U Srbiji se gradi. Gradi se i u mom gradu, itekako. Niču zgrade, zaista lepe, grad se širi, ljudi kupuju već druge stanove po redu kako bi imali deci da ostave ili da se i sami tamo presele kada deca stasaju za samostalni život. Moji prijatelji su već u potrazi, pa nailaze na agencije koje nude po jedan ili dva preostala stana u osmospratnici koje su još uvek u izgradnji. Dakle, potražnja je velika, to je fakat. Ono što je meni koja zbog prirode svog posla sa većom pažnjom nego drugi gledam nove, tek “iznikle” objekte po gradu, skrenulo pažnju su trake na prozorima koje nose obeležja poznatih svetskih brendova. Takođe primetna je pojačana pojava aluminijumske stolarije, većih zastakljenih površina i ono što je, činilo se, tek u povoju zbog visoke cene, pojava aluminijum-drvo stolarije. Dakle, vidljiv je, već i spolja gledano, pomak u kvalitetu materijala koji investitori implementiraju u domove.
Investicija za budućnost
Moja prijateljica i njen muž konačno su se osmelili da uzmu kredit i krenu u potragu za svojim “krovom nad glavom”, kada sam je pitala šta ih je ohrabrilo da baš sada to urade, rekla mi je: “Čini mi se, posle svega što smo videli u gradu, da je sada najkvalitetnija ponuda i zbog toga nam danas nije žao da se zadužimo. Nisam se tako osećala prethodnih godina”.
Razgovarala sam sa svojim prijateljem koji je jedan od onih koji posle nasleđenog stana od svog oca, uzima kredit za drugi jer je procenio da bi sada, kada su i on i žena u punoj snaži, bilo najbolje vreme za to. Pitala sam ga šta mu je investitor pričao u nameri da opravda cenu kvadrata koja baš i nije mala. Rekao mi je da su u ponudi bili prozori aluminijum-drvo, na podu odličan uljeni parket, vrata drvena, masivna, dakle kvalitet za koji je čuo i kojem teži kada već “ulazi” u dugovanje. Sećam se, samo osam godina ranije, kada smo moj muž i ja kupovali stan, nije bio takav slučaj.
* PVC prozor, pokazalao se kasnije lošeg kvaliteta, nije imao neku poznatu oznaku, kao ni kineska vrata kroz koja čujem komšiju preko puta kada se raspravlja sa ženom ili viče na sina da ostavi tablet i uzme knjigu. *
Sve u svemu minimum komfora po zanemarljivo nižoj ceni kvadrata nego što sada daje za isti moj prijatelj. Da me neko sada pita da li bih dala 200 eura više po kvadratu za mnogo kvalitetnije prozore i više svetla u stanu, naravno da bi moj odgovor bio potvrdan. Ima više razloga. Osim pomenute intime komšije koja je u mom životu u rangu nepotrebnih informacija, pa do držanja peškira na prozoru u zimskim mesecima jer duva kroz prozor koji ima manje od 10 godina, tu je račun za struju koji, iako živim u zgradi koja je dobro izolovana spolja, dostiže cifre za koje je i laiku jasno da su van svake tolerancije.
Aluminijum je tada kao materijal za stolariju, kada sam ja kupovala stan, bio isključivo na poslovnim objektima, a ne na stambenim zgradama. Sada ovaj materijal viđam u velikoj meri svuda, staklene fasade su “osvetlile” živote mojih sugrađana, onih koji su imali sreću da kupuju stan prethodne dve-tri godine. Ipak, ja sam i dalje laik po ovom pitanju, pa se moja zapažanja mogu u određenoj meri uzeti sa rezervom. Zato sam svoje impresije podelila sa arhitektom koji upravo radi i gradi u mom gradu iza sebe ima rad na nekim od najlepših zgrada u našem gradu koje nose modernost i kvalitet u svakom svom aspektu gradnje.
LEONID NEŠIĆ, ARHITEKTA IZ NOVOG SADA, SLOŽIO SE SA MOJOM KONSTATACIJOM I REKAO MI DA TO ŠTO SAM JA PRIMETILA ŠETAJUĆI KROZ GRAD I OBAVLJAJUĆI SVAKODNEVNE OBAVEZE, JESTE ČINJENICA.
