Pod motom Promenljivi svet prozora održani su 52. ift Rosenheim Dani prozora u periodu od 8. do 9. oktobra 2025. godine, koji su informisali o velikim izazovima, ali i prilikama za industriju prozora i fasada koje proizlaze iz konteksta klimatskih promena, demografije, političkih kriza, rastućih troškova gradnje, nestašice stanova i veštačke inteligencije.
U svom uvodnom predavanju prof. dr inž. Winfried Heusler, direktor instituta ift Rosenheim, vrlo upečatljivo je pokazao koliko će ozbiljne i snažne biti te promene. Zajedničko obeležje mnogih predavanja bilo je slovo „R“, koje označava devet aspekata kružne ekonomije (Reuse, Remanufacture, Recycling itd.).
Učesnici su dobili konkretne predloge rešenja i praktične savete kako mogu savladati nadolazeće izazove. Time su Rosenheim Dani prozora za proizvođače, pružaoce sistema i dobavljače ponovo bili nezaobilazan izvor podsticaja za strateško usmeravanje i operativnu optimizaciju sopstvenih preduzeća.
Nakon uvodnih reči dr Jochena Peichla (glavni direktor) i Oskara Andersa (član uprave instituta), te pozdravnih reči gradonačelnika Rosenheim-a Andreasa Märza, direktor instituta prof. dr inž. Winfried Heusler u svom predavanju „Svet u preokretu – posledice za industriju prozora i fasada“ odmah je prešao na detalje. Pokazao je koliko su raznovrsne i sveobuhvatne promene, te kako se promenjeni ekološki, demografski, geopolitički i tehnološki okvirni uslovi međusobno prepliću i utiču jedni na druge.
Iako su regulatorne odredbe EU Green Deala donekle ublažene novim „omnibus postupkom“, one će ipak postepeno stupiti na snagu.
Na primer, finansijski sektor već sada kažnjava finansiranje nekretnina bez procene održivosti lošijim uslovima, a nova Uredba o građevinskim proizvodima uvešće održivost kao centralni zahtev uz obavezne dokaze. Značenje devet „R“ ključno je za prelazak na kružnu ekonomiju.
Serijska i modularna gradnja najbolje će ostvariti održivu i digitalnu transformaciju zahvaljujući prikupljanju i korišćenju digitalnih podataka, te optimizovanoj automatizaciji. Rezultat su bolji kvalitet i veća produktivnost.
Pored toga, sve izraženije posledice klimatskih promena i s njima povezana klimatska otpornost moraju se posmatrati kao strateški imperativ, zbog čega građevinski proizvodi moraju postati „otporni na klimu“.
Opisujući sebe kao „nepopravljivog optimistu“, profesor Heusler ponudio je „ekosistemu“ industrije prozora i fasada, koji uključuje proizvođače, dobavljače sistema, strateške i praktične preporuke o tome kako uspešno upravljati transformacijom.
To se može postići ili kroz povoljne, standardizovane proizvode, ili kroz razlikovne karakteristike koje investitori konkretno traže.
Pozvao je struku da transformaciju shvati kao evoluciju, a ne revoluciju. Pravovremenim prilagođavanjima i razvojem konstrukcija pogodnih za kružnu ekonomiju može se uspešno započeti ulazak u cirkularnu građevinsku industriju – inače preti disruptivan razvoj koji poznaje malo pobednika, ali mnogo gubitnika.
Sličnu procenu izneo je i Roland Sitzberger (Porsche Consulting), naglasivši koliko se temeljno moraju (i moraće) promeniti lanci dodatne vrednosti u građevinarstvu kako bi se uz veću produktivnost moglo zadržati tržišno mesto.
Opisao je kako će rastući troškovi materijala i energije, nedostatak kvalifikovane radne snage, stambena kriza i zaostatak u investicijama primorati građevinski sektor na neophodne promene.
Potreba za novim, na klijenta usmerenim lancem vrednosti potkrepljena je primerima inovativnih poslovnih modela te mogućnostima modularizacije i industrijalizacije.
Preduzeća sada moraju menjati svoje procese i ulagati u digitalna rešenja kako bi povećala efikasnost i produktivnost. Za to bi mala i srednja preduzeća trebalo da razvijaju i koriste partnerske saradnje.
U svom završnom plenarnom predavanju u sredu uveče, prof. dr Manfred Fischedick (Wuppertal Institut) u izlaganju „Zemlja za sve – Krenimo ka budućnosti za sve“ snažno je pozvao na održiviji privredni pristup, kako bi se još uvek mogli sprečiti preteći efekti klimatskih promena i oštećenih ekosistema. Pritom je upozorio i na rastuće temperature, te ekstremne vremenske pojave u Nemačkoj.
