Danas, buka je glavni izvor zagađenja. Porast putnog i avio saobraćaja i proširenje stambenih površina izvan industrijskih mesta je postalo normalno.
Nivo zvuka od 60 do 80 dB se generiše u više različitih situacija. Mi smo okruženi bukom: na radnom mestu, na ulici, blizu intenzivnih saobraćajnih zona – železničkih stanica, aerodroma, cesta, kod kuće (televizija, hi fi jedinica, deca iz susedstva, itd.).
Često buka je koren poremećenog ponašanja, nedostatak koncentracije, stres, razdražljivost, zamor, nesanica, itd. Takođe, često je nemoguće eliminisati spoljnje izvore buke i nešto mora biti urađeno da se spreči ulaz buke u naše kuće.
Pronađena su efektivna dugoročna rešenja za ovaj problem: AKUSTIČKA OSTAKLJENJA. AKUSTIČKA OSTAKLJENJA su idealan izolator od buke za sve tipove zgrade.
Osim toga to je izuzetno važno za kuće koje se nalaze u neposrednoj blizini fabrika, glavnih saobraćajnih puteva, stanica i aerodroma. Zahvaljujući širokoj oblasti mogućnosti koje nude akustička ostakljanja postoje sada nova optimalna rešenja za sve specifične zvučne izolacione probleme.
Opažanje buke i udar zvuka
Širenje zvuka i karakteristike buke
Zvuk je suštinsko opažanje različitog ambijentalnog pritiska vazduha. Iz izvora zvuk putuje kroz vazduh kao talas na površini vode. Ovi talasi mogu biti karakterisani saglasno njihovom intenzitetu i frekvenciji.
a: Visina talasa = intenzitet
b: Broj talasa po sekundi = frekvencija
Intenzitet zvuka
Decibel (dB) sistem je razvijen tako da nije neophodno korišćenje velikih i kompleksnih brojeva koji karakterišu intenzitet zvuka i akustičku izolaciju.
Ljudsko uvo je veoma osetljivo na najniže čujne prome pritiska od jedan deseto milionog dela koji je maksimalni nivo poznat kao granica bola.
Decibeli u akciji
Računanje u decibelima je malo različito računanje u odnosu na uobičajen način.
Činjenično, elementi čujnosti, smanjenje nivoa zvuka brojem decibela prikazana na narednoj slici pokazuje sledeći efekat.
Dvostruko ostakljene akustičke jedinice nude nivoe akustičke izolacije u oblasti od 30 dB do 52 dB i mogu osigurati rešenja koja su specijalna za svako pojedinačno okruženje.
Zvuk i frekvencija
Ne samo da može ljudsko uvo da detektuje zvukove širokog ranga intenziteta nego može da čuje eoma niske i veoma visoke zvukove, zvukove sa frekvencijama između 20 i 16.000 Hz Kao primer akustička izolacija za zgrade može da blokira buku avionskog motora koji ima frekvenciju i preko 5000 Hz.
Ambijentna buka je kumulativan efekt kompletne oblasti buke različitih frekvencija. Buka od sporog urbanog saobraćaja će uglavnom sudelovati kod zvukova niske i srednje frekvencije, dok kod uzletanja aviona će proizvoditi buku srednje i visoke frekvencije.
Opažanje sluhom
Na konstantnom nivou intenziteta zvuka, prosečni čovek je više osetljiv na srednju i visoku frekvenciju. Uzimajući u račun ovaj nivo osetljivosti, faktor redukcije buke je inkorporiran u vezani sastav frekvencije.
Generalno zbog sopstvenih oscilacija dva sopstvena panela od stakla i rezonance koja se javlja na niskim frekvencijama, akustička izolacija dvostruko ostakljene jedinice napravljene od dva staklena panela iste debljine nije veća od jednostrukog stakla.
Danas, jednostruko staklo se zamenjuje sa dvostruko ostakljenom jedinicom visokih karakteristika zbog očiglednih prednosti koje nudi u članovima komfora i energetske efikasnosti. Izazov, je bio da se osiguraju rešenja koja bi mogla da poboljšaju akustičke performanse takvih jedinica.
Phonibel
Termo-izolaciona i akustička dvostruko ostakljena jedinica
Bazne osnove Phonibel-a
– Porast ukupne mase stakla
Teži zidovi, redukcija buke. Korišćenje debljih staklenih panela je prvi korak u borbi sa
Bukom, ali to nije dovoljno. Preporučuje se korišćenje više tehnika koje su opisane
Korišćenje staklenih panela različitih debljina
Dodatne tehnike
• Porast prostora između stakala: ovo će pomoći redukciji od rezonance dvostruko ostakljene jedinice na niskim frekvencijama, pri kojim je uvo manje osetljivo
• Punjenje prostora između dva staklena panela akustičnom gasom mešavinom: ovo će naglasiti (popraviti) karakteristike na srednjim frekvencijama.
Piše: Prof.dr Dragan Škobalj
