Energetska efikasnost Zeleni krovovi u Srbiji

Zeleni krovovi u Srbiji

Intenzivni zeleni krov Erker Inženjering, stambeni objekat u Futoškoj 57, Novi Sad Foto: Rale Zekić
Intenzivni zeleni krov Erker Inženjering, stambeni objekat u Futoškoj 57, Novi Sad Foto: Rale Zekić

U maju 2018. godine u Novom Sadu je osnovana Nacionalna Asocijacija Zelenih Krovova Srbije. Nastala je kao rezultat dugogodišnje saradnje između jednog od vodećih novosadskih investitora, Erker inženjeringa, i marketing agencije, Aspect Communications. U tom procesu, kao saradnik iz pozicije arhitektonske struke, sam učestvovala u kreiranju novih rešenja koja su danas implementirana, sumirana u jednoj celini, poznatoj kao: Zeleni koncept stanovanja.

foto: Danica Laćarac, arhitekta / projektni menadžer
foto: Danica Laćarac, arhitekta / projektni menadžer

Zeleni koncept Stanovanja

Prethodnih pet godina smo radili na razvoju koncepta, a izvođenjem stambenog objekta u Futoškoj 57 u Novom Sadu, početkom 2019. godine, Zeleni koncept stanovanja je došao do svojih korisnika.

Tri osnovna segmenta predstavljaju koncept:

  • Eko punkt – u okviru kog stanari selektuju plastiku, papir i limenke, nakon čega privatne firme odnose sirovine, a na račun stanara uplaćuju finansijsku naknadu.
  • Zelene terase – u okviru kojih su biljke pažljivo odabrane, prema stranama sveta, sa zalivnim sistemom koji funkcioniše uz pomoć senzora vlage.
  • Zeleni krov – zajednička krovna oaza namenjena svim stanarima. Danas je to prostor i za različite edukacije najmlađih stanara i njihovih drugara, mesto za posmatranje ptica, a najčešće, za popodnevnu relaksaciju na otvorenom, visoko iznad gradske vreve i buke.

Implementacijom koncepta kreiran je prvi mikro sistem koji ne zavisi od načina funkcionisanja grada, a takođe je aplikabilan i na druge stambene objekte. Moje mišljenje je da je najveća vrednost koncepta upravo to što su stanari podstaknuti na aktivan doprinos zaštiti životne sredine.

Sa implementacijom zelenih terasa, a posebno zelenog krova, na stambenim objektima u Novom Sadu otkrivala se, za nas, jedna nova sfera čiju važnost u startu nismo mogli u potpunosti ni da sagledamo. Ubrzo smo shvatili da benefiti od implementacije zelenih krovova mogu biti izuzetno veliki za grad, ali, da istovremeno, gradski propisi ne idu u prilog ovakvim rešenjima.

Tehnološko inovativni centar Here East, London foto: Danica Laćarac
Tehnološko inovativni centar Here East, London foto: Danica Laćarac

Traženjem načina da gradove u Srbiji pokrenemo na promenu došli smo do Evropske federacije asocijacija zelenih krovova i odlučili da se na tom putu sa njima udružimo. Bilo je potrebno da osnujemo Asocijaciju kako bismo aplicirali za članstvo.

Danas je Asocijacija predstavnik Srbije u Evropskoj federaciji koja okuplja preko 15 vodećih zemalja iz oblasti zelene infrastrukture i aktivno i ravnopravno učestvuje sa Nemačkom, Francuskom, Italijom, Austrijom, Velikom Britanijom, Belgijom, Češkom itd u donošenju strategije razvoja zelenih krovova pre svega, ali i zelene infrastrukture u gradovima u celini.

Urbano baštovanstvo Nomura Banka, centralni London foto: Dusty Gedge
Urbano baštovanstvo Nomura Banka, centralni London foto: Dusty Gedge

Zeleni krovovi su možda i najznačajniji element zelene infrastrukture danas, naglašavam to najpre zbog brzine kojom se gradovi razvijaju i gustine naseljenosti u urbanim sredinama.

