Naslovna Energetska efikasnost

Veliki izbor energetski efikasnih proizvoda na tržištu

Andrea Pauzenberger |Energetska efikasnost|avg 13, 2018
zvučna izolacija spoljašnje stolarije čini ključan faktor

Već duži niz godina primat na polju stolarije zauzima PVC, stolarija izrađena od polivinil – hlorida. Ipak, novi trendovi, odnosno stalno oživljavanje starih u novom maniru, na mala vrata vraća i drvo i aluminijum u upotrebu na polju stolarije, a zahvaljujući modernim tehnologijama, sva tri pomenuta materijala odlično odgovaraju na moderne zahteve.

Stolariju delimo na spoljašnju i unutrašnju. I jedan i drugi tip moraju zadovoljiti niz funkcionalno-estetskih kriterijuma, s tim što su oni nešto izazovniji kod spoljašnje stolarije. U te kriterijume spadaju zvučna izolacija, toplotna izolacija, stabilnost, ekonomičnost, estetsko uklapanje u elemente enterijera ili njihovo nadograđivanje – funkcionalnost i estetika u svakom smislu.

Energetska efikasnost prozora
Prostor između stakala može se ispuniti i inertnim gasom argonom

U područje spoljašnje stolarije ubrajaju se vrata i balkonski prozori. Forme, boje i oblici ovih elemenata su praktično nesagledivi i zahvaljujući raznovrsnosti materijala i njihovim karakteristikama, moguće je izaći u susret svim, i najrazličitijim zahtevima i željama. Zvučna izolacija spoljašnje stolarije spada među veoma važne karakteristike, u cilju obezbeđivanja zaštite od buke spoljašnjeg sveta. U gusto izgrađenom gradskom tkivu, dobra zvučna izolacija spoljašnje stolarije čini ključan faktor. Naravno, nivo buke prvestveno je uslovljen vrstom i pozicijom objekta. Tako srednji nivo izloženosti buke prosečnog objekta u gradu iznosi 65-80dcb, a dozvoljen nivo u stambenom objektu je 30dcb. Za kvalitet zvučne izolacije važan je prozor sa svim svojim elementima, a najkritičnije tačke su spojevi različitih materijala ili elemenata, odnosno spojevi prozor-zid, krilo-okvir i uglovi krila.

Staklo je važan element u provođenju buke, i primera radi nekada široko primenivano, a danas ispod svih standarda, jednostruko staklo smanjuje nivo buke za 30dcb. Sve više pažnje posvećuje se i energetskoj efikasnosti i u savremenim objektima to je neizostavan faktor, koji je i zakonski regulisan. Vođenje računa o energetskoj efikasnosti nije pogodno samo za planetu, već i za budžet. Ukoliko se ona zanemari i dozvoli se prekomeran gubitak toplote kroz elemente objekta, dolazi do nepotrebnog emitovanja energije i troškova koji su po sve pogubni. Na duge staze, energetska efikasnost je i više nego isplativa i zdrava.

Danas su u upotrebi minimum dvostruka stakla
Prozori treba da spreče gubitak energije – Foto: Velux

Kada je reč o energetskoj efikasnosti objekta, prozori su izuzetno važan element. Njihova osnovna funkcija je da propuštaju dnevnu svetlost i omogućavaju provetravanje, ali i da omoguće korisniku prostora vizuelnu komunikaciju sa spoljnim svetom. Takav izazov, selektivno propuštati i štititi, nije lak, i dugi niz godina se radi na poboljšanju kontrole tog odnosa. Sve više se polaže na to da se zadrži primarna funkcija prozora, da omogućavaju kontakt sa spoljnim svetom i time učine prijatan unutrašnji ambijent, ali i da odbrane od svih spoljnih faktora, i da, što je izuzetno važno, u tome spreče gubitak energije. Na svakom objektu, najdinamičnija, a često i najslabija tačka kad je toplota u pitanju su upravo prozori.

Do gubitka toplote dolazi i tokom leta i tokom zime. Tokom leta, problem je u tome u prekomernom zagrejavanju unutrašnjeg prostora i sunce preko prozora dodatno zagreva prostorije ukoliko ne postoji adekvatna zaštita na njima, bilo u obliku premaza na prozorskom staklu ili zastora, zavese ili roletne na prozoru. Tokom grejne sezone prozori predstavljaju glavni prolaz za neželjeni gubitak toplote. Ukoliko su ti gubici veći, može doći i do problema sa kondenzacijom i samim tim i plesni u prostoriji.

Istraživanja pokazuju da se preko prozora gubi i do 40% energije potrebne za zagrevanje objekta. Do toplotnih gubitaka dolazi usled kondukcije – prenosa toplote kroz materijal prozora, i usled ventilacije – strujanja vazduha kroz otvoren ili zatvoren prozor. Za stanove iznad desetog sprata ti gubici su još veći i dostižu skoro 50%. Ovako veliki gubici toplote kroz fasadnu stolariju dešavaju se zbog lošeg kvaliteta izabrane stolarije kao i zbog loše ugradnje usled koje se javljaju dodatni procepi i povećava ventilacija i samim tim i toplotni gubici. Ovakvi navodi ukazuju na nužnost posvećivanja pažnje prozorima kada je u pitanju energetska efikasnost, koja povlači i ekonomičan i zdrav život objekta, ali i okruženja.

Stolariju delimo na spoljašnju i unutrašnju
Veliki izbor energetski efikasnih proizvoda na tržištu

Danas su u upotrebi minimum dvostruka stakla. Umesto vazduha kao izolatora, prostor između stakala može se ispuniti i inertnim gasom argonom čime se povećava efikasnost prozora. Važnu ulogu ima i low-e premaz na unutrašnjoj strani unutrašnjeg stakla, jer sprečava gubitak toplote reflektirajući je nazad u prostor.

Što se materijala samog rama tiče, najčešće se spoljašnja stolarija izrađuje od drveta, aluminijuma, pvc-a ili kombinacije drveta i aluminijuma. Drvena stolarija je najduže u upotrebi i ovaj prirodni materijal je najtoplniji i vizuelno, a i ekološki najprihvatljivij, ali se zbog cene i nešto kompleksnijeg održavanja manje danas koristi nego ranije. Primat je preuzela PVC stolarija, zbog povoljnije cene u odnosu na drvo i aluminijum te praktično održavanje i neosetljivost na spoljašnje uticaje.

Tako na tržištu imamo veliki izbor i veliku rasprostranjenost PVC prozora, ali ipak se mnogi odlučuju za prirodni materijal drvo, ili aluminijum. Aluminijum je gotovo neizostavan na poslovnim objektima, a u stambenima je česta kombinacija aluminijuma na fasadi i drveta sa unutrašnje strane, čime se ostvaruje prijatniji efekat, prikladniji za stambene objekte, od primene samog aluminijuma. Unutrašnja stolarija je nešto manje zahtevna u funkcionalnom smislu, naravno, u zavisnosti od vrste i namene objekta. Spektar unutrašnje stolarije je takođe veoma širok, a važno je da karakteristike materijala i elemenata koji se odaberu odgovara prvenstveno nameni objekta i uslovima koje ona nameće, kao i da odgovore na estetske zahteve i obezbede dug i zdrav život samog objekta.

Prethodni tekstPravilan odabir komarnika
Sledeći tekstINTERVJU: Danijel Sim, direktor tvrtke J.u.A.Frischeis d.o.o., Velika Gorica, Hrvatska