Novosti PKS: U pripremi tri seta pomoći privredi

PKS: U pripremi tri seta pomoći privredi

pks
Privredna komora Srbije

Privredna komora Srbije je, na osnovu preporuka reprezentativnih kompanija i mišlјenja renomiranih konsultantskih kuća, vladi dostavila svoj predlog prioritetnih mera. Ono što nam predstoji je bitka za očuvanje likvidnosti najosetljivijih i najbrojnijih mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, i za čuvanje radnih mesta.

„U komunikaciji sa predsednikom Republike, Vladom Srbije i nadležnim ministarstvima, radimo na razradi tih mera da bismo za desetak dana, došli do ozbiljnog paketa podrške koji će biti najbolji odgovori na potrebe privatnog sektora“, rekao je u intervjuu za „Blic biznis“, predsednik PKS Marko Čadež.

Tri seta mera

Posle smanjenja referentne kamatne stope NBS na 1,75 odsto i uvođenja moratorijuma na otplatu kredita, iskustvo drugih zemalja, realne potrebe privrede i preporuke međunarodnih finansijskih institucija upućuju na to da sada dolaze na red mere državne intervencije koje su iz domena fiskalne politike, objašnjava Čadež.

„Naš, odnosno stav privrede je da bi u tom paketu trebalo da bude bar tri seta mera: one koje će doneti poslodavcima poresko rasterećenje, zatim pokriće dela troškova iz državnih fondova za naknade zarada zaposlenih (posebno obaveza prema zaposlenima koji zbog smanjenja obima poslova ne rade i obolelih) kao i povoljne kredite za likvidnost kompanija“, objasnio je.

Prema Čedežovim rečima, na najveću podršku u ovom trenutku moći će da računaju oni koji su pretrpeli naveći udar u prvom talasu, čiji biznis je epidemija potpuno zaustavila, kao što su recimo turizam i servisi koji sada ne rade, ali i drugi sektori koji su pogođeni, a od kojih zavisi dalje funkcionisanje cele ekonomije.

Teret krize će podneti svi

Teret ove krize moraće da podnesu svi – i država i banke i privreda i na kraju i te kako će ga osetiti i zaposleni, ističe sagovornik lista blic. Globalna ekonomska kriza izazvana korona virusom značajno je drugačija od finansijske krize iz 2008. godine. Ovoga puta se bankarski sektor i veliki privredni sistemi i u svetu još dobro drže – likvidni su i uz očuvanje likvidnosti banaka i velikih kompanija, problem, čije rešavanje i mi ciljamo, zapravo je u dvorištu malog biznisa, ukazao je Čadež.

Najveći izazov je da se obezbedi likvidnost ovog dela privrede i očuva što više radnih mesta, jer mikro, mala i srednja preduzeća u većini država zapošljavaju najveći broj ljudi.

Mada je zaista teško i nezahvalno sagledati dubinu, štetu i trajanje krize, jasno je da je globalna recesija neizbežna, smatra sagovornik Blica.

Najjača evropska ekonomija i naš glavni spoljnotrgovinski partner – Nemačka, zvanično je izašla sa procenom pet odsto pada bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini. Ono što ohrabruje je najnovija, MMF-ova prognoza da bi proizvodnja globalno mogla da se oporavi već naredne godine.

Po optimističkom scenariju zdravstvena kriza u svetu mogla bi da se završi do juna, dok pesimističke procene govore da bi zaraza mogla da potraje i do 18 meseci, vraćajući se u nekoliko talasa. U tom slučaju, svakako da bi posledice po globalnu ekonomiju bile dugoročne – ne samo kroz smanjenje proizvodnje i privrednog rasta, već i kroz korenite promene navika zaposlenih i potrošača, zaključuje Čadež.

Izvor:blic