ALU stolarija ALUMINIJUMSKI SISTEMI 21. VEKA – Materijal koji je ulepšao svet

ALUMINIJUMSKI SISTEMI 21. VEKA – Materijal koji je ulepšao svet

Muzej umetnosti u Milvokiju
Muzej umetnosti u Milvokiju

Aluminijum se kao građevinski materijal počeo koristiti tokom 20tog veka a prozori od aluminijuma su u široku upotrebu ušli tek 70tih godina prošlog veka. Međutim, početak upotrebe aluminijuma za stolariju desio se nekoliko decenija pre veselih sedamdesetih.

Prvi prozori i vrata za objekte od aluminijuma počeli su da se proizvode 30tih godina prošlog veka ali možemo slobodno reći da su se prvi aluminijumski prozori počeli proizvoditi još od 1912te godine i bili su korišćeni na automobilima i autobusima. Njihova velika prednost bila je njihova lakoća ali sa prednošću dolazila je i velika mana – aluminijum je metal a metali su odlični provodnici toplote. Usled ove osobine prozori i vrata od aluminijuma bili su veoma neekonomični a prostori koje su zatvarali bili su veoma hladni, to jest topli, u odnosu na to koje je godišnje doba i u kakvom se podneblju objekat sa ovakvom stolarijom nalazi. Ipak, tokom vremena proizvođači stolarije su, sa ciljem da iskoriste lakoću aluminijuma kao materijala, pronašli niz mera i načina kako da gubitke toplote svedu na minimum.

ALU stolarija
ALU stolarija

Aluminijum se u početku koristio samo za prozore i vrata, međutim, tokom vremena su, zajedno sa arhitekturom, evoluirali i aluminijumski sistemi koji danas imaju široki spektar oblika i funkcija. Najvažniji razlog za upotrebu i proizvodnju stolarije od aluminijuma bio je njihova lakoća. Istovremeno, aluminijum je materijal koji ne korodira i ima relativno veliku čvrstoću tako da je pogodan i za veće prozorske površine. Aluminijumska stolarija takođe ne zahteva veliko ulaganje u smislu održavanja i može da traje decenijama bez nekih posebnih mera održavanja.

Svoju ekspanziju aluminijum kao materijal doživeo je kada se masovno počeo upotrebljavati za prozore i vrata i to na – poslovnim objektima. Zahvaljujući lakoći ovog materijala uglavnom je bio korišćen na višespratnicama i upravo je aluminijum jedan od faktora koji je u velikoj meri uticao na gradnju solitera koji su nekada bili retkost ali danas se mogu primetiti u gotovo svakom gradu, u obliku kakav danas znamo. Tokom dugog vremenskog perioda aluminijumska stolarija bila je „rezervisana“ za poslovne objekte i to ne samo zahvaljujući svojoj lakoći već i zbog svog izgleda – ramovi za prozore i vrata od aluminijuma izgledaju veoma elegantno i ozbiljno što se uklapa u dizajn i atmosferu poslovnih objekata. U početku, mana aluminijumskih ramova – njihova izuzetno velika toplotna provodljivost – je takođe mogla biti lakše tolerisana u prostorima u kojima se radilo ali ne i stanovalo.

Aluminijum se u početku koristio samo za prozore i vrata
Aluminijumski sistemi – Foto: www.reynaersathome.co.uk

Tokom vremena, međutim, stvari su počele da se menjaju. Ramovi od aluminijuma su zahvaljujući različitim rešenjima postali daleko energetski efikasniji a zahtevi arhitekture i dizajna su doprineli da se promeni i željeni izgled objekata. Upravo iz ova dva razloga, ramovi od aluminijuma su počeli da se upotrebljavaju i na drugim tipologijama osim na poslovnim i industrijskim zgradama tako da ih danas možemo videti na najrazličitijim mestima, uključujući poslovne objekte.

Ali, osim prozora i vrata, aluminijumski sistemi danas su veoma širok pojam. Usled različitih zahteva arhitekture i vremena u kojem se ona razvijala, kao što je već rečeno, razvili su se i aluminijumski sistemi. Prvo su se pojavile zid-zavese i brisoleji a zatim i fasade koje nemaju noseću ulogu već prosto, poput zida-zavese, predstavljaju ovojnicu zgrade.