Danas, kako je rekao za naš časopis, porodice, manje ili veće, imaju više informacija i ne rukovode se samo lokacijom prilikom potrage. Naime, kako mi je rekao, danas investitor zaista mora da opravda visoku cenu kvadrata, a to radi upravo garancijom kvaliteta koju daje kroz materijale, dobre prozore koji su i garant energetske efikasnosti, kvalitetnom fasadom, keramikom, podovima, odnosno parketom.
Leonid se osvrnuo na svoje poslovanje i razgovore sa klijentima pre nešto više od 10 godina kada kada im je on nudio stolariju aluminijum-drvo koja je, pogotovo u to vreme, bila daleko iznad svega drugog, oni nisu hteli, već su očekivali da njihovi prozori budu od PVC-a, možda znajući da postoje razlike u kvalitetu.
Danas, čak i ljudi koji prvi put kupuju i bave se stolarijom u konkretnom smislu da njima treba, znaju kolika je prednost ove kombinacije, da je ona najčešće skuplja od ostalih varijanti i da ona sve češće postoji kao opcija kojom će srednji stalež zatvoriti otvore u svom domu. I da, složio se sa mnom da postoji taj pozitivan trend da je stolarija koja se koristi u referencijalnim objektima danas kvalitenija nego ranije, nosi ime poznatih brendova, kao i da ima sve više zgrada, u našem gradu, koje imaju aluminijumsku stolariju i velike otvore koje će omogućiti ljudima više prirodnog svetla u domovima.
Pokloniti POVERENJE
PREDSTAVNIK JEDNE OD NAJUSPEŠNIJIH DOMAĆIH KOMPANIJA U PROIZVODNJI ALUMINIJUMSKE STOLARIJE “TEHNOMARKET” PRIMETIO JE U SVOM POSLOVANJU PORAST POTRAŽNJE ALUMINIJUMA KAO MATERIJALA ZA STOLARIJU, KAKO U POSLOVNIM, TAKO I U REZIDENCIJALNIM OBJEKTIMA.
Aleksandar Živanović, jedan od čelnih ljudi ove kompanije pričao mi je o razlozima zbog kojih je došlo do ovog trenda povećane potražnje: “Sve veća zastupljenost aluminjumskih prozora na projektima u Srbiji je pozitivan trend koji proizilazi iz veće informisanosti kupaca o svim komparativnim prednostima i tehničkim karakteristikama proizvoda. Lako dostupne informacije doprinele su daleko većoj edukovanosti kupaca, koji sve više donose odluke zasnovane na realnim performansama i dokazivom kvalitetu. Izuzetno oštra konkurencija na tržištu u regionu uticala je i na cenu aluminijumske stolarije, koja je danas uporediva sa stolarijom izrađenom od drugih materijala uporedivih performansi, uz bolji imidž i povišenu trajnost ugrađenih elemenata. Takođe, primetan je i porast tražnje za aluminijum-drvo sistemima, poput LINEAL W-THERM 104 serije prozora koju proizvodi Tehnomarket – upravo usled zaista sjajne kombinacije kvaliteta, performansi i dizajna proizvoda koji, u ovom slučaju, zadovoljavaju čak i stroge standarde za pasivne kuće, što je potvrđeno i međunarodnim atestima sa instituta IFT Rosenheim u Nemačkoj” kaže ovaj stručnjak.
Po svakoj zdravoj logici, za sve na tržištu, a pogotovo velike životne investicije, veća potražnja znači i bolji kvalitet ponuđenog. Dakle, zašto bi moja prijateljica i njen muž kupili stan koji ima loše prozore kada je cena kvadrata manje-više izjednačena sa kvadratom stana nekog evropskog grada u državi Zapadne Evrope koja raspolaže mnogo boljom “ekonomijom” nego žitelji naše zemlje.
Dakle, novac, delimično ili u celosti, pozajmljen iz banke, gde nas čeka “ropstvo” od 30 godina odvajanja iz kućnog budžeta, mora biti opravdan kvalitetom ili se, danas više edukovani ljudi, neće u takvo što ni upuštati i pokloniti poverenje određenom investitoru. Prevedeno na jezik mojih prijatelja, pomenutih kupaca drugog stana, “neću da robujem nečemo što mi se na kraju neće isplatiti i što neće, u toj formi, ostati i mojoj deci”. Naravno, pored potražnje, tu je i aspekt bolje informisanosti građana naše zemlje, nešto što je pomenuo i arhitekta Leonid Nešić kao nešto što je zaista evidentno na terenu.
