Kvalitet i poverenje kao imperativ u poslovanju

Bez ob­zi­ra na to ra­di li se o ura­ga­nu, tor­na­du ili bom­ba­škom na­pa­du, vo­de­ći uzrok po­vre­da i smr­ti u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma naj­če­šće su od­lo­mlje­ni ko­ma­di­ći raz­bi­je­nog sta­kla.

Eks­plo­zi­je i ja­ki ve­tro­vi mo­gu smr­ska­ti pro­zo­re na zgra­da­ma, što uzro­ku­je le­te­nje sit­nih ko­ma­di­ća sta­kla u svim sme­ro­vi­ma. Uzmi­mo na pri­mer iz­ve­štaj Pen­ta­go­na o bom­ba­škom na­pa­du 1996. go­di­ne na tor­nje­ve Kho­bar u Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji: dvo­je od 19 pre­mi­nu­lih oso­ba umr­lo je od po­sle­di­ca po­vre­da uzro­ko­va­nih smr­ska­nim ko­ma­di­ći­ma sta­kla.

Te po­vre­de su bi­le to­li­ko te­ške da su mo­gle uzro­ko­va­ti smrt i bez do­dat­nih fak­to­ra. Od osta­lih 17 pre­mi­nu­lih, de­set ih je ima­lo te­ške po­vre­de ta­ko­đe uzro­ko­va­ne smr­ska­nim sta­klom, a ko­je su mo­gle uzro­ko­va­ti smrt i bez po­vre­da či­ji je uzrok uda­rac tu­pim pred­me­tom. Da­kle, klju­čan fak­tor u 12 od 19 smr­ti bi­li su ko­ma­di­ći smr­ska­nog sta­kla. Vi­še od 90% po­vre­đe­nih oso­ba ima­lo je la­ce­ra­ci­je na te­lu, od ko­jih su mno­ge bi­le te­ške.

Za­hva­lju­ju­ći me­đu­na­rod­noj do­na­ci­ji Ode­lje­nja za unu­tra­šnju bez­bed­nost, tač­ni­je Di­rek­to­ra­ta za raz­voj na­u­ke i teh­no­lo­gi­je, tim in­že­nje­ra sa uni­ver­zi­te­ta Mi­su­ri i Sid­nej (Austra­li­ja) sa­da ra­di na raz­vo­ju sta­kla ko­je se ne­će smr­ska­ti za vre­me po­tre­sa, pod ja­kim na­le­tom ve­tra ili zbog eks­plo­zi­je bom­be. Uz to, no­vo sta­klo će bi­ti lak­še, ta­nje i pot­pu­no pro­zir­no.

Po­sta­vlja­nje pro­zo­ra s ne­pro­boj­nim sta­klom na zgra­de ko­je mo­gu bi­ti po­ten­ci­jal­na me­ta bom­ba­ških na­pa­da ili se pak na­la­ze na pod­ruč­ji­ma ko­ja če­sto po­ga­đa­ju eks­trem­ni vre­men­ski uslo­vi, mo­glo bi spa­sti mno­go ži­vo­ta.

Sa­vre­me­na ne­pro­boj­na sta­kla, ona­kva ka­kva šti­te vla­di­ne zgra­de, pred­sed­nič­ki auto­mo­bil ili Pa­pa­mo­bil, de­blja su od ro­ma­na od tri­sto­ti­nak stra­ni­ca. Ta­kva sta­kla jed­no­stav­no ne sta­ju u stan­dard­ni pro­zor­ski okvir, zbog če­ga je pro­ces za­me­ne stan­dard­nih sta­ka­la ne­pro­boj­nim kom­pli­ko­van i iz­ra­zi­to skup.

Za raz­li­ku od da­na­šnjih ne­pro­boj­nih sta­ka­la, ko­ja se iz­ra­đu­ju od či­stih po­li­me­ra, no­va ne­pro­boj­na sta­kla na­či­nje­na su od pla­stič­ne sme­se s me­đu­slo­jem od po­li­me­ra po­ja­ča­nog sta­kle­nim vlak­ni­ma, a de­blji­na im je sve­ga 0,64 cm.

