Naslovna Arhitektura Mis van der Roe majstor staklenih fasada

Mis van der Roe majstor staklenih fasada

Arhitekta Mis van der Roe
Arhitekta Mis van der Roe, Foto: www.karsh.org

FASADA staklo & aluminijum

Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe), poznat po krilatici „manje je više“, je bio jedan od najvažnijih arhitekata moderne, naširoko poznat kao arhitekta koji je prvi počeo da koristi velike staklene površine na svojim objektima. Njegovi projekti su u arhitekturu tog vremena uveli novi nivo jednostavnosti i transparencije, a same zgrade su često u arhitektonskim krugovima pominjane kao „kost i koža“ arhitekture zbog naglasku na čeličnoj konstrukciji i staklenoj ovojnici. Odličan primer koji ilustruje ovaj neobičan opis – kost i koža arhitekture – je njegov projekat za poslovnu zgradu Sigram (Seagram Building) čiji dizajn u potpunosti sažima eleganciju i principe modernizma. Ovim projektom Mis van der Roe je, takođe, postavio standarde za dizajn, projektovanje i gradnju modernih nebodera.

Seagram Building, www.artwave.it
Seagram Building, www.artwave.it

Osim što je staklo bilo važan deo opusa Misa van der Roa ono je takođe imalo veoma važan uticaj na arhitekturu moderne i u značajnoj meri je uticalo na način na koji arhitekte, dizajneri, ali i korisnici prostora danas uobličavaju i razmišljaju o prostoru.

Danas je staklo jedan od najviše korišćenih materijala u građevinskoj industriji. Ono se koristi u ogromnom broju elemenata u modernim projektima, od prozora preko zidova-zavesa, krovova i skulpturalnih fasada pa do elemenata unutrašnjeg prostora kao što su stepeništa i podovi. Staklo kao veoma raznovrstan građevinski materijal zamagljuje granice između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, a istovremeno pružaju korisnicima prostora mogućnost da zaštite svoju privatnost upotrebom specijalnog stakla. Upotreba stakla, takođe, omogućava širok pogled na okolinu, a staklene površine koje se protežu od poda do tavanice omogućavaju da u unutrašnji prostor prodre maksimalna količina svetlosti.

Staklo je danas jedan od najpopularnijih materijala koji se koristi prilikom projektovanja objekata najrazličitijih tipologija, međutim, počeci ove izuzetne popularnosti se najbolje vide u radovima prominentnog arhitekte modernizma Misa van der Roea.

Za Misa koji je svoju karijeru arhitekte razvijao u prvoj polovini 20. veka staklo je bilo odraz duha vremena baš kao što je Mis čvrsto verovao da svaki objekat treba da bude jasna i glasna poruka sopstvenog vremena. Njegova dva neizgrađena projekta u Berlinu koje je izradio 1919. i 1921. godine smatraju se prvim neboderima od čelika i stakla. Ove strukture bi posmatraču danas izgledale potpuno obično, neupadljivo, možda čak i neugledno, ali u vreme u kojem su projektovane one su bile rezultat pionirskih inovacija u tehnologiji materijala.

Deo ovih važnih inovacija potekao je od Misovog izuma trakastih prozora koji su se prvi put našli u upotrebi poslovne zgrade koja je izgrađena 1922. godine. U to vreme ove neprekinute trake stakla ugrađene između dve betonske ploče postale su standard za dizajn, projektovanje i izradu fasada koje su postale veoma popularne i počele da se koriste na mnogim poslovnim objektima.

Osnova Misove dizajnerske filozofije i jedna od vodećih sila u njegovom radu koja je u ogromnoj meri uticala na izbor i korišćenje stakla u njegovim projektima bila je ideja prostora koji teče, koji je fluidan.

On je verovao da arhitektura mora da obezbedi „tok prostora“, neprekinuto kretanje u prostoru kao i da granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora treba da bude nevidljiva, praktično izbrisana. Upotreba stakla bila je prirodan rezultat ove filozofije pošto je staklo savršeno obezbeđivalo sve uslove koje je Mis u svom pogledu na arhitekturu uspostavio.