Naglasio je, međutim, da politička i tehnička rešenja već postoje, te da industrija prozora ima važnu ulogu u energetskoj obnovi postojećeg fonda zgrada i u preobražaju ka klimatskoj neutralnosti i kružnoj ekonomiji.
Uz ograničavanje klimatskih promena, potrebno je takođe uzeti u obzir planetarne granice (upotrebu sirovina i ekosistema), kao i društvene nejednakosti koje prate transformaciju.
Fischedick je zaključio pozivom na zajednički rad na rešenjima, kako bi se postigli zacrtani klimatski ciljevi i izgradila održiva budućnost za sve.
Plenarno predavanje u četvrtak u podne održao je prof. Christian Niemöller (SMNG Rechtsanwaltsgesellschaft), koji je pružio ažuriran, stručan i dinamičan pregled aktuelnih pravnih pitanja i presuda.
Prvi deo njegovog predavanja bavio se Zakonom o jačanju pravosudnih sedišta (Justizstandort-Stärkungsgesetz), koji je gotovo neprimetno stupio na snagu 1. aprila 2025.
Cilj zakona jeste omogućiti brzo i jednostavno rešavanje privredno-pravnih sporova, i to čak na engleskom jeziku – što je posebno zanimljivo za međunarodne projekte.
Pritom valja obratiti pažnju na neke zamke: na primer, da se nadležnost suda može slobodno odabrati, te da se vođenje postupka na engleskom jeziku smatra prećutno dogovorenim ako se tuženi u svom odgovoru na tužbu „bez prigovora“ upusti u korišćenje engleskog jezika.
Praktično relevantni saveti bili su Niemöllerova tumačenja aktuelnih sudskih odluka:
Kod trgovačkih potvrda narudžbina, primalac mora odmah prigovoriti ako ne prihvata njihov sadržaj (BGH, odluka od 07. 08. 2024; IBR 2025, 3).
Slično važi i za bez prigovora prihvatanje zapisnika sa gradilišta, koje se u suprotnom tumači kao pristanak na njegov sadržaj – čak i ako je predstavnik primaoca postupao bez punomoći, na primer rukovodilac gradilišta ili montaže (BGH, odluka od 04. 12. 2024; IBR 2025, 393).
Uobičajena praksa upućivanja na opšte uslove poslovanja (AGB) koji su dostupni samo onlajn, prema novoj sudskoj praksi, nevažeća je zbog kršenja načela transparentnosti (BGH, presuda od 10. 07. 2025).
Još jedana važna stavka odnosio se na raskid VOB/B ugovora od strane naručioca ako se ne poštuju rokovi izvođenja. U tom slučaju povećanje broja radnika uz rok od tri radna dana smatra se primerenom merom (BGH, odluka od 29. 01. 2025; IBR 2025, 398).
Centralne teme održivosti i digitalizacije obrađene su detaljno u nizu stručnih predavanja.
U tematskom bloku „Održivost i otpornost“, Norbert Sack (ift) izvestio je o tekućem projektu istraživanja i razvoja koji razvija rešenja i strategije za industriju prozora i fasada na putu ka kružnoj ekonomiji, što je politički i zakonski sve više zahtevano.
Prof. dr Martin Teich (Visoka škola Minhen) govorio je na sličan način o održivijem postupanju sa ravnim staklom (MIG). Na primeru ponovne i dalje upotrebe ravnog stakla iz postojećih zgrada, pokazao je šta se konkretno krije iza pojmova „ReUse, ReFurbish i ReManufacture“.
Prof. dr Alexander Stolz (Fraunhofer EMI, Univerzitet Freiburg) dopunio je izlaganje primerom šteta od poplava, pokazujući kako se putem posebnog softverskog alata može izračunati ekonomska isplativost klimatski sigurnih građevinskih proizvoda, te ih na taj način bolje predstaviti investitorima i naručiocima. Za prilagođavanje podataka nemačkim građevinskim uslovima potrebno je, međutim, još dodatnog rada.
Tematski blok „Digitalizacija u građevinskoj industriji“ bavio se jednim od ključnih područja koje pred projektante, investitore i proizvođače postavlja velike izazove.
Thomas Kirmayr (Fraunhofer-Allianz Bau) objasnio je kako treba razvijati digitalni „građevinski ekosistem“ i kako se moraju strukturirati podaci. Upozorio je da još nije vreme za „stihijsko“ prikupljanje podataka, već da treba sačekati razvoj potrebnih podatkovnih struktura.
