Odlične informacije o budućim trendovima, razvoju tržišta, sudskoj praksi, građevinskoj tehnologiji, održivosti, arhitekturi, klimatskim promenama i građevinskoj politici.
Atmosfera na 50. Rosenheim Window Days bila je odlična. Više od 800 prisutnih deli optimistično stajalište koje su dr. Jochen Peichl i Oskar Anders pokazali u zabavnom dijalogu na otvaranju. Tome je pridoneo i raznolik splet tema. To se posebno odnosilo na futurologa Matthiasa Horxa, koji je od učesnika tražio da svoju budućnost oblikuju konstruktivno umesto da ostanu u „dolini suza“. 20 govornika ne samo da je istaklo aktuelne probleme, već je takođe identifikovalo velike mogućnosti koje leže u trenutnom „ekonomskom padu“ i promenama uzrokovanim novonastaloj klimi. Sada je važno krenuti, a ne samo čekati politiku i finansiranje.
„S održivim i klimatski sigurnim građevinskim proizvodima, naša industrija će uveriti građevinski sektor i dati značajan doprinos modernizaciji zgrada.“ – navodi Upravnik instituta, prof. Jörn P. Lass.
Razlog dobrom raspoloženju preko 800 učesnika bio je Dr. Jochen Peichl (CEO) i Oskar Anders (Upravni odbor) iz ift Rosenheima koji su pružili ležernu dobrodošlicu u novom formatu dijaloga, koji je prošao kroz ceo program s krugovima rasprava i moderiranjem. Novi formati dijaloga i rasprave, kao i zabavna moderacija bili su dobrodošlo osveženje i rezultat su intenzivnog rada. Rezultat je bio vrhunski program s kompetentnim govornicima i odlična zabava na kojoj se 822 učesnika odlično zabavilo.
Možda Vas zanima:
10. međunarodna konferencija DAN PROZORA 2023 – ift Rosenheim Hrvatska
ift Rosenheim konferencija – Ulazak u novu klimatsku eru
Održana je 8. međunarodna konferencija „DAN PROZORA 2021 – ift Rosenheim Hrvatska“Dr. Jochen Peichl (CEO ift Rosenheim) sažeo je to na sledeći način:
„Na 50. Rosenheim Window Days postalo je vrlo jasno koliko su velike mogućnosti industrije i da postoje uverljiva rešenja u borbi protiv klimatskih promena i klimatskih ekstrema. Zajedno s našim kupcima, želimo da iskoristimo to za jačanje našeg pristupa modernizaciji zgrada sigurnih i otpornih na klimatske uticaje u Nemačkoj nakon građevinske krize.”
Prof. Jörn P. Lass (direktor ift Rosenheim instituta) sažeo je svoje utiske na sledeći način:
„Kompetentnost i uverljiva kombinacija tema u predavanjima na impresivan su način pokazali da su informacije iz prve ruke bitne za stratešku orijentaciju preduzeća. Odaziv posetilaca na Rosenheim Window Days bio je neverovatan i motiviše nas da organizujemo ovaj vodeći sastanak industrije prozora i vrata u 2024. za ličnu razmenu i prenos znanja.”
Nakon pozdrava Andreasa Märza (gradonačelnika grada Rosenheima), prof. Jörn P. Lass (direktor ift Rosenheim instituta) objasnio je u svom plenarnom predavanju zašto je moto „klima.sigurnost.gradnja” tako važan. Sada je hitno potrebna ne samo borba protiv klimatskih promena, već i prilagođavanje klimatskim ekstremima kao što su pregrejavanje, poplave, oluje i grad.
Budući da se zakon o normativima i gradnji tek neodlučno prilagođava, industrija bi sada trebala definisati sopstvene zahteve i metode procene za održive građevinske proizvode otporne na oštre klimatske uslove. Na ovaj način mogu se uveriti finansijski jaki graditelji generacije „baby boomera” i strukturni investitori (banke, investicioni fondovi, kotirane kompanije, itd.) koji žele ili trebaju da modernizuju svoje nekretnine na održiv i za budućnost siguran način. U tu svrhu, ift Rosenheim je razvio sistem ocenjivanja „klima.sigurnost.gradnja“, koji se oslanja na tri stuba održivosti, energetske efikasnosti i otpornosti na klimatske promene.
