Sigurno se pitate… šta je to biofilna arhitektura?
Pre svega širi pojam Biofilni dizajn je inovativan način i pristup projektovanju mesta gde živimo, radimo i učimo. To je koncept koji pruža rešenja za stvaranje zdravijeg i produktivnijeg životnog i radnog prostora.
Ipak, činjenica je da su dosadašnji pristupi u u projektovanju gradova i naselja u kojima živimo i radimo u velikoj meri je doprineli degradaciji životne sredine i otuđenju čoveka od prirode. Sa pojavom trendova koji su vezani za zelenu arhitekturu (održiva gradnja, energetska efikasnost, ekološka gradnja…), počinje da se, mnogo temeljnije, skreće pažnja na čovekov uticaj na životnu sredinu tokom izgradnje objekta, ali i pored toga interakcija sa životnim okruženjem još uvek nije dovoljno prisutna kao aspekt koji se sagledava tokom projektovanja, izgradnje i ekspoatacije objekta.
* Termin i koncept Biofilija zapravo se prvi put pojavljuje u upotrebi još 1964.godine od strane Eriha Froma (Erich Fromm) nemačkog sociologa, psihologa i filozofa. On Biophiliju definiše kao psihološku orjentaciju čoveka da ga privlači sve što je živo i od vitalnog značaja. *
Biofilija je ljubav prema svemu što je živo, što raste i razvija se. To je, po Fromu, tendencija da se život afirmiše. Ipak, ovaj koncept svoju prvu ozbiljniju afirmaciju doživljava tek mnogo kasnije. Naime, sam koncept počinje da privlači više pažnje tek 1984. godine kada Edvard Ozborn Vilson (Edward Osborne Wilson) piše svoju knjigu „Biophilia“.
Ova knjiga govori o povezanosti čoveka i prirode koja je ukorenjena u našoj biologiji. Koncept podrazumeva biološku potrebu ljudi za povezivanjem sa prirodom na fizičkom, mentalnom i društvenom nivou. Ova veza između čoveka i prirode utiče na lični razvoj, produktivnost i društvenu povezanost.
Biofilni dizajn u arhitekturi i građevinarstvu je koncept koji još uvek nije dovoljno prisutan, a pruža mogućnost proširenja koncepta zelene gradnje i daje novu dimenziju-povezivanje čoveka sa prirodom, stvaranje istinski održivog mesta za boravak, život i rad.
U sadašnjem trenutku, kada se suočavamo sa ekološkim i socijalnim izazovima savremenog čoveka, konstantnim odvajanjem čoveka od prirode, javlja se potreba za projektovanjem gradova, naselja, kvartova, objekata koji će nam omogućiti povezivanje sa prirodom (ne samo na fizičkom nego i mentalnom i društvenom nivou). Koncept Biofilnog dizajna od suštinskog je značaja za nove planere, projektante, dizajnere koji će se baviti kreiranjem novih urbanih politika, redizajnom nasleđenih urbanih celina i stvaranjem novih životnih prostora koji neće isključivati prirodu kao značajan faktor u kreiranju humanijeg životnog prostora.
* Biophilni pristup u arhitekturi omogućiće nam da shvatimo ulogu prirodnog sveta u savremenom životu i pružiti mogućnost stvaranja jednog humanijeg mesta za život. *
Šta jeste, a šta nije BIOFILNI koncept?
Dosadšnje „moderne“ pretpostavke da nije neophodno da čovek bude povezan sa prirodom, doveo je do stvaranja prostora, odnosno ambijenata, u kojima se čovek stavlja u veštački kontekst…kao što su poslovne zgrade, bolnice, škole, trgovački centri… sa vrlo malo ili nimalo kontakta sa prirodom.
Veći deo ovako izgrađenog okruženja je bez adekvatnog prirodnog osvetljenja, prirodne ventilacije, prirodnih materijala. U većini slučajeva imamo nehumane prostore koji negativno utiču na zdravlje i produktivnost korisnika prostora.
Posledično, ovako ekološki osiromašena staništa pospešuju kod korisnika prostora (umor, neraspoloženje, simptome bolesti, neproduktivnost…). Zbog toga je fundamentalni zadatak Biofilnog koncepta da se pozabavi ovim nedostacima savremenog životnog okruženja i utiče na stvaranje ambijenata koji će omogućiti neposredniji kontakt i doživljaj prirode.
