Arhitektura Hundertvaser – Umetnik koji je oživeo bajke

Hundertvaser – Umetnik koji je oživeo bajke

hundertvaser
Hundertvaser je razvio sopstveni stil koji se karakteriše ornamentalnim spiralama, lavirintom formi i krugova, meandrima linija i organskim oblicima

Kada se pomene ime Hundertvaser mnogima će ono zvučati nepoznato, međutim, njegove građevine su sasvim sigurno mnogima zapale za oko, pogotovo ukoliko su ikada bili u poseti Beču. Hundertvaser je bio umetnik, arhitekta i ekolog. Protivnik pravih linija i bilo kakvih vidova standardizacije, Hundertvaser je svoje viđenje sveta ispoljavao upravo kroz dizajn zgrada koje je projektovao.

 

Fridrih Stovaser
Fridrih Stovaser

Hundertvaser je rođen 1928. godine kao Fridrih Stovaser. Majka mu je bila Jevrejka a otac hrišćanin. Otac je preminuo godinu dana nakon njegovog rođenja i on i majka su ostali sami.
Drugi svetski rat je bio težak period za njih. Da bi preživeli predstavljali su se kao hrišćani – što je u Hundertvaserovom slučaju i bilo tačno pošto je nedugo po rođenju bio kršten. Takođe, da bi skinuo sumnju sa svoje redukovane porodice, Hundertvaser, tada tinejdžer, se učlanio u Hitlerovu omladinu.

* Posle rata Hundertvaser je proveo nekoliko meseci na Akademiji finih umetnosti u Beču, studirajući slikarstvo. U ovom periodu je počeo svoje slike da potpisuje imenom Hundertvaser umesto sa Stovaser, bazirajući svoje modifikovano prezime na prevodu reči sto sa slovenskih jezika u nemački – „hundert“.

U ranim 50-im godinama dvadesetog veka Hundertvaser je doživeo prve komercijalne uspehe svog slikarstva i, takođe, počeo da se bavi arhitekturom. Iako njegov početni uspeh u prvi plan stavlja njegove silke jarkih boja i odvažnih linija, ono po čemu je Hundertvaser najviše poznat danas je upravo arhitektura koju je kreirao. U njegovoj arhitekturi dominiraju nepravilni oblici i ona uključuje prirodna svojstva okolnog pejzaža ili, često, stvaranje sopstvenih pejzaža. Može se reći da je Hundertvaser bio pionir krovnih bašti pošto su one pejzažni elementi na kojima je u svom arhitektonskom dizajnu insistirao.

hundertvaser
U ranim 50-im godinama dvadesetog veka Hundertvaser je doživeo prve komercijalne uspehe svog slikarstva i, takođe, počeo da se bavi arhitekturom

Od ranih 50-ih Hundertvaser je pretežno bio fokusiran na arhitekturu, zalažući se za humanije zgrade koje su ekološke i uključuju prirodu u svoj koncept. Ovo zalaganje je počelo manifestima, esejima i demonstracijama koje je Hundertvaser kreirao. U ovim akcijama on je istupio kao protivnik pravih linija, racionalizma i funkcionalne arhitekture. Za Hundertvasera, ljudska patnja i osećanje očaja bila je rezultat sterilne, monotone arhitekture. On je osuđivao „porobljavanje“ ljudi u sterilne sisteme, mreže i rastere konvencionalne arhitekture kao i robovanje ljudi mehanizovanoj industrijskoj proizvodnji. U jednom od svojih menifesta pozvao je ljude na bojkot moderne arhitekture koja je negirala upotrebu ornamenata i zahtevao više kreativne slobode u građenju kao i pravo na kreiranje individualnih struktura i davanje sopstvenog pečata arhitekturi.
U jednom od ovih manifesta Hundertvaser se zalaže za pravo da svaki stanar oslika sopstveni prozor kako bi se razlikovao od „standardizovanog čoveka koji živi u stanu pored“.

hundertvaser
Posle rata Hundertvaser je proveo nekoliko meseci na Akademiji finih umetnosti u Beču, studirajući slikarstvo

* Osim zalaganja za ostavljanje sopstvenog pečata na arhitekturu i upotrebu više krivih, a manje pravih linija, Hundertvaser se strastveno zalagao za poštovanje prirode i vraćanja čoveka prirodi.