Pored toga što direktno utiču na energetsku efikasnost objekta obezbeđujući dodatnu termo izolaciju i na taj način smanjući potrebu za grejanjem/hlađenjem stanova ispod, implementacijom zelenih krovova postižemo i: snižavanje temperature u gradu čak i do 15 stepeni (smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva), direktan uticaj na poplave apsorbcijom i do 90% atmosferske vode i uticaj na biodiverzitet, povećanjem broja ptica, insekata i biljnih vrsta u gradskoj sredini. Tu se niz zapravo i ne završava.

U zavisnosti od tipa zelenog krova, broj benefita se dalje samo povećava, otvara se prostor za urbano baštovanstvo ili mogućnost postavljanja solarnih panela ili, kao u Roterdamu, implementacijom plavo-zelenih krovova, u okviru kojih postoje dodatni rezervoari za atmosfersku vodu koja dalje kruži i koristi se u okviru objekta, drastično se smanjuje opterećenje gradske kanalizacione mreže.

Intenzivni zeleni krov, Nomura Banka, centralni London Foto: Dusty Gedge
Intenzivni zeleni krov, Nomura Banka, centralni London Foto: Dusty Gedge

Mnogi gradovi Evrope imaju precizno definisane regulative kada je zelena infrastruktura u pitanju.

  • Linc, na primer, već više od trideset godina svesno upravlja i pažljivo uvodi „prirodu u grad”.
  • Beč, sa nizom fenomenalnih projekata koji su sad u toku, kao što je projekat Pedeset zelenih fasada – koje finansira gradska uprava grada Beča.
  • London takođe, sa upotrebom Zelenog faktora, kao jednog od moćnih alata u preciznom definisanju potreba grada za zelenom infrastrukturom.

I zaista ima puno primera sa kojima se susrećemo, a voleli bismo u jednom trenutku da sve sumiramo i donesemo u Srbiju, na Balkan, u formi konferencije.

Intenzivni zeleni krov, Nomura Banka, centralni London Foto: Dusty Gedge
Intenzivni zeleni krov, Nomura Banka, centralni London Foto: Dusty Gedge

Ono što je važno da što pre usvojimo, jeste da najviše benefita donosi zapravo strateški planirana i unapred definisana zelena gradnja. Drugim rečima, strategija urbanog razvoja naših gradova je od izuzetne važnosti i uticaće upravo na postizanje maksimalnog učinka i na nivou objekta i na nivou grada. Pojedinačni primeri, sa kojima se trenutno susrećemo, pre svega su važni zbog podizanja svesti o prednostima i mogućnostima kod ovakvog pristupa arhitektonskom i urbanističkom projektovanju, ali ono što je neophodno jeste strategija daljeg razvoja za svaki pojedinačni deo grada, koja je kreirana na osnovu podrobne analize i koja primenjuje znanja razvijenih gradova.

Intenzivni zeleni krov Erker Inženjering, stambeni objekat u Futoškoj 57, Novi Sad Foto: Rale Zekić
Intenzivni zeleni krov Erker Inženjering, stambeni objekat u Futoškoj 57, Novi Sad Foto: Rale Zekić

Kada su gradovi Srbije u pitanju, u dosadašnjem radu susreli smo se sa dva primarna nedostatka – prvi se odnosi na manjak informacija i znanja iz oblasti zelene infrastrukture u najširem smislu. To je razlog zašto smo se u prvoj fazi rada Asocijacije usresredili upravo na kreiranje što šire mreže saradnika i članova. Putem mreže, koja svakodnevno raste, aktivno širimo važne informacije iz ovog domena, kao i fenomenalne primere iz gradova koji nas okružuju. Drugi nedostatak jeste zahtevna finansijska kontrukcija kada je reč o implementaciji ovakvih rešenja, te je to još jedan domen u kom grad igra odlučujuću ulogu u smislu definisanja i odobravanja određenih budžetskih linija u cilju finalne implementacije.

Iz ugla investitora zeleni krovovi su trenutno dodatno finansijsko opterećenje i nepoznanica u smislu implementacije, pa tako i potencijalno mesto za nepredviđene probleme.