Prof. Lass je naglasio:
„Otpornost na klimu je važna prednost u konstrukciji i čini vidljivima proizvode koji štite od pregreavanja, poplava i štete koje mogu nastati kao posledica grada i oluje.“
Svi parametri u ova tri tematska područja jednostavno su sažeti u oznaku „klima.sigurnost.gradnja“, koja, kao garantovana oznaka EU-a, takođe ispunjava zahteve EU-ove „Green Claim Directive“, koja sprečava dovođenje ljudi u zabludu putem „zelenog odobrenja“.
Sertifikovanje omogućava verodostojno ispunjavanje različitih zahteva i dokaza u područjima održivosti i zaštite okoline s jednom oznakom te ih čini transparentnima za kupce građevinskih proizvoda. Oznaka je još uvek u pilot fazi i trajaće do održavanja sajma Fensterbau Frontale 2024.
Martin Langen (B+L Market Data) zatim je na plenarnoj sednici predstavio relevantne prognoze za razvoj tržišta, koje nažalost nisu bile tako optimistične kao 2022. Politički uslovi i društvene i medijske rasprave koje su usledile dovele su do velike neizvesnosti, a time i do zaustavljanja mnogih ljudi u nova građevinska ulaganja, posebno u izgradnju novih porodičnih kuća. Martin Langen sažeo je složenu situaciju u sledećim ključnim porukama:
- Povećane kamate na hipotekarne kredite (cca. 4%) znatno otežavaju finansiranje i dovode do naglog pada novogradnje i do 50%, posebno u stambenoj gradnji. Do poboljšanja će doći tek kad kamatne stope budu niže, a to će biti moguće najranije u proleće 2024. godine. To čini upravljanje potraživanjima visokim prioritetom za građevince u stambenom sektoru i komponenti jer su mnoge projektne kompanije trenutno u stečaju. Zgrade javnog sektora su zanimljive jer u principu ne mogu postati insolventne.
- Tokom serijske izgradnje izgrađeni su visoki proizvodni kapaciteti, što bi moglo dovesti do viška kapaciteta u stambenoj izgradnji u 2024./25.
- Obnova zgrada je ozbiljno usporena nesigurnošću oko regulatornog zakona i uslova finansiranja. To znači da će 2023. biti „izgubljena” godina obnove.
- U srednjem roku (2024./2025.) mogu se očekivati povoljni politički uslovi koji će pogodovati modernizaciji postojećih zgrada. To zatim brzo dovodi do očekivanog „talasa renoviranja“, posebno zamene prozora. To je, takođe, podržano većom kupovnom moći zbog visokih povećanja plata i velikom potražnjom za životnim prostorom zbog visokog nivoa useljavanja. Modernizacija kroz „pokretni lanac”, koji pokreće 3-5 obnova za svaku novu zgradu, započeće tek kada se ponovno poveća broj novih zgrada.
- Aktuelna nemačka vlada ubuduće će prvenstveno podsticati izgradnju novih socijalnih stanova, za razliku od privatnih stanova. Što se tiče regulatornog prava, može se očekivati zabrana rušenja, a možda i „obavezna obnova“, što indirektno proizlazi iz EU taksonomskih pravila Green Deal-a. Kod trgovanja polovnim nekretninama veliki uticaj već ima razred energetske efikasnosti zgrade, što znači da se energetskom modernizacijom može znatno povećati prodajna cena. Isto pravilo važi i za komercijalne nekretnine, posebno velike kompanije dobijaju bolju „ESG ocenu“ za održivost kroz modernizovane zgrade i time bolje kreditne uslove.
Matthias Horx (Zukunftsinstitut) izjavio je da se nalazimo u „epohalnoj promeni“. Mnoge krize jasno pokazuju da je u toku prelaz na novu normalu. Čak i ako ljudi vole razmišljati linearno i izbegavati promene, svi bismo trebali prihvatiti transformaciju i razmišljati i oblikovati budućnost pozitivno umesto da uvek gledamo na poteškoće kao „problematičnog trola“. Pozitivno gledište uveliko je iskrivljeno od strane medija, čiji je poslovni model širenje loših vesti kako bi privukli našu pažnju i podigli gledanost.
Matthias Horx stoga je zamolio sve prisutne na plenarnoj sednici da razmišljaju iz perspektive budućnosti u sadašnjost. Ovaj rekurzivni pogled na budućnost jasno pokazuje šta treba učiniti da se postigne željeni rezultat. Mnogi aspekti budućnosti mogu se videti već danas, na primer:
- Bliži i direktniji pristup prirodi, što je lakše postići mobilnim radom na selu, a evidentna je i migracija iz velikih gradova na druge lokacije, gde se pojavljuju „prostori za zajednički rad i zajednički život”.