* Tako, zahvaljujući internetu i stručnim časopisima, ljudi lakše nego ikada dolaze do potrebnih informacija, prepoznatljivog brenda, čak i finih razlika između materijala i njihove cene. I to nije jedina prednost sveprisutne edukacije, odnosno veća edukacija kupaca dovodi do veće edukacije prodavaca materijala za stanove, pa i samih investitora. *
Prednost EDUKACIJE
Investotori zbog kvalitetnije potražnje i sposobnosti kupca da tačno zna i šta hoće i “šta je dobro” angažuju arhitekte što dovodi do toga da se uštede ne prave na važnim stvarima već arhitekte nalaze alternativu za one delove uređenja koji mogu takvim prilagođavanjima da zadrže kvalitet.
Tačnije, danas arhitekta neće štedeti na stolariji u stanu, već na pločicama tako što će ona možda biti kupljene od domaćeg proizvođača koji kvalitetom i dizajnom odavno parira italijanskim i španskim koji su tradicionalno i moram reći često nepravedno, stavljeni na pijadestal. Mada, koliko god da “Italija” može da se zameni “Srbijom” u smislu keramike, toliko “Nemačku” ne bismo smeli menjati “Nekim nepoznatim brendom” kada se kupuje stolarija. I to je ta promena koju investitori, sasvim adekvatno, unose u stanove koje nam prodaju.
OKO OVOG PITANJA, KONSULTOVALA SAM SE I SA STRUČNJAKOM, PROF. DR DRAGANOM ŠKOBALJEM KOJI IMA DUGOGODIŠNJE ISKUSTVO I SA INVESTITORIMA KAO SAVETODAVAC I KAO NEKO KO KONTROLIŠE POSTAVKU PROZORA NA LICU MESTA.
I on se slaže da jeste trend da se u stambene zgrade koje se trenutno grade stavlja kvalitetnija stolarija, odnosno ona koja se koristi u Zapadnoj Evropi. Objasnio je i zašto. Kako kaže kvalitetnija stolarija koja se danas koristi rezultat je značajnog pada cene PVC stolarije. Tako se danas metar kvadratni stolarije proizvedene od PVC-a, ugrađene i pristojne može nabaviti po ceni od 100 do 110 eura po kvadratu, što znači da je cena prozora od 1.20 sa 1.40 danas 180-200 eura.
Stanogradnja i cena nafte u KORELACIJI
Pre samo osam godina cena kvadratnog metra prozora bila je 178,180 pa čak i 200 eura. A kako je do ovog pada cena uopšte došlo? Cena nafte pre sedam godina bila je 130 dolara po barelu da bi do skoro ta cena pala na 70 dolara po barelu, što je i dalje duplo niža cena od one pre sedam godina.
* Naravno sve je ovo deo jedne šire globalne priče o nafti, ali nas, kao kupce stolarije i kao kupce stanova koje ova previranja sa naftom koriste, dočekao je benefit takav da mi sada kupujemo kvalitetnije stanove, odnosno prostore sa kvalitetnijim materijalom, a da investitori ne ulažu više novca nego ranije. *
Profesor dr Škobalj skrenuo je pažnju na još jedan aspekt – ugradnju prozora. Dakle, kako kaže, najveća produvavanja i trošenje energije odlazi kroz prozore jer su loše postavljeni. Ljudi često kažu da im je loš prozor, ali mnogo verovatnije u toj priči je da je loše postavljen u startu. Zato se on zalaže da se ispitivanja ne vrše samo u laboratoriji, već i na objektu, odnosno mestu na kojem će u stambenom objektu stajati baš taj prozor. Ali na kraju, zaključio je da idemo ka boljem, da jeste činjenica da su danas bolji prozori na našim kupljenim stanovima i on se nada da će se taj trend nastaviti.
Dakle, zaključak je da možete mirno, bez bojazni i “teorija zavere” o razlozima kvalitetnije kupovine po istoj ceni, kupovati svoju nekretninu. Više se gradi, kvalitetnije se gradi, i, što to je najvažnije, edukacija je daleko odmakla. I kupaca koji znaju šta da traže i samih investitora koji ulažu svoj novac i imaju argumente da opravdaju cene kvadrata na tržištu. A svaki pomak je preporod. Dok ne stignemo do vremena u kojem neće biti moguće kupiti stan, isplaćivati ga decenijama, a ne znati koliku garanciju ćemo moći da dobijemo na uloženi materijal. Uživajte u novom stanu. Vredno ste ga zaradili.
Autor: Mirjana Makarin-Plavšić, novinar
Foto: redakcija časopisa “PROZORI&VRATA”