ALU stolarija ALU sistemi – čitajte o njihovom napretku

ALU sistemi – čitajte o njihovom napretku

Fasade - Aluminijum&Staklo
Fasade - Aluminijum&Staklo

Napredak materijala i ALU sistema isti je kao napredak svakog čoveka ponaosob. Radi se o težnji da budemo bolji i to ne tako što ćemo anulirati svoje mane već tako što ćemo izvući najviše što možemo od “materijala” koji nam je dat, vodeći računa da s jedne strane iskoristimo ono u čemu smo dobri i s druge strane, popravimo koliko god je to moguće ono što se zove manom. Čoveka ili materijala. I baš kao što čovek ispituje svoje granice izdržljivosti da bi bolje sebe spoznao i popravio, tako i materijal sve više biva stavljen na test, omogućivši znanju, odnosno njegovoj nadogradnji i napretku tehnologije da radi u njegovu korist.

“Juče sam bio pametan. Zato sam želeo menjati svet. Danas sam mudar. Zato menjam sebe”.
Herman Hese

* Aluminijum je materijal koji je već dugo u upotrebi, u celom građevinskom sektoru, a pogotovo kao stolarija. Još sredinom dvadesetog veka američki dizajneri unapredili su upotrebu metala u ove svrhe i razvili prefinjene, fino ispredene kupole od metalne šipke, istovremeno jake i čvrste, obložene staklom koje propušta mnoštvo svetla u unutrašnjost objekta.*

Metalni ramovi polako su stizali do šire publike, a ključno u njihovom razvoju bilo je dodavanje gumenih zaptivača koji su rešili izolativni problem metala. Danas, aluminijumski prozori su postojani, u konstruktivnom pogledu i vremenom ne dolazi do krivljenja, a otporni su i na vremenske uticaje. Prednost im je i što su laki i jednostavni za održavanje. To je činjenica.

Činjenica je, takođe, da u vremenu u kojem živimo, tu pred našim očima, viđamo nebodere koji se “penju” sve više, sa mnogo stakla i mnogo, zaista mnogo svetlosti. Dakle, aluminijum kao stolarija postao je broj jedan za staklene fasade i zatvaranje velikih otvora jer je činjenica da samo on, a ne neki drugi materijal jeste u stanju da sve pomenuto i iznese “na svojim plećima”. On je jak, hrabar i moderan. On je postao sinonim za impresiju, čuđenje i divljenje. On je postao obavezan u svakom poslovnom objektu, ali je njegova kombinacija sa drvetom ušla i u stanove i kuće kao stolarija koja zadovoljava sve ono što je vlasnik stana ili kuće tražio od materijala koji ima za cilj da zatvori otvore i obezbedi komfor i zaštitu. Da bude jak i dugotrajan, a opet topao i kućevan. Da bude dostojanstven u mogućnostima da zatvori svaki, manji ili veći, otvor i da bude nešto što će ostati i onima posle nas. Da parira svakom preporodu kojem čovek teži.

A u kom smislu je aluminijum postao “čudo novog vremena” i koliki je njegov doprinos u energetskoj efikasnosti objekata, pitala sam predstavnike nekih od najuspešnijih proizvođača aluminijumske stolarije. Dakle, snagu aluminijuma kroz svoje odgovore na postavljena im pitanja, predstavlja Aleksandar Živanović iz sektora marketinga kompanije “Tehnomarket” i Ivana Petronijević, inženjer arhitekture i predstavnik kompanije “Alumil”.

TEHNOMARKET,
Aleksandar Živanović

ŠTA JE TEHNOMARKET-OV ODGOVOR NA SAVREMENE PROHTEVE ENERGETSKE EFIKASNOSTI?

Ukratko-uvek korak dalje. Konstantno ulaganje i rad na razvoju novih sistema, uz praćenje trendova u industriji i primenu najnovijih tehničkih rešenja, savremenih materijala i naprednog softvera. Praćenje trendova u arhitekturi i građevinarstvu, uz poseban osvrt na tehničku regulativu koja pokriva sfere energetske efikasnosti, zvučne izolacije i ostalih relevantnih tehničkih performansi. Savremeni sistemi, poput LINEAL THERM 77 i W-THERM 104 aluminijum i aluminijum drvo sistema, koji koriste sve prednosti aluminijuma kao materijala, novih tipova visoko performantnih staklo paketa i sklopne komponente profila, poput poliamidnih traka svetskog lidera u ovoj oblasti, nemačke kompanije Technoform Bautec.

ALUMINIJUM PRE 20 GODINA I DANAS? KLJUČNE RAZLIKE?

U poslednje dve decenije znatno je povećan udeo aluminijumskih sistema u izradi prozora, vrata, fasada i ostalih arhitektonskih elemenata. Tome su svakako doprinele i drastično poboljšane performanse, uz smanjenu težinu. Takođe, danas je prisutan daleko veći broj raspoloživih sistema i tehničkih rešenja, tipova elemenata i načina otvaranja, uz integraciju dodatnih sistema koji podižu komfor boravljenja u prostoru, poput kontrolisanog provetravanja ili zaštite od sunca.

The Dekalb Residences u LINEAL sistemu
The Dekalb Residences u LINEAL sistemu, Foto: Tehnomarket d.o.o.

KOJI OBJEKAT NAJBOLJE(OVDE ILI U SVETU) REPREZENTUJE SAVREMENE IZVEDBE ALUMINIJUMA I ZAŠTO?

U svetu se svake godine završi više izuzetnih projekata koji konstantno podižu lestvicu izvodivog i pomeraju granice na poljima tehnologije, dizajna i energetske efikasnosti. Jedan od zanimljivih primera je rekonstrukcija čuvenog Empire State Building-a u New York-u, gde je zamenom svih 6.154 prozora za savremene aluminijumske prozore opremljene naprednim paketima stakla ostvarena ušteda energije od preko 30% tj. 4,4 miliona USD na godišnjem nivou. Dalje, nama posebno drag projekat je i upravna zgrada Eco Bank grupacije u Gani dizajnerski i inženjerski izuzetan projekat na kome je primenjen kompletan spektar aluminijumskh proizvoda i elemenata, od organski formirane staklene fasade sa upečatljivim double-skin slojem koji simbolizuje Afriku, do transparentne, razigrane staklene krune koja dinamično izlazi van okvira objekta.

Tehnomarket d.o.o. projekat BBVA Bank headquarters “La Vela”, Madrid, Španjolska
Tehnomarket d.o.o. projekat BBVA Bank headquarters “La Vela”, Madrid, Španjolska

NAJNOVIJI TRENDOVI U DIZAJNU ALUMINIJUMSKIH PROFILA?

Primetan je zaokret ka novom minimalizmu, gotovo kao nekoj savremenoj inkarnaciji bauhaus dizajnerskog pravca. Teži se čistim, jednostavnim formama i ravnim površima koje, uz kvalitetnu materijalizaciju, doprinose savremenom osećaju luksuza. Iako se teži integraciji dodatnih sistema u elemente, vidljive površine profila sve su manje, a staklene sve veće, kako bi se omogućio što veći prodor svetlosti u enterijer. Takođe, pored stalnog unapređenja performansi, veoma je primetan i trend povećanja procenta prefabrikacije elemenata i radioničke pripreme u kontrolisanim uslovima, što pozitivno utiče na povišen i ujednačen kvalitet elemenata, kao i na samu brzinu finalne montaže na objektu.

Larcore A2 aluminijumski fasadni panel kompanije Tehnomarket
Foto: Tehnomarket d.o.o., projekat Park Gate, Tirana, Albanija

ALUMIL,
Ivana Petronijević

ALUMINIJUM PRE 20 GODINA I DANAS? KLJUČNE RAZLIKE?

Ključne razlike postignute su napretkom u tehnologiji pa su tako stalna istraživanja dovela do proizvodnje aluminijumskih okvira sa vrlo visokom termičkom izolacijom koja se u vidu termoprekida postavlja po obodu kako krila tako i rama, između spoljašnjeg i unutrašnjeg dela. Ovim se postiže visok stepen termičke izolacije pogodne čak za pasivne zgrade sa gotovo nultom potrošnjom energije.

