Ako bismo morali da krenemo od stručnih opisa i onoga šta su nas učili u školi kada su građevinski otvori odnosno prozori i vrata u pitanju, ne bi govorili istinu kada bi rekli da se sećamo tačne definicije. Nismo sigurni ni da je ima. Nekako, prozor je prozor, a vrata su vrata. Kroz školovanje, inicijalno te uče da se ti elementi standardizuju, pa da može kako želiš, a kroz praksu se istina pronađe u sredini, može kako želiš, sve dok je u nekom standardu.
Iz ugla arhitekte, prilikom projektovanja ti elementi se posmatraju kao integralni i neizostavni element prostora, koji svojim postojanjem transformiše čitav prostor, te menja ljudsku percepciju istog, spram primene i pozicioniranja. U suštini, ovi elementi mogu oplemeniti i podići kvalitet i osrednjeg prostora ukoliko se apliciraju adekvatno, a mogu i uništiti jako kvalitetan prostor ukoliko je njihova primena nepromišljena i neargumentovana.
Kako se stolarija menja i usavršava, logično je za očekivati uvođenje inovacija u dizajnu novih objekata. Međutim, u svom fundamentu, otvor je otvor. Nije se tu mnogo promenilo. Ono čemu težimo, jeste da kroz adekvatno pozicioniranje istaknemo i povećamo kvalitete prostora koje projektujemo.
Kad smo kod inovacija, one počinju već od samog projekta, gde koristimo analize insolacije, kako bi stekli dodatni uvid u to gde je neophodno imati, a gde nemati otvore, te na koji način ih formirati kako bi prostor postigao svoj pun potencijal. Ovo se pored standardnih otvora, odnosi i na krovne lanterne, koje su nekako u mimohodu, postale prisutne i u jednoporodičnom stanovanju i više nisu „ekskluzivitet“ javnih objekata, hala i potkrovlja, a uticaj koji imaju na prostor je ogroman. Dalje inovacije se mahom svode na komunikaciju sa proizvođačima profila, te izradu sklopova koji zadovoljavaju, kako inicijalnu viziju, tako i sve ostale parametre.
Generalno, oslanjamo se na know-how proizvođača, gde uz njih iznalazimo rešenja koja prate potrebe. Kada je izbor odgovarajuće vrste stolarije u pitanju, PVC se trudimo da ne primenjujemo. Aluminijum je najzastupljeniji, i njega potenciramo na svim vrstama objekata. Od rekonstrukcija i adaptacija, preko jednoporodičnih, višeporodičnih, javnih… Daje najveću slobodu i mogućnosti. Drvo-alu je najčešće zastupljen na zahtev klijenta. Suviše je masivan i neopravdano robustan za naša poimanja spoljne stolarije.
Iz ugla investitora, gde mislimo podjednako na one koji grade za sebe, ali i na one koji grade za druge, izbor odgovarajuće stolarije je vođen činjenicom koliko je stolarija važan deo kompletne energetske efikasnosti samog objekta. Međutim, isticanje tog značaja zavisi od situacije i kako momenat nalaže. Generalno, tu je stvar argumentacije prodajnog pitch-a. Investitori će uvek prihvatiti bolju stolariju ako to znači da adute te stolarije mogu iskoristiti kao prodajne – ne čuje se buka, manje se pregreva stan, manje se troši energije na grejanje… Po našem mišljenju, fundament njihovog razumevanja tematike, leži u potencijalu da se ista monetizuje – što je sasvim razumljivo i opravdano. Na nama je da te adute predstavimo i argumentujemo.
Važan deo svake stolarije je njeno staklo. Kada god prilika dozvoljava, izbor pada na troslojno. Sve ostale varijacije na temu se definišu od situacije do situacije. Kolorit, performanse i slični parametri zavise od toga šta je to što se staklom teži postići.
U dosadašnjem radu primetili smo da su kod investitora sve prisutniji i popularniji izbori i inovacije, što ranijih godina nije bio slučaj. Pa tako, kod privatnih investitora, to je definitivno isticanje pogleda i vizura, te maksimizacija svetla u prostorijama, dok su tende, brisoleji, automatika i slično, prisutni od slučaja do slučaja. Kod komercijalne gradnje generalno, postoji tendencija „povećavanja“ otvora, međutim, da li se to sve dešava pod pritiskom tržišta ili pak htenjem projektanata, investitora… to je već neka druga tema.
Jedna od važnih i bitnih stvari kod adekvatne stolarije jeste i RAL ugradnja. Informacije o istoj saznali smo iz komunikacije sa izvođačima radova, odnosno ekipama za profesionalnu ugradnju. Naime, prisustvom na nekim Evropskim tržištima, primetili smo ovaj inovativni vid ugradnje, koji nam je privukao pažnju, raspitali se o istom i došli do zaključka da investiranje u ovakav vid ugradnje nije velik u odnosu na ulaganje u kompletnu stolariju, a da boljitak svakako postoji.
Zaključno, stolarija predstavlja integralni deo prostornog dizajna i ima značajan uticaj na percepciju i funkcionalnost objekata. Inovacije u dizajnu otvora, kao i ugradnji, prate trendove energetske efikasnosti i estetskog unapređenja.
Preferiranje aluminijumske stolarije zbog svoje svestranosti postaje dominantno, uz naglasak na troslojnom staklu i RAL ugradnji kao efikasnim rešenjima. Ključno je razumevanje uloge stolarije od strane investitora, s naglaskom na njen doprinos ukupnom kvalitetu objekta i potencijalnoj monetizaciji prednosti koje pruža.
A naš zadatak kao arhitekte je osigurati da stolarija bude integrisana na način koji istovremeno zadovoljava funkcionalne, estetske i energetske potrebe objekta, doprinoseći tako celokupnom kvalitetu života i radnog prostora korisnika.
Autori teksta: arh. Jovana Miletić i arh. Miloje Krunić, Unknown Studio