- Zbog nedostatka kvalifikovanih radnika, rad postaje vredniji, a kapital gubi uticaj. To dovodi do humane emancipacije u kojoj se u industrijskim društvima podržava humanost i empatija.
- Plava transformacija s enormnim povećanjem obnovljivih izvora energije u punom je zamahu, što nam omogućava da kažemo zbogom proizvodnji fosilne energije. Ovo je optimalno u slabo naseljenim pustinjskim i obalnim područjima gde sunce gotovo uvek sija i gde vetar duva (SAD, Indija, Kina, Australija, Južna Amerika, itd.) ili na industrijskim krovovima u Nemačkoj.
Sada je važno za sve nas, a posebno za preduzetnike, da ne čekamo politiku, već da zajedno sa svojim zaposlenima i kupcima aktivno oblikujemo željenu budućnost.
Četvrto plenarno predavanje prof. Christiana Niemöllera (SMNG Rechtsanwaltsgesellschaft) vodilo je kroz aktuelnu sudsku praksu. Fokus je bio na inteligentnom dizajnu ugovora o gradnji, koji je započeo analizom višestranačkih ugovora. Međutim, praksa pokazuje da su mnogi tehnički detalji još nejasni kada je ugovor sklopljen, a kako gradnja napreduje, raspodela odgovornosti postaje sve teža, pa prof. Niemöller savetuje da se ne sklapaju ugovori s više strana.
Smatra da sudska praksa sve više ide na štetu kompanija koje se moraju boriti s nejasnim, nepotpunim i netačnim specifikacijama usluga te da se stoga rizik izvršenja i odgovornosti prebacuje na teret izvođača. Kako bi se to izbeglo, izvođač mora razjasniti greške i nejasnoće na upit naručitelja prilikom obrade ponude. U protivnom, snosi rizik pružanja dodatnih usluga bez naknade. Ovde se od građevinskih udruženja traži da postignu ravnotežu u raspodeli rizika putem izjava (OLG Karlsruhe, presuda od 20. aprila 2021.; IBR 2022, 387). Problem je, međutim, što VOB/B 2016 odstupa od BGB 2018 posebno u ovom području i izmena VOB/B trenutno nije predvidljiva. (BGH, odluka od 5. maja 2021.; IBR 2022, 337). Stoga se i VOB/B mora dogovoriti kao celina, jer je isključen u okviru zakonskih regulativa. Propisi o izmenama ugovora i prilagođavanju naknade u ugovoru o izgradnji nisu dostatni.
Razlika između detaljnog i funkcionalnog opisa usluge takođe ide u sličnom smeru, gde rizik više leži na izvođaču. Izvođač je dužan da pruži funkcionalnu uslugu u celosti i stoga je takođe odgovoran za nedostatke uzrokovane od strane naručioca ili drugih ovlašćenih kompanija. Taj se rizik može rešiti samo ispunjavanjem obaveze provere i pružanja informacija (OLG Hamm, presuda od 6. decembra 2022., IBR 2023, 340).
Zanimljive su bile i presude o visini zaloga. Naručilac ne sme koristiti klauzulu ugovora o građenju gde razna samoograničenja kumulativno iznose više od 5%. To dovodi do neefikasnog sporazuma o osiguranju i potpunog povrata svih vrednosnih papira (OLG München, presuda od 4. maja 2016.; IBR 2016., 693 i BGH, odluka od 21. marta 2018.; IBR 2018., 625).
Ovi primeri jasno pokazuju važnost stručno pisanog ugovora o izvođenju radova, koji služi kao pouzdana osnova za prava i obaveze izvođača i naručioca za izvođenje građevinskih radova te stoga treba biti kompetentno sastavljen. Preporučljivo je izričito dogovoriti VOB/B u ugovoru, jer se to ne primenjuje automatski kada se sklopi ugovor o izvođenju radova.
„Klima.sigurnost.gradnja“ kao moto 50. Rosenheimskih dana prozora bilo je više reči u četvrtak u dva tematska bloka. Predavanja Christiana Stoltea (Nemačka energetska agencija, dena), Roberta Krippahla (ift Rosenheim) i prof. Jörna P. Lassa (ift Rosenheim), dopunjena panel raspravom s Joachimom Oberrauchom (Finstral) i Christianom Kehrerom (ift Rosenheim), koju je moderirao Olaf Voegele (media4technologies UG), a ispitano je pitanje koji su zahtevi i okvirni uslovi potrebni za održivu gradnju otpornu na klimu.
