Sigurnosna vrata Namena i podele vrata – Nezamenjiv arhitekstonski elemenat

Namena i podele vrata – Nezamenjiv arhitekstonski elemenat

Podela i namena vrata

Vrata su element koji obezbeđuje komunikaciju različitih prostora dok istovremeno pruža mogućnost zatvaranja, izolacije i zaštite. Kao taka element koji ima niz uslova da ispuni, razvia su se i ne prestaju da se usavršavaju. U estetskom smislu ne igraju ništa manje bitnu ulogu na fasadama, kao ni u unutrašnjosti prostora. Vrata su jedna od civilizacijskih tekovina koja je bitno promenila pojam ljudskog življenja jer kada je čovek na svoja primitivna skloništa postavio prvobitna vrata, pretvorio ih je u staništa. Upotrebom prvih vrata čovek je prestao samo da se štiti i sklanja i počeo je da stanuje.

Vrata su pokretna stuktura koja služi za zatvaranje ulaza i prolaza. Njihovo otvaranje omogućava vantilaciju i osvetljenje, a zatvaranje sigurnost, toplinu, izolaciju, zaštitu od buke, promaje i požara. Ona pružaju fleksibilnost u korišćenju prostora, istovremeno garantujući njegovu zaštitu i intimu kada je potrebna.

Vrata su pokretna stuktura koja služi za zatvaranje ulaza i prolaza

Izbor mesta gde će se u jednoj prostoriji otvoriti vrata vrlo je važan. Brojni su faktori o kojima treba voditi računa pri projektovanju otvora: o pravcu kretanja, o postavljanju nameštaja, o estetici i dr. Postoji staro pravilo koje kaže da vrata treba postaviti što dalje od prozora da bi se provetravanje prostorije što uspešnije sprovelo. Već hiljadama godina su nezamenljiv arhitektonski element u svim vrstama građevina, te su često oblikovana i ukrašavana u cilju da prezentuju prostor koji štite i upravo ona svedoče o impozantnosti mnogih istorijskih građevina.

Danas postoji veliki broj tipova vrata koja se dele prema njihovom položaju u kući, prema načinu otvaranja i po broju krila. Prema vrsti materijala mogu biti drvena, staklena, plastična i metalna. Sama vrata se sastoje iz okvira tj. dovratnika i krila. Okvir vrata je čvrst nepokretan deo koji je pričvršćen za zid otvora, dok je krilo pokretni deo vrata koji zatvara otvor. U zavisnosti od načina otvaranja krilo je pogodnopričvršćeno za okvir.

Reprezentativna su kao prvi susret sa objektom

Prema položaju u objektima vrata se dele na spoljašnja i unutrašnja. Spoljašnja vrata povezuju, odnosno razdvajajuspoljni prostor i unutrašnjost objekta. Za razliku od unutrašnjih vrata izložena su atmosferilijama, pa im je konstrukcija krila i način ugrađivanja specifičan, a i vrsta materijala. Reprezentativna su kao prvi susret sa objektom i često se dizajniraju tako da objekat u najboljem svetlu i predstave.

Spoljna vrata se po pravilu otvaraju prema unutrašnjoj strani

Spoljna vrata se po pravilu otvaraju prema unutrašnjoj strani, osim ako se zbog nedostatka prostora ili nekih drugih razloga ne može izbeći otvaranje napolje.

U tom slučaju radi se zub sa unutrašnje strane, a dovratnik postavlja sa spoljne strane, s tim da vrata moraju biti dovoljno uvučena da bi se zaštitila gornja strana od prodiranja kiše. Ipak, u komercijalnim objektima u kojima je velika brojnost i potrebno je obezbediti brzu evakuaciju u hitnim slučajevima, vrata se otvaraju na spolja, radi lakšeg izlaza.

Unutrašnja vrata

Unutrašnja vrata povezuju prostore unutar objekta ili neke jedinice. Pored uobičajenih zahteva – vizuelnih, zvučnog pregrađivanja, provetravanja, osvetljenja – postoje i specijalni zahtevi odvajanja pojedinih prostora da bi se obezbedila pojačana zvučna zaštita (kao na primer kod tzv. gluvih soba), protivpožarna zaštita, toplotna zaštita (ekstreman primer su hladnjače), zaštita od raznih štetnih uticaja (kod prostorija posebne namene od svetlosti, elektromagnetnih i jonizirajućih zračenja, gasova) – hermetička vrata.