Asocijacija predstavlja link između investitora, izvođača i donosioca odluka u gradovima, koji do sada nije postojao. Za početak, jedan od osnovnih preduslova za razvoj zelenih krovova u gradovima Srbije jeste da grad pruži podsticaj investitorima za izvođenje ovakvih rešenja u formi finansijskih olakšica. Na primer, sa predstavnicima JP Urbanizam u Novom Sadu razgovarali smo o oslobađanju investitora od komunalnih taksi za površinu na kojoj bi bio izveden zeleni krov. S obzirom da su saglasni sa idejom, sada pratimo koliko će vremenski trajati promena propisa.

Intenzivni zeleni krov Erker Inženjering, stambeni objekat u Futoškoj 57, Novi Sad Foto: Rale Zekić
Intenzivni zeleni krov Erker Inženjering, stambeni objekat u Futoškoj 57, Novi Sad Foto: Rale Zekić

To bi ujedno bila i inicijalna tačka za strateški pristup razvoju grada koji sam pominjala.

Sa druge strane, potrebno je precizno komunicirati kako benefite, tako i način implementacije i cenu izvođenja zelenih krovova, što je tema na kojoj radimo u saradnji sa izvođačima.

Za sada, na teritoriji naše zemlje, nailazimo na primere u Novom Sadu i Beogradu. U Novom Sadu se, pored intenzivnog krova na stambenom objektu u Futoškoj 57, uskoro završava i ekstenzivni krov na Naučno tehnološkom parku, gde će zaposleni moći da odlaze na pauzu, relaksaciju u jednoj vrlo specifičnoj mikroklimi.

Posebnost zelenih krovova leži i u činjenici da, zbog visine na kojoj se nalaze, mikroklima najviše asocira na mikroklimu priobalnih područja, vetar je intenzivniji nego u zoni partera, što tople dane čini mnogo prijatnijim.

Intenzivni zeleni krov Erker Inženjering, stambeni objekat u Futoškoj 57, Novi Sad Foto: Rale Zekić
Intenzivni zeleni krov Erker Inženjering, stambeni objekat u Futoškoj 57, Novi Sad Foto: Rale Zekić

U Beogradu primera ima više, i novi kompleks Belgrade Waterfront ima uređene zelene krovne površine. U parteru se takođe možemo susresti sa tehnologijom implementacije zelenog krova. U pitanju su površine koje zapravo pokrivaju više nivoa podzemnih garaža, dakle, na isti način se tretiraju kao i krovne površine, kao što je na primer slučaj kod novog objekta u okviru kog je smeštena kompanija Nordeus, lociranog takođe u Beogradu.

Nakon prve dve godine rada, krovna evropska organizacija čiji smo članovi, prepoznaje Asocijaciju Srbije centrom za Balkan. Za nas je to fantastičan izazov, usmerili smo sve napore da potvrdimo ovakvu jednu viziju. Uveliko planiramo veliku regionalnu konferenciju, kako bismo, pre svega, znanja i iskustva Evrope doneli i podelili sa što većim brojem ljudi, ali isto tako da postojeće primere dobre prakse koji su već na ovim prostorima implementirani na što bolji način ispromovišemo.

Možda je u ovom trenutku upravo i najvažnije da neprekidno tragamo za što većim brojem fantastičnih primera i znanja, kako bismo i sami postavljali visoke ciljeve. Svaki stanovnik grada utiče itekako na njegovo funkcionisanje i samim tim može biti donosioc kvalitetnijih promena. Na tom putu, Asocijacija će biti u službi katalizatora za sva znanja i iskustva i uvek otvorena za saradnju.

Ako se vratimo na temu glavnih nedostataka, upravo mrežom partnera i saradnika aktivno utičemo na nedostatak znanja i svesti o važnosti promene pristupa u urbanom razvoju. Članstvo u Asocijaciji je besplatno, i svako ko smatra da može da doprinese da se svest o ovoj temi širi je dobrodošao. Podjednako su nam važni i saradnici iz struke, gradskih uprava kao i građani, zajedno možemo više!

Dobro nam došli!

Autor teksta: Danica Laćarac, Project Manager, National Green Roof Association Serbia

NGAS logo

Bulevar Oslobođenja 66b, 21000 Novi Sad
Tel: +381 (0)21 654 63 39
Tel: +381 (0)63 521 818
info@nazk.org
www.nazk.org