Bez jasnih smernica za jedinstvenu strukturu potrebnih podataka, interoperabilnost (nesmetana razmena podataka) među različitim učesnicima u industriji, kao i digitalna transformacija, neće biti moguća.
Kirmayr je zatim predstavio kako se taj digitalni građevinski ekosistem razvija kroz različite projekte istraživanja i razvoja (GAIA-X, Construct-X i dr.).
Međutim, neophodne su jasne smernice kroz norme i zakone, standardizacija procesa, centralno čuvanje i ažuriranje izvornih podataka (npr. tehničkih svojstava proizvoda) umesto brojnih kopija na različitim mestima, te obuka svih učesnika.
Posebno se mala i srednja preduzeća moraju dodatno podržati kako bi razvila potrebne digitalne kompetencije.
Preduzeća u građevinskom sektoru zatim bi trebalo aktivno da koriste digitalne podatke i alate kako bi postala efikasnija i održivija.
Na sličan način argumentovao je i Michael Breckl-Stock (ift Rosenheim), koji je dao prvi uvid u „Digitalni pasoš proizvoda“ (DPP) opisan u Poglavlju X Uredbe o građevinskim proizvodima.
Podaci o karakteristikama proizvoda moraju biti mašinski čitljivi i međusobno interoperabilni – dakle, više od obične PDF datoteke. Procenjuje se da će se raditi o oko 300 podataka, koji se zasnivaju na deklaraciji o svojstvima i usklađenosti, informacijama o proizvodu, bezbednosnim napomenama, te tehničkoj dokumentaciji (održavanje, montaža itd.), kao i na relevantnim podacima iz drugih EU uredbi (npr. hemijske uredbe REACH).
Podaci bi trebalo da budu dostupni najmanje 25 godina svim učesnicima u gradnji, investitorima i vlasnicima, te da budu povezani sa proizvodom (npr. putem QR koda).
Evropska komisija planira 2027. godine, putem „delegiranog akta“, da odredi sve pojedinosti i potom uspostavi centralnu bazu podataka. Izveštaji o već dostupnim DPP-ovima zato su pogrešni, jer se najčešće odnose na DPP-ove prema pravilima Uredbe o ekološkom dizajnu (Ecodesign), koja ne važi za građevinske proizvode.
ift Rosenheim učestvuje u razvojnim procesima i pobrinuće se da potreban angažman njihovih klijenata bude što manji.
Tematski blok „Uredba o građevinskim proizvodima i tržište“ jasno je pokazao da će i nove uredbe (BauPVO), norme, zakoni i podsticajni programi doneti nove zahteve vezane za održivost.
Prof. Jörn P. Lass (ift Rosenheim) predstavio je glavne promene nove Uredbe o građevinskim proizvodima (BauPVO), koja je stupila na snagu 7. januara 2025, a cilj joj je da poboljša promovisanje održivosti i digitalizacije u građevinskom sektoru. Uz dosadašnjih sedam zahteva, sada se kao osmi dodaje održivost.
Značajne promene proističu i u proceni usklađenosti (AVCP sistem 3), gde će se izjava o svojstvima i izjava o usklađenosti objediniti, a uticaji na životnu sredinu procenjivaće se tokom celog životnog ciklusa proizvoda.
Konkretni detalji primene biće zatim uređeni pojedinačnim proizvodnim normama. Prioritet imaju norme za unutrašnja i spoljašnja vrata, prozore, tende i sisteme zasenjivanja. Staklo i fasade trenutno se još smatraju manje prioritetnim, ali bi trebalo da se razvijaju paralelno sa navedenim normama u okviru „Fast Track“ postupka.
Za prozore i spoljašnja vrata planira se integracija zahteva iz normi EN 16034 (zaštita od požara i dima) i EN 16361 (automatska vrata). ift Rosenheim će se zalagati za zadržavanje proverenih rešenja, na primer tehničke dokaze za porodice proizvoda umesto deklarisanja svakog pojedinačnog elementa.
„Vesti iz Berlina“ koje su predstavili Frank Lange (Udruženje prozora i fasada – VFF) i Jochen Grönegräs (Savezno udruženje za ravno staklo – BF) ponovo su izazvale veliko interesovanje, jer pravila i fondovi za novogradnju i obnovu direktno utiču na poslovne izglede preduzeća.
Analiza tržišta dva udruženja jasno je pokazala da tržište obnove, sa udelom od oko 68%, ima najveći tržišni udeo i ostalo je relativno stabilno, dok je tržište novogradnje znatno palo. Oporavak se očekuje tek 2026. godine, kada bi trebalo da stupe na snagu već odobreni podsticaji. Važno je dugoročno planirati dovoljno sredstava kako bi se obezbedila stabilna i pouzdana podrška.
