Kapljice vode na prozoru često odmah izazovu sumnju: da li je stolarija loša, da li prozor negde propušta ili je problem u staklu? Međutim, kondenzacija na prozorima ne znači uvek kvar. Naprotiv, u jednom slučaju može biti čak i posledica dobre toplotne izolacije. Ključno pitanje je – gde se voda pojavljuje?
Jutra postaju hladnija i na prozorima se pojavljuju prve kapljice. Nekada ih vidimo sa unutrašnje strane stakla, nekada spolja, a posebno zabrinjava kada se zamagljenje pojavi između dva stakla.
Iako na prvi pogled sve izgleda kao isti problem, uzroci mogu biti potpuno različiti.
Kondenzacija nastaje kada vazduh koji sadrži vodenu paru dođe u kontakt sa dovoljno hladnom površinom.
Kada temperatura površine dostigne ili padne ispod tačke rose, deo vodene pare prelazi u tečno stanje i na staklu vidimo kapljice. Na pojavu zato utiču temperatura površine stakla, temperatura vazduha i količina vlage u njemu.
Zato pre zaključka da sa prozorom nešto nije u redu treba ustanoviti na kojoj se površini kondenzacija zapravo pojavljuje.
1. Kondenzacija sa unutrašnje strane – pogledajte prvo šta se događa u prostoriji
Ako se kapljice pojavljuju na površini stakla koju možete dodirnuti iz prostorije, jedan od prvih faktora koje treba proveriti jeste vlažnost vazduha u enterijeru.
Kuvanje, tuširanje, sušenje veša, veliki broj ljudi u prostoriji, pa čak i svakodnevno disanje povećavaju količinu vodene pare u vazduhu. Problem postaje izraženiji kada se takav vazduh nedovoljno menja, a unutrašnja površina prozora je hladna.
Zbog toga su kuhinje i kupatila među prostorima u kojima se unutrašnja kondenzacija najlakše primećuje.
Pilkington navodi upravo visok sadržaj vlage kao čest razlog kondenzacije na unutrašnjoj strani prozora i preporučuje poboljšanje ventilacije na mestima na kojima nastaje velika količina vodene pare.
Ovaj problem može postati uočljiviji i nakon zamene veoma stare stolarije novom. Razlog ne mora biti to što novi prozor „ne valja“, već činjenica da savremena stolarija može znatno bolje zaptivati. Nekontrolisana razmena vazduha kroz stare, nezaptivene spojeve više ne postoji u istoj meri, pa provetravanje i kontrolisana ventilacija postaju još važniji.
Važnu ulogu ima i samo staklo. Bolje termoizolaciono zastakljivanje pomaže da unutrašnja površina stakla ostane toplija, čime se smanjuje verovatnoća pojave kondenzacije, ali ona i dalje zavisi od uslova u prostoriji.
Drugim rečima:
Voda sa unutrašnje strane prozora nije automatski dokaz da prozor propušta. Može biti znak da treba proveriti vlagu, temperaturu i način provetravanja prostorije.
2. Kondenzacija sa spoljašnje strane – prozor možda radi upravo ono što treba
Ovo je deo koji mnoge vlasnike novih prozora iznenadi.
Ujutru pogledate kroz prozor i njegova spoljašnja površina je orošena. Ako je stolarija nova, prva pomisao može biti: Kako se ovo dešava baš sada kada smo ugradili bolje prozore?
Odgovor je pomalo paradoksalan – upravo zato što je zastakljivanje bolje.
Kod savremenih termoizolacionih stakala sa low-e premazima smanjuje se prolazak toplote iz zagrejanog enterijera prema spolja. Zbog toga spoljašnje staklo dobija manje toplote iz prostorije i tokom određenih vremenskih uslova njegova površina može biti dovoljno hladna da na njoj kondenzuje vlaga iz spoljašnjeg vazduha.
Ova pojava naročito se može javiti tokom proleća i jeseni, u hladnijim i vlažnim jutrima. Kada sunce zagreje staklo ili se promene spoljni uslovi, kondenzacija uglavnom nestaje.
Zanimljivo je da čak ni sva stakla na istoj kući ne moraju biti orošena istovremeno. Orijentacija prozora, okolni objekti, drveće, nadstrešnice i strujanje vazduha mogu uticati na temperaturu površine stakla. Pilkington
Zato spoljašnja kondenzacija sama po sebi nije dokaz kvara prozora ili izolacionog stakla.
U određenim uslovima ona može biti upravo posledica toga što termoizolaciono staklo uspešno zadržava toplotu sa unutrašnje strane. Pilkington
3. Kondenzacija između stakala – ovde treba reagovati
Treća situacija bitno se razlikuje od prethodne dve.
Ako se zamagljenje ili kapljice nalaze unutar izolacionog stakla, odnosno između stakala tako da površinu nije moguće obrisati ni sa unutrašnje ni sa spoljašnje strane, potrebno je proveriti stanje staklene jedinice.
Izolaciono staklo predstavlja zatvoren sistem. Kondenzacija između stakala najčešće se pojavljuje kada dođe do otkaza zaptivke na ivici izolacionog stakla, čime vlaga može prodreti u prostor između stakala.
U tom slučaju dodatno provetravanje prostorije neće rešiti problem, jer se vlaga ne nalazi na dostupnoj površini stakla.
Potrebno je obratiti se proizvođaču ili stručnom servisu kako bi se utvrdilo stanje izolacionog stakla i da li je potrebna njegova zamena.
Ako kapljice možete obrisati – tražite uzrok uslova koji ih stvaraju. Ako su zarobljene između stakala – vreme je za stručnu proveru.
Ista kapljica, tri potpuno različite poruke
Kondenzacija na prozorima dobar je primer zašto vidljivi simptom nije dovoljan za dijagnozu.
Sa unutrašnje strane ona može ukazivati na kombinaciju visoke vlažnosti, hladne površine i nedovoljne ventilacije. Sa spoljašnje strane može biti normalna fizička pojava, posebno kod dobro termoizolacionog zastakljivanja. Tek kondenzacija između stakala upućuje na problem sa zaptivanjem izolacione staklene jedinice.
Zato sledeći put kada ugledate orošen prozor nemojte prvo pitati „Zašto mi prozor kondenzuje?“
Prvo pogledajte sa koje strane stakla su kapljice.
Odgovor na to jednostavno pitanje može vam reći mnogo više o tome šta se zapravo događa.