Zid-zavesa
Aluminijumska fasada

Zid-zavese su velike staklene površine koje su se ugrađivale na poslovnim objektima. Prve zid-zavese su bile od čelika ali se vremenom za njihovu izradu počeo upotrebljavati aluminijum. Ova svojevrsna ovojnica objekta nema noseću ulogu već samo ulogu prozora to jest staklenog zida – čuva unutrašnje prostore od spoljašnjih uticaja. Zid-zavesa se preko nosećih elemenata kao što su međuspratne konstrukcije, grede, zidovi ili stubovi oslanja na konstrukciju objekta. Na ovaj način ona nosi samo svoju težinu i uticaje vetra kao i eventualne seizmičke sile. Oslanjanje staklene površine na konstrukciju je omogućeno različitim konstruktivnim sistemima i rešenjima, u odnosu na sam objekat, njegovu konstrukciju i druge uslove koji bi mogli da diktiraju izvedbu elementa kao sto je zid-zavesa. Neprekinuta staklena površina je davala objektima izuzetan izgled i posebnu poslovnu atmosferu. Iako su u početku bile prava atrakcija danas su zid-zavese potpuno svakodnevna pojava ali se i dalje koriste uglavnom na poslovnim objektima.

Materijal aluminijum
ALU stolarija

Brisoleji su elementi za čiju je popularizaciju najzaslužniji Korbizije. Oni objekat štite od preterane insolacije, to jest od preterane izloženosti suncu. Oni se ponašaju kao element koji se nalazi ispred objekta ili je na drugi način strateški pozicioniran da stvara senku. Na ovaj način sprečava se pregrevanje objekta tokom vrelih letnjih dana. Na početku su brisoleji bili element koji je imao više dizajnerske i estetske nego praktične kvalitete, ali danas, kada je ekološka održivost postala jedan od glavnih zahteva, oni imaju veoma značajnu ulogu u ukupnoj energetskoj efikasnosti objekta. Brisoleji mogu biti stalne ili privremene strukture za zasenčavanje. Njihov izgled može varirati od betonskih blokova koje je dizajnirao i projektovao Korbizije (primer Palate saveta u Čandigaru), preko Kalatravinih struktura nalik krilima koji se pomoću specijalnih mehanizama kreću kako bi što efikasnije štitili od sunca (na objektu Muzeja umetnosti Milvokija u SAD-u) pa do mehanizama koji stvaraju dezene i šare na fasadi objekta kao sto je to slučaj kod Žan Nuvela (na objektu Arapskog instituta u Parizu).

Osim brisoleja koji imaju specijalne mehanizme koji ih pokreću kako bi tokom različitih delova dana što efikasnije štitili objekat od sunca, danas se veoma često mogu videti i potpuno obični brisoleji koji se jednostavno montiraju i jednostavno izgledaju ali u velikoj meri utiču na energetsku efikasnost objekta. Zahvaljujući lakoći aluminijuma oni se veoma lako montiraju i ne predstavljaju veliko opterećenje na konstrukciju objekta.

aluminijumski sistemi danas su veoma širok pojam
Aluminijumska stolarija

Kada se govori o aluminijumskim sistemima koji se koriste za fasade, njihov princip rada je veoma sličan zid-zavesama. Paneli od različitih materijala se pričvršćuju na nosače od aluminijuma koji su preko nosećih elemenata oslonjeni na noseću konstrukciju. Ovaj način oblaganja objekata je postao izuzetno popularan poslednjih decenija i može izgledati veoma impresivno i elegantno. Materijali koji se koriste za oblaganje su različiti – od metala preko lakog kamena pa do fiberglasa i različitih vrsta plastike.

Aluminijumski sistemi igraju veoma važnu ulogu u arhitekturi i gradnji današnjice. Oni nisu ograničeni samo na stolariju to jest prozore i vrata, oni obuhvataju i druge elemente i čine veoma važne delove objekta. Njihovo održavanje je lako a za montažu je potrebno imati vešt i profesionalan tim.

Piše: Irma Talović, d.i.a.