Sa­njev Kha­na, vo­đa pro­jek­ta, ne­dav­no je de­to­ni­rao oma­nju bom­bu u bli­zi­ni pro­zo­ra s no­vim ne­pro­boj­nim sta­klom. „Re­zul­ta­ti su bi­li fan­ta­stič­ni“, na­gla­ša­va Sa­njev Kha­na ina­če gost pre­da­vač me­ha­nič­kog in­že­njer­stva na uni­ver­zi­te­tu Mi­su­ri. „Iako je pro­zor­sko ok­no na­pu­klo, sta­klo je osta­lo pot­pu­no neo­šte­će­no.“

Taj­na no­vog sta­kla le­ži u du­gač­kim, me­đu­sob­no is­pre­ple­te­nim sta­kle­nim vlak­ni­ma umo­če­nim u te­ku­ću pla­sti­ku i po­ja­ča­nim ad­he­ziv­nim sred­stvom. Ko­nač­ni pro­dukt sa­sto­ji se od slo­ja pro­zir­ne pla­sti­ke po­ja­ča­ne sta­klom i sme­šte­ne iz­me­đu dva slo­ja nor­mal­nog sta­kla.

Čak je i le­pak ko­ji po­ve­zu­je ove slo­je­ve pro­zi­ran. No­vo ne­pro­boj­no sta­klo mo­že­te se­bi pred­sta­vi­ti kao sen­dvič: tan­ki slo­je­vi sta­kla su hleb iz­me­đu ko­jih se na­la­zi te­ku­ća pla­sti­ka i du­gač­ka sta­kle­na vlak­na baš kao pu­ter od ki­ki­ri­ki­ja.

Sta­kle­na vlak­na ima­ju preč­nik iz­me­đu 14 i 25 mi­kro­me­ta­ra, što je ot­pri­li­ke za po­la ta­nje od ti­pič­ne vla­si ljud­ske ko­se. Zbog ma­nje di­men­zi­je, ma­nja je i mo­guć­nost po­ja­ve de­fe­ka­ta što re­zul­ti­ra ma­njom ve­ro­vat­no­ćom za po­ja­vu na­puk­nu­ća.

Uz po­li­mer­ski ma­triks, ja­ka sta­kle­na vlak­na zna­čaj­no do­pri­no­se ot­por­no­sti go­to­vog pro­iz­vo­da. Što je vi­še sta­kle­nih vla­ka­na to će i sta­klo bi­ti ja­če. Dok uobi­ča­je­na ne­pro­boj­na sta­kla ima­ju ze­len­kast od­sjaj, po­se­ban pro­ces pro­iz­vod­nje či­ni ova sta­kla pot­pu­no pro­pu­snim za vi­dlji­vu sve­tlost.

In­že­nje­ri pred­vi­đa­ju da će ce­na ovih sta­ka­la bi­ti u ran­gu sa ce­na­ma uobi­ča­je­nog ne­pro­boj­nog sta­kla. Tre­ba na­gla­si­ti da su ova sta­kla znat­no lak­ša od osta­lih. Zbog de­blji­ne sve­ga 0,64 cm, ova no­va sta­kla mo­ći će se ugra­đi­va­ti u stan­dard­ne pro­zor­ske okvi­re. Pro­ces za­me­ne vi­še ne­će bi­ti kom­pli­ko­van, a ni skup.

„Ne­pro­boj­ni pro­zo­ri ko­je je la­ko ugra­di­ti, a ko­ji ni­su sku­pi, mo­gli bi iza­zva­ti in­te­re­so­va­nje ši­re jav­no­sti. Ade­kvat­na za­šti­ta do­mo­va za­si­gur­no će sma­nji­ti broj žr­ta­va“, do­da­je Džon For­tun, ko­ji je na pro­jek­tu uče­stvo­vao kao pred­stav­nik Ode­lje­nja za in­fra­struk­tu­ru i ge­o­fi­zi­ku na S&T-u.

Sve do da­nas, sta­klo je te­sti­ra­no u for­mi ma­lih pro­to­ti­po­va. „U bu­du­ćim te­sti­ra­nji­ma ve­li­či­na sta­kle­nih po­vr­ši­na po­ve­ća­će se od dva do če­ti­ri pu­ta ka­ko bi se od­re­di­lo ko­li­ki uti­caj na ne­pro­boj­nost ima ve­li­či­na sa­mog sta­kla“, ob­ja­šnja­va Kha­na.

Cilj je stvo­ri­ti ne­pro­boj­no sta­klo ve­li­či­ne 1,23 m sa 1,68 m, što je stan­dard­na ve­li­či­na pro­zo­ra na zgra­di Ge­ne­ral Ser­vi­ces Ad­mi­ni­stra­tion, ko­je će osta­ti ne­pro­boj­no, ali i jef­ti­no u po­re­đe­nju sa dru­gim ne­pro­boj­nim sta­kli­ma. Iako za­vi­se od re­zul­ta­ta bu­du­ćih te­sti­ra­nja, Kha­na se na­da da će se no­vo sta­klo na­ći na ko­mer­ci­jal­nom tr­ži­štu za tri do če­ti­ri go­di­ne.

Iz­vor: zna­nost.ge­ek.hr