Christian Stolte (desna) jasno je dao do znanja da bi utrostručenje stope modernizacije sa 0,8% na 2,4% godišnje bilo potrebno kako bi se postigli klimatski ciljevi u građevinskom sektoru. Uz ključne brojke detaljno su objašnjene moguće mere kao što su dekarbonizacija u grejnom sektoru (toplotne pumpe, daljinsko grejanje i dr.) kao i smanjenje potreba za grejanjem kroz povećanje efikasnosti i grejne površine (manje stambene jedinice). Dubina obnove (opseg i kvaliteta fasade zgrade) mora slediti ambiciozne ciljeve i treba izbegavati „brze obnove“.
Za razliku od Nemačke, mehanizmi „Evropskog zelenog dogovora” deluju ambicioznije u drugim zemljama EU. Na primer, u Italiji će energetska modernizacija i dalje biti subvencionisana sa 70% od 2024., čime će se osigurati smanjenje emisija i dobro iskorišćenje građevinske industrije. Trenutno se još uvek vodi žestoka rasprava o uvođenju zgrada sa nultom emisijom (EPBD) u EU za obaveze novogradnje i obnove (MEPS) za najneefikasnije stambene zgrade (razred zgrada F od 2030. i razred E od 2033.), a ishod je otvoren. Neodlučna vlada Nemačke se od promotera pretvorila u kočnicu i teško da će se sprovesti u ovoj vladi. Nadalje, predstavljene su poznate činjenice o GEG-u 2023., trenutnom izboru finansiranja, Centru za kompetenciju za tranziciju toplotne energije u opštinama (KWW), Forumu o klimatski neutralnoj gradnji i „mapi puta za individualnu obnovu” (iSFP).
Robert Krippahl (ift Rosenheim) zatim je detaljno objasnio kako se zgrade mogu bolje zaštititi od jake kiše, poplava, grada i uragana. Iako postoji zakon o „regulaciji vodnog balansa”, on pokriva samo ekonomske aspekte i zaštitu od velikih poplava (brane, sistemi za atmosferske vode itd.) i ne sadrži nikakve posebne zahteve za zaštitu od poplava zgrada ili konstruktivne elemente. VDS smernica 3855 „Sistemi zaštite od poplava za zaštitu imovine“ i postavlja specifičnije zahteve za indirektnu i direktnu zaštitu imovine.
Za građevinske elemente (prozore i vrata) postoje tri klase sa specifikacijama za vodonepropusnost, u rasponu od A (0,1-1 l/hm) do C (< 0,01 l/hm). Ift smernica FE-07 „Prozori i vrata otporni na poplave” detaljno opisuje potrebne postupke ispitivanja, koji su kompatibilni sa zahtevima VDS 3855 i sadrže druge praktične kriterijume (lom ostakljenja i nosivih komponenti, specifikacije montaže itd.). Rezultati ispitivanja i klasifikacije mogu se zatim koristiti za optimizovanje i plasiranje proizvoda na tržište kako bi se zadovoljila sve veća potražnja za komponentama otpornim na poplave.
Činjenice o jačem opterećenju vetrom iznenadile su većinu prisutnih, jer je opterećenje uragana klase 4+5, s brzinama vetra od 250 km/h i više, dvostruko veće od uragana s vetrom snage 12. To odgovara dinamičkom pritisku od cca. 3000 Pa, što je potrebno uzeti u obzir pri budućem planiranju i konstruktivnom projektovanju prozora i fasada. To pokazuje kakav stres možemo očekivati u Evropi u budućnosti ako se voda u Sredozemnom moru češće zagrejava na preko 26,5°C (na dubini od 50 m) i tako može dovesti do stvaranja uragana. Stoga je ift Rosenheim prilagodio svoje ispitne objekte u skladu s tim kako bi mogao da testira prema američkim ASTM E standardima 1996, 1886 i 996. Na osnovu postojeće saradnje sa američkim organima, potvrde o ispitivanju takođe se mogu koristiti za potrebne potvrde.
Upravljački trio ift-a, koji čine Dr. Jochen Peichl (CEO), Michael Breckl-Stock (CTO) i prof. Jörn P. Lass (Direktor instituta) bili su oduševljeni velikim odzivom i raduju se ponovnom susretu na 51. Danima Prozora 9. i 10. novembra 2024. kao i na Power radionici 08.10.2024.
ift Rosenheim
Theodor-Gietl-Straße 7-9, 83026 Rosenheim, Germany
T +49 (08031) 261 0
F +49 (08031) 261 290
info@ift-rosenheim.de
www.ift-rosenheim.de