U svojim manifestima i esejima on je, osim prava na individualno izražavanje, istakao da čovek ima i obavezu prema prirodi. Njegovi manifesti su pozivali na kreiranje građanske obaveze prema sađenju drveća – sadnja drveća u gradskim sredinama bi trebalo da postane zakonska obaveza građana koji u tim sredinama žive. „Ukoliko se čovek kreće prirodom, onda je on gost prirode i treba da nauči da se ponaša kao dobar gost.“ – ovim rečima Hundertvaser je propagirao život i, posebno, arhitekturu u harmoniji sa prirodom. On je smatrao da je čovekova obaveza da vodi računa o prirodnoj sredini u sred koje živi.

* Sam Hundertvaser je bio vlasnik više imanja koja su oslikavala njegov pogled na svet, posebno na prirodu i arhitekturu u prirodi. Pokušavao je da živi što više u skladu sa prirodom, koristeći solarne panele i različite načine očuvanja vode, ali i zemljišta.

Hundervaser kuća
Hundervaser kuća

Na svom imanju na Novom Zelandu on je uspeo da ostvari potpuno nezavisan način života, proizvodeći struju za sopstvene potrebe, prerađujući vodu ali i otpadne materije. Tokom 60-ih godina Hundertvaser je bio veoma poznat i uspešan umetnik, pre svega prodajući slikarska platna širom sveta i učestvujući na različitim umetničkim izložbama kao što su Venecijansko bijenale.
Prvi modeli Hundertvaserovih arhitektonskih kreacija su bili izrađeni 70-ih godina i nedugo zatim usledile su prve građevine.

* Jedna od njegovih najpoznatijih zgrada je „Kuća Hundertvaser“ (Hundertwasserhaus) u Beču, koja predstavlja nezaobilaznu atrakciju ovog grada. Izgrađena 1983. godine, kuća Hundertvaser je stambeni blok koji ima sve odlike Hundertvaserovih manifesta.

hundertvaser
Sam Hundertvaser je bio vlasnik više imanja koja su oslikavala njegov pogled na svet

Pojedini podovi u kući nisu ravni već se ugibaju u skladu sa Hundertvaserovim stavom da je neravan pod melodija za stopala. Krov je zapravo krovna bašta koja više podseća na prostrano polje, sa travnatom površinom i zasađenim drvećem. Pojedina stabla drveća su deo enterijera, a grane im se protežu kroz prozore i otvore kuća.

Najzanimljivija stvar u vezi sa ovom kućom je da Hundertvaser nije prihvatio novac za svoju kreaciju ističući da je rad bio vredna investicija koja je sprečila da nešto ružno bude podignuto na mestu ove kuće.

hundertvaser
Hundertvaser je razvio sopstveni stil koji se karakteriše ornamentalnim spiralama, lavirintom formi i krugova, meandrima linija i organskim oblicima

Osim slika i arhitekture, Hundertvaser se bavio i primenjenom umetnošću kreirajući odeću, poštanske markice i baveći se grafičkim dizajnom. Njegovi predlozi za nacionalne zastave Australije i Novog Zelanda oslikavaju njegove stavove prema prirodi i poštovanje lokalnih vrednosti. Dizajn Novozelandske zastave je bazirao na jednostavnom motivu srebrne paprati koja predstavlja važan motiv u maorskom narodnom etosu, dok je predlog za australijsku zastavu predstavio kao planinu Uluru – važan element za australijske aboridžine – koja drži čitav svet na svojim ramenima.

Hundertvaser je, dakle, bio ekscentrik, umetnik, arhitekta i ekolog.

* Iako rođenjem Austrijanac, a kasnije po nacionalnosti Novozelanđanin, Hundertvaser je zapravo bi nezavisan, međunarodni umetnik čija domovina je zapravo bila majka Zemlja.

hundertvaser
Hundertvaser je, dakle, bio ekscentrik, umetnik, arhitekta i ekolog

Živeo je i radio širom sveta – u Evropi, na dalekom istoku, u Africi, Australiji i na Novom Zelandu. Iako njegova arhitektura ima sličan estetski jezik kao arhitektura Antonia Gaudija, Hundertvaser zapravo nikada nije pripadao nijednom arhitektonskom pravcu. U njegovim radovima mogu se videti uticaji Egona Šilea i Klimta, a kasnije i Pola Klea, ali tokom vremena Hundertvaser je razvio sopstveni stil koji se karakteriše ornamentalnim spiralama, lavirintom formi i krugova, meandrima linija i organskim oblicima. Ipak, ono što ga čini posebno interesantnim je njegova iskrena namera da zbliži čoveka i prirodnu sredinu koja ga okružuje, čineći život prijatnijim.

Hundertvaser kupatilo
Hundertvaser kupatilo

Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.