Trenutna studija Prognos pod nazivom „Procena efekta političkih instrumenata za energetsku obnovu zgrada i novogradnju“ vrlo jasno pokazuje moguće pozitivne efekte za podsticanje tržišta stanogradnje, aktiviranje privatnih ulaganja, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (THG) i stvaranje dodatnog stambenog prostora – i to čak uz povećanje poreskih prihoda!
Za obnovu postojećih zgrada, studija je ispitala poboljšane subvencije za Savezni zakon o gradnji (BEG), poreske odbitke (posebno za nasleđene nekretnine) i posebnu amortizacionu olakšicu za najlošije zgrade (WPB).
Za novogradnju su analizirani efekti podrške za odobrene zgrade prema standardu EH55, podređeni krediti sa povoljnim kamatama te smanjenje poreza na promet nekretnina za vlasnike koji sami koriste nekretninu.
Sa tim snažnim argumentima udruženja sada intenzivno traže od političkih donosioca odluka poboljšanje programa podsticaja. Uz to su predstavljene i vredne informacije iz prakse.
U tematskom bloku „Fasada i arhitektura“ predstavljen je zanimljiv fasadni projekat novogradnje „Translational Science Center (TSC)“, koji farmaceutska kompanija Merck gradi za 500 zaposlenih kao integrisanu, fleksibilno upotrebljivu i „zelenu“ laboratorijsku zgradu.
Izazov je bio u integraciji sa postojećim objektima, optimizaciji radnih procesa kroz arhitektonska rešenja koja podržavaju „rad sa razumevanjem“ te u održivom snabdevanju energijom pomoću fotonaponskih sistema i geotermalne energije.
Dana Bilek (Hammeskrause Architekten) pružila je zanimljiv uvid u arhitektonski koncept i simulacije optimizacije parametara zgrade pomoću softvera DIVA i Grasshopper.
Martin Drexler (Schindler Fenster + Fassaden) opisao je praktične izazove sa kojima se suočio izvođač fasada prilikom izrade 7200 m² drvo-aluminijumske fasade sa oko 50% otvorenih površina, te pokazao kako se ambiciozna arhitektura može izvesti stručno, u skladu sa normama i ekonomski isplativo.
Heribert Ley (SUNOVATION) dopunio je izlaganje objašnjenjem zahteva za fotonaponske elemente postavljene ispred fasade.
U tematskom bloku „Međunarodno“, Tal Rabinovitch (Shellcon, Aluminium Construction Group) pružio je zanimljiv uvid u kreativnu upotrebu bambusa kao materijala za fasade.
Hubert Lagier (CSTB) predstavio je insajderske informacije o zahtevnom francuskom tržištu, objasnio detalje potrebnih ispitivanja i sertifikacija te pokazao kako se oni razlikuju od nemačkih i evropskih propisa.
Tematski blok „ift praksa“ bio je posvećen veoma praktičnim pitanjima. Felix Fischbacher (ift Rosenheim) detaljno je objasnio česte i skupe greške pri montaži prozora, te pokazao kako se one mogu izbeći profesionalnim planiranjem i izvođenjem. U tu svrhu predstavio je niz tipičnih nedostataka i odgovarajućih rešenja.
Bernd Saß (ift Rosenheim) izložio je rezultate aktuelnog istraživačkog projekta, koji može olakšati akustičku procenu kritičnih situacija ugradnje prozora.
U četvrtak popodne učesnici su imali priliku da zavire u svakodnevni rad ift Tehnološkog centra, laboratorije za građevinsku akustiku i fasade „Am Oberfeld“ te sedišta u Rosenheim-u.
Time su Rosenheim Dani prozora ponovo dokazali svoju važnost kao nezaobilazan izvor podsticaja za proizvođače, davaoce sistema i dobavljače, pomažući im u strateškom usmeravanju i operativnoj optimizaciji sopstvenog poslovanja.
Uz predavanja, bilo je dovoljno vremena za međusobnu razmenu iskustava i razgovore sa ift stručnjacima. Tradicionalni vrhunac bio je, naravno, popularni bavarski svečani večernji program sa ovogodišnjom tematskom zabavom „Bella Italia“ u sredu uveče.
Svi koji su zainteresovani za PDF datoteke prezentacija mogu se javiti putem e-pošte na marketing@ift-rosenheim.de.
ift Rosenheim Hrvatska
Ulica Huga Badalića 23
Hrvatska – 10000 Zagreb
T. +385 1 6147 378
komac@ift-hrvatska.com
seretin@ift-hrvatska.com
jakovac@ift-hrvatska.com
turk@ift-hrvatska.com
www.ift-hrvatska.com