Uspešna primena Bifilnog dizajna zavisiće od usvajanja nove svesti čoveka prema prirodi i njenog uticaja na fizičko i mentalno zdravlje čoveka, kao i njegovu kvalitetniju vezu sa prirodom čiji je njen sastavni i neodvojivi deo.
Šta svakako NIJE Biofilni koncept?
Ako pristup u projektovanju i dizajniranju budućih prostora nije fokusiran na uklapanju u prirodno okruženje i stvaranje ambijenta koji doprinosi ljudskom zdravlju, svakako ne možemo smatrati biofilnim pristupom.
SAVREMENO ŽIVOTNO OKRUŽENJE
Šta PODRAZUMEVA Biofini koncept?
Prva specifičnost Biofilnog koncepta ima za cilj potrebu za povezivanjem sa prirodom u savremeno izgrađenom urbanom okruženju. Biofilni koncept je fokusiran na aspekt prirodnog sveta i njegovoj primeni. Cilj je poboljšanje ljudskog zdravlja, kako fizičkog tako i mentalnog, poboljšanje produktivnosti kako u životnom tako i u radnom okruženju.
Druga specifičnost Biofilnog koncepta posebnu pažnju obraća na kontekst staništa u kome nastaje. Ne odnosi se na izolovane pojave u prirodi, akcenat je na stvaranju izgrađenog okruženja koje će ispoljavati pozitivan uticaj na zdravlje ljudi koji će živeti u ovom novom životnom okruženju. Efikasnost Biofilnog dizajna zavisiće od povezanih intervencija u prostoru, komplementarne i integrisane unutar ambijenta mesta, umesto da bude izolovani slučaj.
Treća specifičnost Biofilnog koncepta je naglasak na angažovanju za ponovnim „kontaktom“ sa prirodom. Može se i opisati kao suptilna tendencija da se čovek vrati sebi kroz pomenuti kontakt sa prirodom. Prednosti biofilnog dizajna su insistiranje na konstantnoj interakciji čoveka i prirode, a ne izuzetna, prolazna i povremena iskustva.
Složićete se da je veći deo savremenog životnog okruženja je bez adekvatnog prirodnog osvetljenja, prirodne ventilacije, prirodnih materijala. U većini slučajeva imamo nehumane prostore koji negativno utiču na naše zdravlje i produktivnost. Ovako ekološki osiromašena staništa pospešuju kod nas kao korisnika prostora (umor, neraspoloženje, simptome bolesti, neproduktivnost…)
Šta možemo da učinimo da nešto promenimo?
Koliko je važno za sve nas koji živimo u urbanom okruženju da se okrenemo biofilnim principima dovoljno je da napravimo paralelu između urbanog i ruralnog okruženja. Ako uporedimo ruralno, prigradsko i gradsko (urbano) okruženje, videćemo da je interakcija između ljudi i prirode daleko intenzivnija u ruralnim i prigradskim sredinama. U gradskim sredinama, prednosti kao što su (dvorište, tremovi, pogled sa prozora na zelenilo) su potcenjeni u postavkama velike gustine naseljenosti gradskih sredina. Balkoni su najčešće skučeni ili dostupni samo korisnicima luksuznije opremljenih nekretnina, što je svakako posledica ograničenog raspolaganja zemljištem u urbanim sredinama.
Zato je izuzetno važno, da ograničenja koja sputavaju sve nas koji živimo u gradskim urbanim sredinama prevaziđemo i da ove nazovimo „nedostakte“ pokušamo da ublažimo i iskoristimo sve mogućnosti koje nam biofilni koncept omogućava kako bi smo svoj životni i radni prostor oplemenili i učinili prijatnijim za boravak.
Kako možete da počnete sa primenom biofilnih principa u svom životnom okruženju saznaćete iz elektronske knjige koja se sastoji iz tri dela, pod nazivom „U senci održivosti Biofilna arhitektura“ koja je dostupna za preuzimanje na sajtu www.arhingreen.rs/download
Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Arhitektonski studio „ArhInGreen“
21000 Novi Sad, ul. Pasterova br.6
T +381 63 580 469
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog
