Intervencije na unapređenju energetske efikasnosti postojećih objekata ne moraju biti ni skupe, ni komplikovane i mogu ići u dva pravca:
1. Građevinske mere koje obuhvataju postavljanje kontaktne termoizolacione fasade na spoljne zidove, zamenu prozora,izolaciju poda ka negrejanom podrumu, izolacija krova ka negrejanom tavanu ili zida ka negrejanom stepeništu, kao i ugradnju novih termoizolacionih vrata.
2. Unapređenje sistema grejanja i pripreme tople vode pre svega se odnose na porodične kuće, a ne na stambene zgrade. Dodatna investicija u nove sisteme za zagrevanje koji troše daleko manje energije (npr. centralni sistem grejanja toplotnom pumpom vazduh/voda), a koji istovremenu snabdevaju objekat toplom sanitarnom vodom (umesto klasičnog bojlera), može dodatno da poboljša energetsku efikasnost i uštedi novac.
Termički omotač zgrade i njegova optimizacija u velikoj meri utiču na poboljšanje energetskog razreda postojećeg objekta. Dobar deo objekata koji su građeni pre 1980. godine praktično nema termički omotač i prilikom rekonstrukcije i energetske sanacije značajno bi se korigovale performanse objekata i povećao energetski razred.
Zamena postojećih dotrajalih prozora i vrata još jedan je od parametara koji značajno utiče na poboljšanje performansi objekta kada je energetska efikasnost u pitanju.
Mnogo je faktora koji utiču na rezultat uspešne energetske sanacije objekta, počev od trenutnog postojećeg stanja objekta, njegovog geografskog položaja, predloženih mera za sanaciju i kvalitetnog izvođenja predviđenih mera.
Više informacija o ovoj temo možete pročitati na LINKU