Poštovanje principa kružne ekonomije još je izraženije pri proizvodnji profila, posebno onih od PVC-a ili aluminijuma.
PVC se može potpuno razgraditi, tako da se od starih dobiju potpuno novi proizvodi. Stari proizvod se melje do sitnih granula, te se od njega formira novi. Važno je reći da se ovaj proces može ponoviti čak do deset puta. Tako se značajno produžava životni vek samih prozora. Udeo reciklata u novim proizvodima može varirati, ali biti i apsolutan. Ovo je moguće zato što se ne gubi na kvalitetu prozora koji ostaje istih performansi i nakon više upotreba.
Kada otpad postaje resurs – ALU stolarija
Kada je aluminijumska stolarija u pitanju, isti je slučaj. Naime, modifikacijom dotrajalih prozora od aluminijuma, dobijaju se novi, a ovaj metal zadržava sva svojstva koja je inicijalno imao i koja su ga činila čvrstim i postojanim proizvodom i izborom koji je odličan. Troši se manje energije za proizvodnju stolarije kada se pravi od recikliranih materijala, smanjuje se otpad jer on, zapravo, postaje resurs, i na taj način čuva se priroda. Stoga je sve više firmi za proizvodnju prozora koje svoje poslovanje baziraju na ponovnoj upotrebi starih materijala.
Model kružne ekonomije podrazumeva da se mora raditi i na inovacijama, razvoju tehnologije i menjanju svesti društva, te da sledstveno dolazi i do ekološkog informisanja i osvešćivanja građana. Naime, menja se koncept proizvodnje i potrošnje, upotrebe resursa i stvaranja otpada.
Otpad biva sirovina koja se ponovo koriste za iste ili druge proizvodne procese. Stoga i obnovljivi izvori energije imaju prednost. Energija se koristi efikasno i podstiču se inovativne tehnologije, opasne hemikalije se zamenjuju manje opasnima, te se neminovno menjaju i navike potrošača.
Stoga i ekonomska i ekološka dimenzija bivaju jednako važne.
Ekonomski model koji se zasniva na cirkularnosti umnogome je prisutan u brojnim zemljama.
Evropska unija poseduje niz dokumenta, npr. Zeleni dogovor i Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju, a sve članice imaju smernice za prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Srbija se usklađuje sa preporukama jer je na putu ka članstvu, te ima niz aktivnosti i dugoročnih planova.
Program za razvoj Ujedinjenih nacija u Srbiji podržava kompanije koje cirkularno razmišljaju, što predstavlja razvojnu šansu naše zemlje i njene ekonomije.
Celokupna privreda je u tranziciji i stremi ka zelenoj ekonomiji, a predvodnik je svakako Ministarstvo zaštite životne sredine koje podržava nužnu saradnju između naučnog i privatnog sektora kroz različite inicijative. Takođe, Srbija, počev od 2022, ima jasno definisan program razvoja kružne ekonomije, gde je jasno determinisano rešavanje svih propratnih problema i što je omogućilo pokretanje brojnih pilot-projekata.
Iako je još uvek na putu tranzicije, Srbija intenzivno radi na promovisanju i podsticanju kružne ekonomije kroz primenu različitih cirkularnih poslovnih modela. Motiviše se industrija, otvaraju nova radna mesta, unapređuju poslovanja i razvijaju inovativna održiva rešenja. Važno je da dođe do sistemskih promena u razmišljanju, kulturi i odnosu prema resursima kako bi kružna ekonomija i kod nas potpuno zaživela i s vremenom preuzela dominaciju.
Neophodno je da uvidimo značaj cirkularne ekonomije i promenimo svoj odnos prema otpadu, kojeg je sve više i kojim se zagađuju vazduh, voda i zemljište. U kružnoj ekonomiji ništa nije izgubljeno, sve ima svoju vrednost, sve se ponovo koristi. S vremenom će model cirkularne ekonomije zasigurno, kad god to bude bilo moguće, preuzeti primat u odnosu na linearnu ekonomiju u građevinskoj industriji, posebno u proizvodnji stolarije, budući da su zaista veliki i ekonomski i ekološki benefiti. Mnogo je prednosti ovog ekonomskog modela, ali se među najvažnijima ističu smanjenje potrošnje prirodnih resursa, odnosno njihovo očuvanje i uopšte obnova ekosistema, stimulisanje inovacija i povećanje konkurentnosti, što sledstveno vodi i ka ekonomskom rastu, uz neminovne promene navika društva.
Autor teksta: Sanja Dakić Đurić
