Staklo je materijal koji je kroz istoriju svog postojanja prešao put od sirovine za izradu dekorativnih predmeta, preko sredstva za ostakljivanje palata, crkava i nešto kasnije privatnih kuća; pa sve do jedne od glavnih komponenti savremenih fasada koja diktira energetsku efikasnost objekta.
Na tom putu osim uloge menjao se njegov oblik, debljina, način obrade, procenat površine koju zauzima, kao i broj staklenih panela koji ulaze u sastav jednog prozorskog elementa. Promenila se, takođe, vrsta materijala od kog se ti elementi prave, pa tako pored drvenih sada imamo PVC i aluminijumske prozore i vrata koji krase naše domove i poslovni prostor. O staklu kao takvom moglo bi se mnogo toga reći, ali u oblasti građevinarstva priča o materijalu koji je promenio svet neodvojiva je od priče o fasadnim profilima i profilima za stolariju, sa kojima čini skladnu vizuelnu i estetsku celinu.
Najpre valja istaći da, iako su načelno vrlo slični, između prozorskog i fasadnog stakla ipak postoje neke razlike. Te razlike ogledaju se u veličini panela, vrsti stakla i vrsti profila koji se koriste za konstrukciju određenog elementa. Za potrebe “obavijanja” objekta zid zavesom odnosno fasadom od stakla i aluminijuma koriste se veći paneli nego za stolariju, i to je neko nepisano pravilo (mada nikako obaveza) koje većina proizvođača sledi, trudeći se da ponudu usklade sa trenutnom potražnjom. I prozorska stakla i fasadni paneli ranije su generalno bili manjeg formata, s tim da su ovi prvi pretežno bili dužno pravougaonog oblika, a ovi drugi kvadratnog.
Međutim, kako kurs stilskih stremljenja u poslednjih nekoliko godina skreće ka sve većim fasadnim otvorima na objektima, što rezidencijalnim što poslovnim i komercijalnim, taj kurs prati se i kod projektovanja staklo fasada, ali stroga distinkcija oblika sve je manje prisutna. Pogotovo kod stambene stolarije mnogo su traženiji veliki jednakostranični četvrtasti prozori i ogromna masivna balkonska vrata (najpopularnija su aluminijumska klizna vrata i klizne stene), a paneli na alu-staklenim fasadama sve su ređe kvadratni.
Prva asocijacija kada se danas spomene staklo za stolariju je energetska efikasnost, odnosno štednja. Sem što treba da bude izvor prirodne svetlosti koji takođe izgledom ulepšava objekat, da bi bilo dostojno savremene gradnje i veka u kome živimo staklo ugrađeno u vaše prozore i vrata neizostavno mora da bude glavni partner fasadne obloge na zadatku smanjenja toplotnih gubitaka.
* Osnovna vrsta stakla koja se koristi za energetski efikasnu stolariju je NISKOEMISIONO STAKLO, koje je sa jedne strane premazano slojem metalnog oksida koji upravo omogućava smanjenje prolaska proizvedene toplotne ili rashladne energije kroz prozorsko okno u spoljašnju sredinu, odnosno prodor hladnog vazduha od spolja zimi ili suncem zagrejanog vazduha leti. *
TERMOIZOLACIONI STAKLO PAKET sa dvostrukim staklom gde je jedno niskoemisiono, a drugo obično float, koji je do skoro smatran za neki standard, u ovom trenutku slobodno možemo proglasiti prevaziđenim, zato što su merenja emisije energije jasno pokazala da veći broj panela donosi mnogo veću uštedu i zato se, ukoliko to finansijske okolnosti dozvoljavaju, preporučuje najmanje trostruko ostakljena stolarija u kombinaciji 4 low-E + 14 argon + 4 float + 14 argon + 4 low-E (srednje staklo je uvek obično).