Takođe ih delimo prema načinu otvaranja i po broju krila. Smer otvaranja krila se određuje prema funkcionalnoj potrebi i organizaciji prostora i tehnički uslovljava kakve brave i šarke treba predvideti za vrata – leve ili desne. Za vrata koja se otvaraju oko vertikalnih šarki na ivici krila, potrebno je već pri projektovanju definisati kako se krila otvaraju, levo ili desno, pa se prema tome vrata nazivaju i u projekat ucrtavaju: leva ili desna vrata.

Desna vrata su ona kod kojih se krila prilikom otvaranja “od sebe“, okreću u pravcu kazaljke na satu, ili se otvaraju na desnu stranu. Leva vrata su ona kod kojih se krila okreću na levu stranu ili obrnuto od kazaljke na satu.

Jednokrilna vrata

Po broju krila vrata delimo na nekoliko grupa. Jednokrilna vrata su ona koja se otvaraju za 180° i 90°. Kod prvih vrata krilo ne smeta u prostoriji ali oduzima površinu na zidu za smeštaj nameštaja. Kod vrata sa otvaranjem za 90°bitno je da razmak između krila i zida mora biti minimum 8 cm, ili ako je iza vrata radijator, minimum 30cm. U slučaju da se iza vrata nalazi orman, minimalan razmak od zida je 60cm. 

Dvokrilna klatna vrata su vrata čija krila se pomoću posebnih šarki mogu okretati u oba smera tj. u pravcu kretanja osobe koja prolazi. Upotrebljavaju se samo kao unutrašnja vrata na hodnicima, vetrobranima i svuda gde nema potrebe da vrata dobro zaptivaju. Dvokrilna vrata koja su povezana šarkama preklapaju se na zid za 180° i 90 i mogu biti veće širine, te u slučajevima kada se oba krila samo povremeno zajedno otvaraju ona mogu biti nejednakih dimenzija. Tada se za svakodnevni prolaz koristi samo jedno krilo, dok se drugo otvara po potrebi.

Na većim otvorima prave se trokrilna vrata, gde je srednje krilo vezano šarkama za susedno i zajedno se otvaraju za 180° ili 90° Obrtna, tzv. “revolver“ vrata, sastavljena su od četiri unakrsno postavljena krila koja se po potrebi mogu sklopiti i smestiti sa strane. Okreću se oko srednje vertikalne osovine ipostavljaju se na ulazu u javne i društvene prostorije, komercijalne objekte i dr. Ipak, za velike otvore uobičajena su četvorokrilna vrata kod kojih su dva srednja krila vezana šarkama za krajnja krila i sa njima se zajedno otvaraju za 80° ili 90°

Horizontalno klizna vrata

Horizontalno klizna vrata zahteva uređaj – vođice koje su ugrađene u pod ili u nadvratnik sa točkićima po kojima klizi krilo prilikom otvaranja, a radi dodatne uštede prostora i da se ne bi gubila zidna površina, krila se mogu smeštati u zidne žlebove. Takođe, krila se mogu kada manjka mesta i pomeriti na jednu stranu, i u tom slučaju potreban je specijalan okov koji jedno po jedno krilo skreće iz ravni klizanja i preklapa ga preko drugog.

Klizno okretna vrata su ona kod kojih srednja krila klize preko krajnjih i zajedno se okreću preko vertikalnih šarki na ivicama krila. Klizna vrata mogu biti i sklopna, gde je pregrada sa krilima, međusobno povezana šarkama, a klize po vođicama klizača koji su pričvršćeni na krajevima ili po sredini krila.

Klizno okretna vrata

Iako se dosta manje upotrebljavaju poslednjih godina, harmonika vrata mogu na jako zanimlijv način oplemeniti prostor. Kod ovih vrata kostur je od drvenih ili metalnih vertikalnih stubića koji klize po gornjim i donjim vođicama. Stubići su međusobno spojeni kožom, tekstilom ili polivinilskom presvlakom koja se prilikom otvaranja pregrade nabira kao meh od harmonike, po čemu su i dobila ime.

Harmonika vrata