Dizajniranje i izrada prozora i fasada na komercijalnim objektima može biti izazovan i nimalo lak posao iz razloga što se pred projektanta postavlja mnogo, često oprečnih, zahteva i zadataka. Kriterijumi koje je potrebno zadovoljiti su različiti jer je neophodno da prozori budu energetski efikasni, da se uklapaju u enterijer ali i eksterijer objekta i istovremeno da obezbeđuju dovoljno dnevne svetlosti u unutrašnjosti prostora. Međutim, mora se naglasiti da je kod modernih poslovnih objekata jedan od najvažnijih faktora prilikom dizajniranja i izbora prozora i fenestracije – energetska efikasnost. Ovaj faktor je važan što iz ekonomskih – energija postaje sve skuplja i skuplja roba – što iz ekoloških razloga – društvo i svi njegovi pripadnici polako postaju svesni značaja životne sredine i njene zaštite.
Međutim, iako postoji mnogo stavki, često potpuno suprotnih, koje je potrebno zadovoljiti, dva faktora koja diktiraju uslovi u kojem se objekat projektuje i gradi su glavna vodilja u ovom procesu. Ovi faktori su klimatski uslovi u kojima će se objekat nalaziti i njegova tipologija.
Dakle, ukoliko se pred projektanta postavi zadatak koji se odnosi na poslovnu tipologiju, upravo klimatski uslovi će diktirati mnoge elemente dizajna budućeg objekta. Projektant se zatim može fokusirati na pitanja kao što su orijentacija prozora, kontrola upada dnevne svetlosti to jest osvetljenosti, sistemi zaštite od sunca ili sistemi zasenčenja kao i tip prozora koji se ugrađuje. Upravo ovi parametri najviše određuju same elemente na više različitih nivoa u procesu dizajniranja.
Prvo je neophodno odrediti stavke na „najnižem“ ili najvećem nivou kao što je postavka objekta na terenu, njegova struktura i konfiguracija kao i osnovni, često šematski, raspored funkcija i prostora u objektu. Čak i u najranijim fazama dizajna, orijentacija, veličina i oblik pojedinih prostora i prostorija i to da li će ovi prostori imati prozore ili ne se određuju. Kako projektant i njegovi saradnici određuju karakteristike određenih prostora uporedo se određuju i sistemi i stavke kao što su veličina i oblik prozora, upotreba zastora i sistema za senčenje kao što su, na primer, brisoleji i kontrola dnevne svetlosti koja najviše zavisi od orijentacije pojedine prostorije i klimatskih faktora kojima je određeni objekat izložen. Jedna od poslednjih stavki koja se razmatra prilikom dizajna i projektovanja prozora na poslovnom objektu su ramovi za prozore i specijalni premazi kojima će stakla biti premazana i koja će doprinositi energetskoj efikasnosti elemenata i istovremeno činiti boravak u određenim prostorima prijatnijim.
Kako se sa veće dimenzije prelazi na sve manje i manje skale projektovanja, tako se dolazi i do otkrića o samom objektu i njegovim elementima koja će uticati na eventualne promene u dizajnu. Ovaj svojevrsni dijalog između različitih skala projektovanja je normalan i prirodan deo dizajnerskog procesa i utiče na to da svi parametri dizajna sarađuju na jedinstveni način i osigurava da se postignu svi ciljevi prilikom dizajniranja i projektovanja jednog objekta.
Prozori su dugo vremena korišćeni u objektima kako bi im obezbedili dnevno svetlo i svež vazduh. Mnoge studije su čak pokazale kako se zdravlje, komfor i produktivnost korisnika prostora ili ljudi koji u njemu žive povećavaju uporedo sa dobrom provetrenošću prostora kao i dostupnošću dnevnog svetla u prostoru. Potpuno isto važi za prozore kako na privatnim tako i na javnim i poslovnim objektima. Kada se radi o ovim poslednjim, u arhitekturi i dizajnu istih su bili prisutni različiti trendovi od kojih se u poslednjih nekoliko decenija mogu izdvojiti takozvane zid-zavese. Ove staklene fasade su izgledale impresivno i davale su objektima posebnu ozbiljnost, poslovnost, pouzdanost i činile da objekat izgleda – skupo. Kao estetski element zidovi-zavese bile su savršeno rešenje za poslovne zgrade.
Nažalost, ovakve fasade su takođe značile i veoma velike izdatke kada se radilo o grejanju i hlađenju objekta jer staklo kao materijal nema dobra termoizolaciona svojstva a tehnologija proizvodnje kao ni tehnike ugradnje nisu doprinosili poboljšanju energetske efikasnosti prozora na poslovnim objektima. Ovo je označavalo znatne gubitke u ekonomskom ali i ekološkom smislu. U jednom trenutku određena istraživanja su ustanovila da samo poslovni objekti troše veliki procenat ukupne električne energije a jedan od razloga je upravo bila fenestracija ovih objekata gde se zbog estetike žrtvovala funkcionalnost, energetska efikasnost a često i udobnost objekta i unutrašnjih prostora.
Međutim, poslednjih godina sami prozori su doživeli svojevrsnu tehnološku revoluciju. Danas se na tržištu mogu naći prozori visokih performansi koji su izuzetno energetski efikasni i koji dramatično mogu da utiču na smanjenje energije koja je potrebna za grejanje i hlađenje ali i ventilaciju objekta kao i izvore potencijalnog zagađenja u objektima.
Kroz današnje prozore, čak i ukoliko se radi o prozorima sa ogromnim prozorskim površinama, se razmenju vrlo malo toplotne energije, oni bolje dihtuju što takođe utiče na njihovu energetsku efikasnost i imaju posebno dizajnirane „tople“ površine koje umanjuju kondenzaciju i svode je skoro na nulu. Iz ovih razloga zid-zavesa kao rešenje na poslovnim objektima nije više toliko energetski neefikasan izbor kao što je to bilo pre samo deceniju ili dve.
Sve ovo u velikoj meri utiče ne samo na ukupnu potrošnju energije već i na prijatnost boravka u određenim prostorima što je u današnjim uslovima na radnom mestu veoma važno. Danas provodimo jednako puno vremena na poslu koliko i kod kuće tako da radno okruženje, ne samo društveno nego i fizičko, prostorno, imam izuzetan značaj.
Kada je estetika u pitanju, premazi koji imaju ulogu da smanje uticaj sunčevih zraka na unutrašnje prostore istovremeno mogu u velikoj meri uticati na estetiku prozorskih elemenata jer često sa spoljašnje strane reflektuju određenu boju. Osim premaza elementi kao što su brisoleji koji su poslednjih godina ponovo u trendu među arhitektama i dizajnerima takođe imaju dvojaku ulogu. Oni s jedne strane utiču na količinu svetlosti koja dolazi do unutrašnjih prostora objekta a s druge strane predstavljaju veoma atraktivne i efektne elemente spoljašnje arhitekture objekta.
Energetski održiv, racionalan i pametan proces dizajna poslovnih zgrada i njihovih prozorskih površina ima nameru da proizvede objekat visokih performansi koji je energetski efikasan, zdrav i ekonomičan. Istovremeno, ovakav dizajnerski proces teži da koristi prirodne i druge resurse mudro kako bi se uticaj objekta na prirodnu okolinu, kako prilikom njegove gradnje tako i prilikom njegovog korišćenja, sveo na minimum.
Pravilno i kvalitetno dizajnirani prozori i prozorske površine na poslovnim objektima igraju izuzetno važnu ulogu u postizanju ovih ciljeva, kako energetskih tako i ekoloških. Istovremeno, ovakvi prozori doprinose udobnosti, zadovoljstvu i produktivnosti svih onih koji u prostoru rade ili borave.
Piše: Irma Talović, d.i.a.
