15 novembar, 2013. godine, Beograd
– Unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu je od izuzetnog značaja, jer je najracionalnije i dugoročno najisplativije rešenje za uštedu energije, konstatovali su učesnici CEDEF Konferencije „Održiva gradnja: savremene tehnologije i načini finansiranja energetski efikasnih objekata“, koju je organizovao Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS, Ministarstva građevine i urbanizma RS i Pokrajnskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, a u saradnji sa Inženjerskom komorom Srbije, Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Republičkom agencijom za stanovanje.
Najčešće tipične slabe tačke na zgradama, koje mogu negativno da utiču na energetsku efikasnost su: izolacija spoljašnjih zidova, gubitak energije preko prozora, preko površine krova, sistema grejanja, podrumskih plafona i podova i gubici nepraktičnom ventilacijom. Na skupu su istaknuti primeri dobre prakse, predstavljena primenjena tehnološka rešenja koja omogućavaju izgradnju energetski efikasnih objekata odabirom adekvatnih materijala za gradnju i izolacionih materijala, kao i sistema klimatizacije, grejanja i hlađenja.
Prema rečima Jovanke Arsić-Karišić, predsednice UO CEDEF, postoji veliki potencijal za uštedu energije i širok spektar različitih mera energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva. „Objekti izgrađeni tokom sedamdesetih godina prošlog veka, koji ujedno predstavljaju i najveći deo stambenog fonda Srbije, imaju prosečnu potrošnju oko 190kWh po metru kvadratnom na godišnjem nivou. U Srbiji se čak 65% od ukupne energije troši na grejanje domaćinstava. Ovi stanovi, pritom, nemaju gotovo nikakvu izolaciju pa je za njihovo zagrevanje potrebno mnogo više energije u odnosu na one koji su izolovani“, izjavila je Arsić-Karišić.
Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite zivotne sredine je podsetio da Srbija ima Zakon o racionalnom korišćenju energije kao i da su doneta sva podzakonska akta. Naglasio je da je Srbija veliki potrošač energije i pozvao je lokalne samouprave da pripreme projekte jer će kroz budžetski fond imati mogućnost da obezbede sredstva za finansiranje energetski efikasnih objekata.
Nataša Pavićević- Bajić, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine APV, je rekla „da se ne odnosimo ispravno prema energiji i da ne znamo koliko trošimo”. Dodala je da ne postoji sistemsko praćenje potrošnje energije i da se radi na izradi strateških dokumenata koji će povećati energetsku efikasnost i podstaći korišćenje bioenergenata. Istakla je da će država, upravo biti ta koja će najviše zaraditi kroz implementaciju energetski efikasnih projekata.
Jasminka Pavlović, načelnik Odeljenja za energetsku efikasnost i građevinske proizvode u Ministarstvu građevine i urbanizma, izjavila je da: “Kada je reč o energetskoj efikasnosti, najisplatljivije da se saniraju postojeće zgrade. Država je postavila standarde o energetskoj efikasnosti koje domaća industija može da ispuni proizvodnjom visoko kvalitetnih termo-izolacijonih materijala”.
Prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Skupstine Inženjerske komore Srbije i profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu, rekao je da se u Srbiji najviše energije troši na grejanje i hlađenje. Zato, dodao je on, tamo ima najvećeg potencijala za uštedu energije. Prema njegovim rečima, ekonomska procena je da je potrebno uložiti 1,6 milijardi evra do 2020. godine za povećanje uštede energije.
Maja Lakićević, direktor Republičke agencije za stanovanje je napomenula da stanovi za socijalno stanovanje koje gradi Agencija, zadovoljavaju minimum C kategoriju energetskog razreda prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada. „Agencija za stanovaje će insistirati da se energenti naplaćuju po tačnoj količini utroška, ugrađivanjem mernih uređaja u svakom stanu“.
Petar Nedeljković, inženjer prodaje u kompaniji Henkel Srbija, Ceresit kaže da iz godine u godinu, neophodnost racionalne upotrebe energije postaje nezaobilazna tema od najvećeg značaja u skoro svim oblastima života. On je istakao da kompanija Henkel, zajedno sa CEDEFom, godinama posvećeno radi na povećanju svesti o uštedama i koristima koje donosi primena energetske efikasnosti u građevinarstvu u Srbiji. „Henkelov sektor Adhezivi tehnologije sa svojim ključnim brendom Ceresit-om, primenom svojih termoizolacionih sistema (ETICS) i tehničke ekspertize, osigurava mogućnost pravilnog sagledavanja i ostvarivanja ušteda u svim faza izgradnje: od projektovanja, preko izvođenja radova do eksploatacije pojedinog objekta. Pravilna primena adekvatnih termoizolaconih sistema omogućava značajnu uštedu energije, osigurava brz povrat investicije i povećava trajnost i vrednost građevine“, rekao je Nedeljković.
Nataša Vujović, direktor prodaje i marketinga u kompaniji Bekament istakla je da je trajno rešenje za uštedu energije ugradnja termoizolacije. „Primenom toplotne zaštitne fasade koje nudi Bekament mogu se najbrže i najdelotvornije sniziti troškovi grejanja kuće u zimskom periodu, a leti sprečiti zagrevanje unutrašnjosti i sniziti troškove hlađenja. Ugradnjom fasadnog sistema, za koji Bekament nudi desetgodišnju garanciju, godišnje se može uštedeti više od 40% energije“, rekla je Nataša Vujović.
Zoran Dukić iz kompanije Kingspan, koja je deo internacionalne grupe Kingspan Group Plc. je naglasio da je Kingspan 2013. počeo sa proizvodnjom nove i revolucionarne ispune panela. Dukić je dodao da Kingspan termoizolacioni paneli su proizvedeni od materijala najboljeg kvaliteta i predstavljaju najbolje i najjednostavnije rešenje za izgradnju, termoizolaciju i postizanje energetski efikasnih objekata.
Aleksandar Đikanović, projekt menadžer u kompaniji Ytong, izjavio je da Ytong sistem podrazumeva gradnju objekta sa paletom elemenata koji su neophodni za izgradnju jedne kuće. Time se, rekao je on, obezbeđuje homogena struktura koja rešava problem termo-mostova i omogućava maksimalna ušteda energije.
