Ajnfort (modifikovana nemačka reč Einfahrt označava pokriveni kolski ulaz u dvorište, veliku ulaznu kapiju kroz koju mogu ući kola, veliki ulazni hodnik). Karakterističan je i prepoznatljiv elemenat vojvođanske arhitekture s kraja 19-og i početka 20-og veka. Bio je neophodan jer su svi objekti građeni na regulacionoj liniji, pa se u dvorište moglo ući samo na ovaj način. I takvi ulazi, tj. ajnforti su najčešće imali one kamene stubiće na ulazima da se ne okrnji fasada. Danas se ajnfort zove „suvi ulaz“ (ulaz u dvorište kroz prizemlje objekta) i često se primenjuje u savremenoj arhitekturi (u porodičnoj stambenoj izgradnji i poslovnim višespatnicama).
Sve češće je tradicionalni elemenat koji inspiriše arhitekte. Ajnfort ima grandiozne dimenzije, širok je od 3,0 – 3,5m i visine od 4,0 – 5,0m. Vizuelno i dekorativno, ajnforti su prepuni umetničkih detalja u drvetu, kovanom gvožđu i staklu.
Nemačko graditeljstvo u Vojvodini
je ostavilo neizbrisiv trag
U Vojvođanskim selima pa i gradovima u kojima su nekada živeli Nemci još uvek postoje kuće koje su odraz bogatstva i ekonomskog napretka sredine u tom periodu. One su danas deo naše bogate i slojevite kulturne baštine. Nemci su se u Banat doseljavali krajem 18. veka, a polovinom 20. veka su uglavnom napustili ove prostore. Ovo vreme bilo je dovoljno da ostave tragove kako u duhovnom, tako i u materijalnom smislu.
Najzastupljeniji oblik švapske kuće u selima Vojvodine su dvojne, takozvane preke kuće, koje se nalaze pod istim krovom, a koje deli ajnfort kapija. Kod Nemaca kapije mogu biti postavljene u odnosu na fasadu simetrično i asimetrično. Simetrično postavljena kapija je karakteristična za kuće u kojima žive dva brata, a asimetrično postavljena, govori da je manji deo kuće od ajnfort ulaza „kuća za sina”, budući da je bila namenjena za odvajanje muškog deteta nakon ženidbe. Najveća muka prilikom sanacije ajnfort kapije bi bilo dimenzionisanje vrata u smislu debljine profila, štoka i krila.
Drvo je organski materijal koji nastaje prirodnim procesom rasta i kod kojeg se mogu javiti nedostaci i greške: u građi drveta, usled uzroka fizičke prirode, greške u boji i konzistenciji, greške od insekata i greške usled obrade drveta.
Potrebno je skinuti deo po deo stare i teške ajnfort kapije i sanirati takođe deo po deo, nakon utvrđenih nedostataka i grešaka nastalih, između ostalog, kao posledica „zuba vremena“. Obavezno je ošmirglati prednju i zadnju stranu vratnog krila, da bi se skinula nataložena prljavština. Ukoliko nije moguće odvojiti neki deo vrata, i ako se boja nije nigde oljuštila (što je malo verovatno), primenjuje se sunđer i vodena šmirgla. Prvo se mokrim sunđerom nakvasi deo vrata, pa se nakon toga ošmirgla. Ukoliko kapiju nije moguće popraviti, zbog dotrajalosti, treba izraditi novu, prema izvornom izgleda, a u saglasnosti sa Zavodima za zaštitu kulturnih spomenika na nivou opštine, pokrajine, ili države.
Nakon šmirglanja, drvo se tretira vrućim firnajzom. Potrebno je zagrejati firnajz do ključanja, a potom ga tako vrućeg naneti četkom. Treba voditi računa da vreme bude sunčano i suvo. Firnajz se zagreva da bi ga drvo brže upilo. Nakon upijanja drveta, 24 sata kasnije, drvena kapija se može premazati bezbojnim lakom. Firnajz sam po sebi nije insekticid već impregnacija. Osnovna namena mu je grundiranje površine. Posle firnajza najbolje je naneti uljanu boju koja zatvara pore i lako se brusi. Ceo postupak završavamo sa emajlom.
Ukoliko se želi zadržati rustičan izgled kapije, dovoljan je samo sandolin (lazura) sa voskom za zatvaranje pora. Lazura je prozirna impregnacija za drvo koja ga štiti od ulaska vlage, lazurama se oboji površina drveta transparentno, tako da se ističe tekstura drveta.
Pre samog farbanja drveta potrebno ga je zaštiti od gljivica, insekata, bakterija, bubica i sl. Koristi se osnovni premaz i završni, koji štiti drvo od vode, sunce, UV zraka i laganih mehaničkih oštećenja. Dovoljan je jedna premaz i jednog i drugog, a preporučuje se po dva, ukoliko ne želite da farbate često. Spektar je širok, i svako može odabrati šta želi: pregorelo ulje, firnajz, tikovo ulje, laneno ulje polifluid, razne voskove…
Takođe, pre bilo kakvih radova na vratima, potrebno je ukloniti sve metalne delove i šarke, i zameniti ih novima.
Nakon obnove „novi“ izgled starih, ajnfort kapija, osvežiće celokupan izgled kuće, i zauvek sačuvati viševekovnu misteriju nemačkog gradi- teljstva i srpske istorije.
Piše: Ljubica Grujić, Mast.inž.građ.
