Naslovna Energetska efikasnost PASIVNE KUĆE za mirnu budućnost

PASIVNE KUĆE za mirnu budućnost

Pasivna gradnja
Pasivna gradnja

Mislite unapred…

Naslov “Prva pasivna kuća u prestonici”. Šta to znači, šta podrazumeva pasivna kuća i kakav je to poduhvat da se konačno nađe i u našim krajevima?

Iako se već više od dve decenije grade u razvijenim zemljama sveta, pasivne kuće kod nas predstavljaju novinu. U pitanju su objekti koji su prvenstveno termički tako dobro izolovani i projektovani po principima koji im omogućavaju da u sebi ne nose nikakva grejna tela ili sisteme za zagrejavanje vazduha. Ovakve kuće imaju nisku potrebu za energijom za grejanje i zato nije potrebno ugrađivanje aktivnih sistema grejanja. To ne znači da nemaju uopšte potrebu za grejanjem, već da se to vrši pasivno, odakle i naziv potiče, što podrazumeva korišćenje unutrašnjih izvora toplote i solarnih dobitaka kroz prozore, i ukoliko je potrebno, minimalnim dogrevanjem svežim vazduhom.

Pasivna gradnja 5 osnovnih principa
Pasivna gradnja 5 osnovnih principa

Dobra termoizolacija zgrade, pravilna i pametna orijentacija objekta, gde se staklene površine okreću prema jugu čime se koristi njihova izloženost sunčanim satima, velika zaptivenost objekata i mašinska ventilacija sa rekuperacijom toplote čine sistem koji omogućava tako nisku potrebu za grejanjem. Otpadne toplote kućnih električnih aparata, sijalica (za koje obično i nismo svesni koliko greju), pa čak i tela ljudi koji u objektu borave, uzimaju se u obzir u ovakvim kućama i doprinose njenom celokupnom energetskom nivou i zagrevanju.

Izuzetno je važno naglasiti da pasivna kuća ne podrazumeva nekakvu zahtevnu tehnologiju, nekonvencijalne materijale i slično, već pametan pristup, stručno projektovanje i pažljivi odabir postojećih komponentni i materijala u građevinarstvu. Nije u pitanju dodatak arhitektonskom projektu, već njegov integralni deo, projektantski proces koji se razvija od samog početka projekta. U tom smislu dostupna je svima, i višestruko isplativa. Princip je da u samoj gradnji treba uložiti nešto više nego u kuću koja nije pasivna, ali već posle manje od decenije korišćenja, razlika se i isplati i već počnu da se ostvaruju značajne uštede.

Pasivna gradnja
Pasivna gradnja

Sistem ventilacije je jedan od ključnih faktora u ovakvim kućama. Njime se obezbeđuje čist vazduh, bez prašine, polena, vlažnosti i mirisa. Moguće je i prirodno se ventilirati otvaranjem prozora, ali u tom slučaju dolazi do većih toplotnih gubitaka.
Naravno, iako je ustaljen izraz pasivna kuća, to se ne odnosi samo na kuće, već na objekte svih namena. Takođe, iako se primenjuje uglavnom na novim objektima, moguće je i stare objekte obnoviti tako da postanu pasivni.

Ovakvi objekti prvi put su oživeli u Nemačkoj 1990. godine. Kroz veliki broj istraživačkih projekata razvijen je koncept pasivne kuće i tada su već počele da se šire Nemačkom i Austrijom. Koncept je potvrđen prvi put u Darmstatdu, gde je utvrđeno da ovakvim objektima treba 90% manje potrebne toplote grejanja od drugih novih objekata izgrađenih u to vreme i tada se razvija paket planiranja i pokreće proizvodnja novih komponentni koje su korišćene, kao što su prozori i ventilacioni sistemi visoke efikasnosti.
Prva pasivna kuća u prestonici delo je arhitekte Vladimira Lovrića i preduzeća Arhisolar, specijalizovanog za projektovanje energetski efikasnih, pasivnih i nultih kuća na održivim principima. Podignuta je u Slancima, u Beogradu. Kuća podrazumeva male troškove zagrevanja i hlađena postignutih primenom sistema za rekuperaciju vazduha. Takođe, kuća koristi geotermalnu energiju pomoću toplotne pumpe i energiju dobijenu pomoću solarnih kolektora za zagrevanje tople sanitarne vode.

Pasivna kuća
Pasivna kuća

Ova kuća takođe troši 90% manje energije nego standardna kuća i to pre svega zahvaljujući sistemu građenja od blokova koji su sa spoljne strane obloženi sa 25 centimetara specijalne termoizolacije. Sistem za rekuperaciju vazduha služi kao sistem ventilacije i grejanja, čime se kuća oslanja na iskorišćenje obnovljivih izvora energije. Tome doprinosi i funkcionalno rešenje objekta sa velikim otvorima na jugozapadnoj strani kuće, kao i organizacijom objekta tako da je postignuta potpuna zatvorenost sa severne strane objekta. Kuća poseduje i solarne kolektore za zagrevanje tople sanitarne vode.

Na kući je pored funkcionalnosti i održivosti naravno vođeno računa i o njenoj estetici, formi i oblikovanju, a osmišljena je tako da ne narušava okolinu, odnosno da se vizuelno stapa u svoje prirodno okruženje i dalje ga nadograđuje, što je postignuto i raskošnim vrtom u kome je razvijeno permakulturno gazdinstvo koje upotpunjuje ovu priču i principe.

Pasivna gradnja
Pasivna gradnja

Zanimljiva novina je i da su krovovi ove kuće urađeni kao ekstenzivni zeleni krovovi prekriveni sedumima i vegetacijom. Ispod toga nalazi se termoizolacija u debljini od 30cm, što dodatno sprečava bilo kakav nepotreban gubitak toplote. Kuća takođe poseduje i sistem za sakupljanje kišnice i rekuperaciju otpadnih voda, te su i u tom smislu izbegnuti gubici ili nerazumno trošenje resursa. Otpadna voda se koristi za zalivanje vrtova permakulturnog gazdinstva, čime su principi održive gradnje podignuti na još viši nivo.

Piše: Ljubica Slavković, M.Arch.