Otvoreni prostori oslobođeni stubova i zatvoreni staklenim površinama, kao što je to primer kod Tehnološkog instituta u Ilinoisu (Illinois Institute of Technology), su u vreme kada su nastali bili u velikoj meri revolucionarni.

Barcelona Pavilion
Barcelona Pavilion, Arhitekta Mis van der Roe, Foto: www.divisare.com

Barcelona Pavilion

Koncept prostora koji teče Mis je ostvario u svom Barselona paviljonu (Barcelona Pavilion) gde pokretni paneli od stakla i mermera dozvoljavaju da prostor bude fleksibilan i da ne zavisi od noseće konstrukcije.

Barcelona Pavilion
Barcelona Pavilion, Arhitekta Mis van der Roe, Foto: www.divisare.com

Staklo je u prvoj polovini 20. veka posmatrano kao izuzetno moderan materijal, a Mis je u ovom materijalu prepoznao kapacitet da poveže ljude sa prirodom, unutrašnji sa spoljašnjim prostorom, ali i da promeni pogled na odnos ovh prostora, pogled na prirodu i pogled na spoljašnji prostor.

Farnsworth House
Savršen primer filozofije arhitekture

Njegova Kuća Farnsvort (Farnsworth House) je savršen primer kako je Mis van der Roe koristio staklo kao savršen način da izrazi svoju filozofiju arhitekture. Mis je ovaj projekat završio 1945. godine, a kuća je konačno izgrađena 1951. godine. Na mnogo načina ovaj projekat je za Misa predstavljao eksperiment kojim je testirao granice svojih dizajnerskih ideja i filozofija. Ovaj projekat izgrađen je na povučenom, pošumljenom placu u okolini Čikaga kao stakleni paviljon sa potpuno prozirnim zidovima i u potpunosti je iskoristio prednosti svoje prirodne okoline na ovaj način u potpunosti postigavši Misov koncept jake veze između kuće i prirode koja je okružuje.

Farnsworth House
Farnsworth House, Arhitekta Mis van der Roe, Foto: www.modlar.com

Mis van der Roe je, takođe, bio veoma dobro upoznat sa važnošću materijala u arhitekturi i građenju kao i načina na koji arhitekte upotrebljavaju i implementiraju materijal u svoj dizajn i projekte na logičan i smislen način.

On je smatrao da svaki arhitekta treba da pristupi osnovnim elementima arhitekture, njihovom dizajnu i projektovanju, sa naglaskom na samom materijalu od kojeg će element biti izrađen. On je smatrao da je materijal izuzetno važan deo arhitekture i to ne sam materijal nego način na koji se on koristi u građevini. Za Misa, svaki materijal je bio ono što arhitekta od njega načini, a novi materijali nisu automatski bili bolji od klasičnih materijala iako je i sam bio veliki inovator kada je tehnologija materijala u pitanju. Njegova upotreba stakla proistekla je iz njegove dizajnerske filozofije i pogleda na arhitekturu i on je ovaj materijal pažljivo koristio kako bi istakao principe u sopstvenoj arhitekturi i prostorima koje je kreirao. Mis je iskoristio sve prednosti stakla kao materijala kako bi stvorio odraz objekta i uokvirio spoljašnji prostor na veoma specifičan način.

Farnsworth House
Farnsworth House, Arhitekta Mis van der Roe, Foto: www.modlar.com

Danas je staklo veoma popularan materijal, posebno kada se radi o fasadama, koji je poslednjih decenija prošlo kroz ogroman broj inovacija i tehnoloških promena. Mnogi inženjeri i arhitekte su redefinisali potencijal i mogućnosti stakla kao materijala.

Od strukturalnog stakla koje se koristi u podovima i nosećim gredama, preko staklenih fasada pa do transparentnih solarnih panela, staklo nastavlja da evoluira. Ipak, arhitekta kojem možemo zahvaliti za stavljanje ovog materijala u centar pažnje arhitekata, dizajnera, inženjera i uopšte graditelja je, ne sme se zaboraviti, Ludvig Mis van der Roe.

Autor: Irma Talović, d.i.a.