Drvo je, odmah iza kamena, najstariji građevinski materijal koji je od davnih vremena do danas bio i ostao čovekov veliki oslonac. Bilo da je u pitanju krovna i zidna građa, grubi masivni ili fini elegantni podovi, ili pak prozori i vrata, drvo je sirovina bez koje se ne može.
Stariji modeli drvenih prozora bili su manjih dimenzija nego današnji, najčešće pravougaoni (sa izuzetkom prozorčića za kupatilo koji su uglavnom bili kvadratni) i imali su samo okretni okov sa funkcijom otvaranja po vertikalnoj osi ili su bili fiksni u svojstvu svetlarnika.
Montirani su pomoću pur pene kojom su korigovane nepravilnosti i popunjavan prostor na spoju sa zidom, a jednostruko staklo je zaptivano kitovanjem. Iako je vinil ušao u upotrebu još 1950-ih, prošlo je još jako puno vremena dok ta upotreba nije postala masovna.
Krajnji konzumenti drvetu nisu uskraćivali svoje poverenje sve dotle dok priča o termoizolacionoj moći plastične stolarije nije obišla svet i izazvala ovaj dobro poznati materijalni zaokret. Glavno pomeranje vremenski je zahvatilo kraj 20. veka, i prelilo se nadalje na prvu deceniju 21. veka. U tom periodu sticao se utisak kao da su svi inženjeri i tehnolozi na svetu okrenuli leđa drvenoj, a svu svoju genijalnost i inventivnost usmerili ka proizvodnji i usavršavanju plastične, a onda i aluminijumske stolarije.
Drvo je ostalo neprikosnoveno kada su u pitanju podovi u stambenom prostoru (pre svega parket) i sobna vrata – čak i kad su proizvedena ona od PVC-a, ispostavilo se da nisu uspela da nađu put do srca kupaca.
Razlog za to treba tražiti u njihovom pomalo veštačkom izgledu koji prostoru vizuelno „oduzima od topline“. Veliki broj tradicionalnih ljubitelja drveta je silom prilike, zbog izolacionih performansi prešao na PVC, vinil i aluminijum, zato što u tom trenutku u drvenu stolariju jednostavno nije ugrađivana polovina izuma i noviteta, niti je razvijana tehnologija i mašine za to.
Drveni prozori i balkonska vrata danas se prave po takozvanoj euro falc tehnologiji, iza koje se krije izrada od troslojnih lameliranih elemenata, dobijenih lepljenjem vodootpornim adhezivom i presovanjem.
Zahvaljujući ovom sistemu, koji se žargonski još naziva debljinsko nastavljanje, doprinosi se većoj stabilnosti drveta u finalnom proizvodu u smislu ujednačavanja utezanja i bubrenja materijala i dobijaju elementi bez nepravilnosti u vidu čvorova i pukotina.
Dimenziona stabilnost dodatno se postiže termičkom obradom profila, koji se isušuju do 12% vlažnosti. Prozorske jedinice zastakljene su dvostrukim ili trostrukim izo staklom u različitim kombinacijama, od kojih je optimalna varijanta sa tri niskoemisiona panela i dva međuprostora punjena argonom.
Zavisno od broja stakala prozorska jedinica nosi oznaku EURO FALC 68 ili EURO FALC 92, gde brojka označava širinu krila i štoka u milimetrima na poprečnom preseku. Na primer, EURO FALC 68 je prozor sa dvostrukim staklom čiji su štok i krilo dimenzija 68 x 82 mm na preseku. Kvalitetu toplotne i zvučne izolacije doprinose i dve dihting gume na štoku, kao i opcionalna treća koja se postavlja na krilo.
Po donjoj horizontalnoj ivici štoka sa spoljne strane postavljena je, zavisno od izbora naručioca, šira ili uža eloksirana aluminijumska okapnica sa prorezima za oticanje vode, a postoji i opcija montiranja krilne okapnice za kompletiranu zaštitu od produkata padavina.
Promoteri drvene stolarije kao osnovne razloge za njenu kupovinu navode visok stepen toplotne i zvučne izolacije, dug vek trajanja, zdravstvenu i ekološku ispravnost, prijatnu temperaturu površine i jednostavno obnavljanje izgleda ponovnim premazivanjem. U tom nizu kvalitativnih i estetskih kriterijuma iz današnje vizure primat se daje onim ekološkim, proističući iz globalnih tendencija širenja svesti o očuvanju planete.
Marketinška borba za tržište i kupce često uključuje iznošenje netačnih podataka o škodljivosti i prisustvu toksičnih, čak kancerogenih plastifikatora u PVC stolariji. Iako je ta tvrdnja svojevremeno u nekim slučajevima bila tačna, takvo činjenično stanje odavno ne odgovara realnosti i po ovom parametru od tri materijala PVC, drvo i aluminijum ne odnosi prevagu nad drugim ostalima jer su svi podjednako bezbedni.
Drvo predstavlja našu prošlost, o kojoj svedoče drvetom ukrašene stare građevine koje i dalje ponosno prkose vremenu; našu sadašnjost, jer smo se razvojem tehnologije pobrinuli da ravnopravno „uđe u meč“ sa svojim konkurentima; a kako stvari stoje, sledeći instinkte koji nas neprestano vuku ka svemu što nam dolazi iz prirode, ima obezbeđeno mesto u našoj budućnosti.
Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.