Alternativa spoljnom niskoemisionom može biti STOPSOL STAKLO, koje minimizira količinu sunčeve svetlosti koja ulazi u prostor, i uglavnom se ugrađuje u prozore na sunčanoj strani objekta koji se pod njenim uticajem, naročito u najtoplijem delu dana, mogu jako zagrejati. Ukoliko vrsta objekta ili njegovi sigurnosni parametri to zahtevaju, umesto niskoemisionog u stolariju se može ugraditi kaljeno ili laminirano staklo. To je ređi slučaj jer je uobičajena praksa da staklo paket za rezidencijalnu stolariju i stolariju na javnim objektima gde postoji zidana fasada sadrži panele debljine ne veće od 4mm, ali naravno, kod svakog ugovorenog posla poslednju reč ima vlasnik objekta i njegove želje, budući da je investitor taj koji će to sigurnosno staklo svesno skuplje i platiti ako smatra da mu je potrebno.
* U slučaju staklenih fasada, bez obzira na odabrani tip rastera, zbog vrste konstrukcije i veličine primenjenih panela podrazumeva se odabir kaljenog stakla koje je 4-5 puta jače i savitljivije od onog nekaljenog iste debljine, što mu omogućava daleko veću izdržljivost kod tupog udara, veću otpornost na nagle promene temperature i na velike razlike u temperaturi na jednom panelu.*
KALJENO STAKLO smo većinom navikli da viđamo u osnovnoj varijanti, providno, ali se ono proizvodi i u boji, a paleta je dovoljno bogata da pruži veliki broj mogućnosti za stilizovanje objekta. Iako su kaljeni paneli debljine preko 4mm, prema novijim sigurnosnim standardima u fasade se ugrađuju barem dva stakla – spoljno kaljeno i unutrašnje laminirano.
LAMINIRANO (PAMPLEKS) STAKLO je drugi tip sigurnosnog stakla koje se dobija spajanjem dve ili više staklenih ploča u jedan panel pomoću PVB, EVA ili SGP folije, metodom koja proizvodu daje multifunkcionalne karakteristike kako bi mogao da odgovori svim zahtevima moderne gradnje bez uticaja na njegovu providnost. Među gradacijski nabrojanim spajajućim folijama SGP (Sentry Glass Plus) folija je najinovativnije rešenje koje je u odnosu na PVB foliju i do pet puta otpornije na kidanje, a čak sto puta otpornije na savijanje, i pretežno se koristi tamo gde se traži najviši stepen sigurnosti uz ugradnju lakšeg i tanjeg stakla. Primenom odgovarajuće folije današnje laminirano staklo takođe može odgovoriti izazovu zvučne izolacije i zaštite od preterane buke.
Nakon rešavanja pitanja smanjenja težine konstrukcije zamenom čeličnih komponenti aluminijumskim, kod staklenih fasada ostao je neregulisan problem energetske efikasnosti objekta. Kod zgrada i kuća sa zidanom fasadom taj posao završavaju PVC-U profili sa termoizolacionim komorama, koji iako pomalo robusni, već u opciji sa šest komora, trostrukim ostakljenjem sa dva niskoemisiona panela i argonskim/kriptonskim punjenjem međuprostora (kod aluminijumske stolarije to su profili sa tri komore i dva termo prekida u krilu i u štoku) mogu da spuste emisiju energije do standarda za pasivnu kuću, oko 0,85W/m2K.
Budući da se zid zavese, naročito polustrukturalne i strukturalne, zbog elegancije izgleda prave od što tanjih alu profila sa visokom emisijom energije (negde oko 1,9W/m2K), njihova bolja energetska efikasnost postiže se uticajem na štedljivost stakla. Toplinski učinak stakla ranije se morao popravljati naknadnim postavljanjem niskoemisionih folija (i još uvek je najekonomičnije rešenje za već izgrađene objekte), ali tehnologija proizvodnje danas omogućava konstruisanje fasadnih staklo paketa sa trostrukim i četvorostrukim ostakljenjem koji kombinuju termoizolaciono i sigurnosno staklo, i mogu se u startu ugraditi u elemente za nove zgrade.
Ovi poslednji u termoizolacionoj izvedbi sa četiri panela načelno slove za elemente name- njene ekstremno hladnim predelima, ali kako se klimatska karta sveta sve više menja jedan ovakav sklop više nije preteran ni za našu zemlju koja spada u II, i od nje hladniju III klimatsku zonu.
Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
