim materijalima, pa čak i tkaninama, lišćem, životinjskom kožom. Takođe, u okvire od drveta ili metala ubacivani su, na primer, delići kamena ili stakla, kako bi bio omogućen prodor svetlosti.

ASPEKTI PROMENA

Stakla su kroz vreme doživela velike promene, kako u pogledu prozirnosti, debljine i energetske efikasnosti, tako i u aspektu dimenzija, što je sve međusobno svakako i povezano.

Kroz prozore se gubi mnogo toplotne energije, te su otuda okna bila mala dok se nisu mogla pohvaliti energetskom efikasnošću. Tek se 50-ih godina prošlog veka kreće sa primenom stakla sa međuprostorom koje deluje kao izolator. Svakako, važno je napomenuti da su se decenijama koristili dupli prozori kako bi se obezbedila odgovarajuća energetska efikasnost objekta.

Staklo za prozore

Poslednjih decenija u tom smislu prednjače IZO stakla, koja se sastoje od dve ili tri jedinice sa međuprostorom, ispunjenim vazduhom ili gasom – najčešće ksenonom, argonom ili kriptonom, koji je najmanje 12 mm i deluje kao toplotni izolator.

Staklena fasada
Staklena fasada / foto: unsplash.com

Za ovu vrstu prozora koriste se i float, laminirano, kaljeno, kao i druge vrste stakala. Druga vrsta energetski efikasnog stakla jeste niskoemisiono (Low-E), koje je odlikovano prisutnošću zaštitnog premaza, u vidu tankog filma, a koji je na bazi vanidijum-oksida. Postoje razlike u efikasnosti i ceni ovih stakala, ali su i jedno i drugo krajnje moderan i praktičan izbor.

Profili od kojih se pravi prozor

Važno je napomenuti da je staklo neodvojivo od profila, sa kojim čini jedinstvenu celinu. Uobičajeno su se profili pravili od drveta, koje zahvaljujući svom kvalitetu i lepoti i danas biva na tronu. S vremenom počinje da se razvija PVC stolarija, koja je dugo bila sinonim za najbolji odnos cene i kvaliteta, izuzetno moderna, efikasna i praktična, i koja je, iako manjih estetskih dometa, uspevala da parira drvetu upravo jer nije iziskivala i dodatna ulaganja nakon postavke.

Pored ovih opcija, popularan izbor postaje i aluminijumska stolarija budući da ovaj materijal, usled svoje trajnosti i izdržljivosti, omogućava postojanje prozora velike površine.

Uniform Magis 40
Foto: EJ ALUSTONE / Uniform Magis 40

Javljaju se varijacije, poput alu-drvo ili drvo-alu stolarije koje u sebi sintetišu najbolja svojstva sastavnih materijala.

Danas su, međutim, inicijalni profili veoma unapređeni, te tako zahvaljujući posebnim lakovima drvena stolarija može biti čak i otpornija od PVC-a, PVC može biti u svim bojama i izgledom oponašati drvo i imati vrlo tanke okvire, dok aluminijum nema premca u svojoj eleganciji.

Dakle, krucijalne promene ovih fasadnih otvora oličene su u dimenzijama i energetskoj efikasnosti, što preciznije podrazumeva očuvanje nivoa toplote i hladnoće unutar objekta.

Međutim, napredak stakla kao materijala ogleda se i u njegovoj snazi, danas je on vrlo otporan, pouzdan i kvalitetan, savršene providnosti, koji zahvaljujući svojim svojstvima može preuzeti faktički i ulogu zida. Napredak se ogleda i u apsorpciji buke jer prozor po modernim standardima propušta optimalnu dozu zvuka.