Od vlasnika odnosno kupca stambene nekretnine ne očekuje se da bude stručnjak za građevinarstvo i energetiku, ali nije na odmet da se na temu energetske efikasnosti edukuje dovoljno kako bi što uspešnije poboljšao postojeći životni prostor ili pravilno izabrao novi pre nego što se potpiše kupoprodajni ugovor.
Priča o energetskoj efikasnosti objekta počinje sa polaganjem prve cigle na gradilištu
Takozvani energetski blokovi kao građevinsko rešenje prisutni su u ponudi već duži niz godina, a ono što ih izdvaja u odnosu na klasičnu šuplju opeku jeste sastav, strukturna punoća i bolji izolacioni učinak. Iako su giter blokovi takođe konstruisani kao element termoizolacije, baziran na cirkulisanju vazduha kroz vertikalne šupljine, sve više ih naročito u rezidencijalnoj gradnji zamenjuju puni termo blokovi od cementa, peska, kreča i kvarcnog peska.
Termo blok ima samo jednu uzdužnu šupljinu u gornjoj trećini i po dva poprečna montažna žleba na kraćim stranicama, i poznat je kao proizvod koji daje stabilnu konstrukciju, visokootpornu na seizmičke potrese. Ponuda obuhvata blokove različitih debljina za primenu na pregradnim, nosećim i spoljnim zidovima, pri čemu eksterni energetski blokovi predstavljaju stoprocentnu zamenu za fasadnu termoizolaciju.
Ovu tvrdnju podupiru rezultati ispitivanja prema kojima već blok od 30cm (najdeblji su oni od 37,5cm) bez dodataka zadovoljava propisanu maksimalnu vrednost koeficijenta prolaska toplote kroz zid za novogradnju od 0,3W/m2K.
Kod primene energetski efikasnih materijala delimični problem može biti starost objekta. Na novogradnji se može primeniti bilo koje izabrano rešenje, ali postojeći objekti imaju određena ograničenja budući da su već sazidani.
Na njima se, na primer, ne mogu primeniti termo blokovi, ali se zato može uraditi spoljni termoizolacioni omotač kao klasična kontaktna fasada.
Kvalitetno izveden fasadni omotač
Kontaktna fasada izvodi se sa panelima stiropora ili kamene vune koji se pomoću cementnog lepka postavljaju na zid. Bez obzira na izbor glavnog izolacionog materijala postupak je isti, pa tako sem lepljenja panela i fiksiranja za zid odgovarajućim tiplovima, podrazumeva nanošenje tankog sloja lepka na celu površinu, postavljanje armaturne mrežice koja se prekriva novim debljim slojem lepka, premazivanje prajmerom kao priprema za završni sloj, te dekorisanje fasade ukrasnim malterom u boji, granulaciji i šari po izboru.
Pored toplotne izolacije kao njene osnovne uloge tj. zaštite od spoljne hladnoće ili vrućine, kontaktna fasada objektu donosi dobru zvučnu izolaciju i zaštitu od buke koja naročito puno znači stanovnicima centralnih gradskih četvrti.
Zaštitni efekat je direktno uslovljen debljinom izo panela, zato je ključno da u skladu sa finansijama kupite što deblji stiropor ili kamenu vunu i naravno da za izvođenje radova angažujete proverene profesionalce.
Po aktuelnim standardima ploče treba da su debljine najmanje 12cm, mada je uvek preporučljivo da se postave i deblje jer će se to posredno svakako isplatiti, kroz manje angažovanje grejnih i rashladnih uređaja, manju potrošnju energenata i struje.
Imajte u vidu da recimo razlika u ceni između stiropora 12-ice i 14-ice nije toliko velika da bi se odustalo od kupovine debljeg stiropora, ali će zato ta dodatna 2cm izolacije višekratno donositi umanjenje računa i prijatniji osećaj prilikom boravka u kući.
Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