Klizna vrata od aluminijuma
ALUMIL SUPREME S700

Nadalje, zahvaljujući korišćenju naprednih dihtung guma, efikasno se zaustavljaju čak i hladni severni vetrovi, bez opasnosti da prozori propuštaju hladnoću. Konačno, visoka reflektivnost aluminijuma isključuje sunčevo zračenje i smanjuje toplotu koju apsorbuju okviri tokom perioda intenzivnog sunca, doprinoseći očuvanju temperature u unutrašnjem prostoru tokom leta.

U pogledu dizajna aluminijumske profile danas je moguće izraditi u zaista širokom izboru boja i završnih obrada.

ŠTA JE DOMINANTNI TREND U SVETU ALUMINIJUMSKIH PROFILA DANAS I KAKO ALUMIL TO PRATI?

Dominantni trend trenutno je minimalistički dizajn objekata, kubične forme sa staklenim otvorima velikih dimenzija. Ideja vodilja ovog trenda jeste povećanje vidnog polja i time prirodne svetlosti kako bi se poboljšao kvalitet života. Ovaj trend kompanija Alumil prati kroz kreiranje sistema sa najmanjom mogućom širinom vidljivog dela aluminijumskog profila, kao i ravnim linijama.

Takođe, Alumil aktivno prati evoluciju trendova u arhitekturi i interesovanje tržista, pa u skladu sa time inženjerski tim za istraživanje i razvoj kontinuirano radi na kreiranju novih profila, kao i na unapređenju starih.

Terasna vrata od aluminijuma
ALUMIL S67PHOS

ŠTA JE ELOKSAŽA I ŠTA SE POSTIŽE OVAKVOM OBRADOM PROFILA?

Eloksaža odnosno elektrolitsko oksidovanje je postupak kojim se pomoću električne struje na predmetima od aluminijuma proizvodi sloj aluminijum – oksida, koji ih štiti od korozije i habanja; može da služi kao električni ili termički izolator, ili kao podloga za zaštitne namaze boja i lakova. Taj se sloj oksida može da se boji organskim bojama, tako da služi i kao ukras. Postoji velik broj modifikacija toga postupka, ali se svi zasnivaju na tome da se u jednoj elektrolitskoj kadi aluminijumski predmet učini anodom, pa se oksidira elektrolitski razvijenim kiseonikom.

NA KOJI NAČIN ALUMINIJUMSKA STOLARIJA DOPRINOSI ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI OBJEKTA?

Zahvaljujući svojim karakteristikama, aluminijumski profil sa termoprekidom obezbeđuje dobro zaptivanje, jednostavno otvaranje i nizak koeficijent prolaska toplote. Gubici energije su uglavnom veći na zastakljenim pozicijama nego na zidovima.

Postoje dva načina gubitka toplote kroz prozore, a to su ventilacijski i transmisijski. Ventilacijski gubici javljaju se kroz lose dihtovanje krila i rama prozora, kao i u slučaju nepravilne ugradnje prozorskog rama u zid. Transmisoni gubici odnose se na prolaz toplote dok je prozor zatvoren.

Stolarija vrata od aluminijuma
ALUMIL SMARTIA S67

Profil, zahvaljujući leguri aluminijuma od koje je izrađen, i svojoj geometriji, postiže određeni koeficijent prolaska toplote, koji sa odgovarajućim staklo paketom postiže termofizičke parametre zahtevane za energetski razred koji zahteva projekat.
U arhitekturi prozori i otvori oduvek su činili jedan od najznačajnijih projektantskih alata pružajući mogućnost da u unutrašnjost objekta dopire sunčeva svetlost, kao i otvarajući vidike, a istovremeno štiteći unutrašnjost od spoljašnjih uticaja.

Danas, kao rezultat primene savremenih tehnologija i istraživanja, na tržistu je dostupan izuzetno širok asortiman aluminijumskih profila malih vidljivih dimenzija koji svojim performansama i karakteristikama mogu da zadovolje parametre propisane čak i za pasivne kuće.

Autor: Mirjana Makarin Plavšić, novinar