Roletne su, paralelno sa drvenim žaluzinama, kod nas tradicionalno veoma popularne. Jedno vreme je, doduše, bio primetan delimični pad interesovanja za njih, otprilike sa pojavom ALU i PVC stolarije, najviše zbog njihove cene.
Jeftinije rešenje za regulisanje ulaska sunčeve svetlosti u prostoriju pronađeno je u venecijanerima, a tadašnje reklame su garantovale da je, što se izolacije tiče, sa spoljne strane sama stolarija dovoljna. Ali, dobro je poznato da će svaki trgovac uvek hvaliti svoju robu, a ponekad i napadati konkurenciju, i ni najmanje ne čudi što su se oni koji ne prodaju i ne proizvode roletne potrudili da ih proglase za suvišne.
Ta tvrdnja, naravno, nikako ne odgovara činjeničnom stanju. Kada se pokazalo koliko novca štedi stolarija, težeći optimalnom učinku potrošači su počeli da idu i korak dalje, što u neku ruku možemo označiti kao povratak roletni, ili bolje rečeno povratak plastičnih roletni (samo sada u poboljšanoj verziji), i pojavu aluminijumskih. I kao što je to slučaj sa stolarijom, oba tipa imaju svoje prednosti i mane.
Plastične letvice za roletne su jeftinije, lake su za postavljanje i održavanje, dobar su zvučni i termo izolator, ali su i znatno kraćeg veka i manje opornosti jer njihove letvice nemaju poliuretansku ispunu, pa nisu preporučljive za velike otvore, pogotovo one izložene suncu.
Aluminijumske letvice za roletne su čvršće, dosta izdržljivije i manje podložne uticaju spoljnih vremenskih faktora, ne rđaju, ne oštećuje ih voda, otporne su na dejstvo sunčevih zraka i ne menjaju boju dugi niz godina. Uz sve to, trpe velike temperaturne skokove od -20 do +60 stepeni Celzijusa. Dakle, idealnog rešenja nema, ima samo dobrog rešenja u skladu sa okolnostima. Jedino je sigurno da sa roletnama kao dodatkom novoj stolariji ni u kom slučaju nećete pogrešiti, za koje god se opredelili.
Piše: Jelena Mitrović, dipl.novinar