Ulazna vrata na našim stambenim zgradama spadaju u one stvari koje se učestalo koriste što implicira da se očekuje postojanost, odnosno kvalitet koji može da izdrži konstantnost. Što se tiče područja naše zemlje, primećuje se velika razlika između ulaznih vrata u zgradama koje spadaju u tzv. staru gradnju i ovih novih, ne starijih od deceniju ili dve. Naime, u starijim zgradama najzastupljenija su ona ili od čelika ili od drveta i to su sigurno i ona koja najčešće viđate u gradovima Srbije. Činjenica je da nije urađena neka dublja analiza koja bi pokazala koliko su ta vrata energetski (ne)efikasna s obzirom da je njihova eksploatacija drugačija nego kod ulaznih vrata druge namene. Ona se konstantno otvaraju, a što se zatvaranja tiče, obično se stanari zgrade ne vraćaju da zatvore vrata već se to, određenim boljim ili lošijim mehanizmom, odvija bez učešća osobe koja ih je i otvorila. Iz ugla novogradnje to sa zatvaranjem i otvaranjem rešava se tako što se u zavisnosti od tipa vrata, uz svaki sistem montira i hidraulični automat za vrata, poznatiji kao Diplomat, i služi za prostorije gde se vrate veoma često otvaraju ili gde postoji potreba da ona ostanu otvorena ili polu otvorena.
Zbog svega pomenutog, a najviše zbog želje da ispitamo realnu sliku, na našem portalu www.prozorivrata.com postavili smo anketu sa pitanjem: Koja ulazna vrata imate na svojoj stambenoj zgradi? Analizu smo radili, i ovaj put, uz pomoć stručnjaka, kako iz oblasti stolarije, tako i onih koji su esperti za energetsku efikasnost kojoj ista i doprinose.
Na samom početku, razgovarali smo sa prof. dr Draganom Škobaljem koji je detaljno analizirao i same rezultate, ali i obrazložio zbog čega je takva situacija na terenu: “Veoma je interesantna anketa oko ugrađenih spoljnih vrata. Stara drvena vrata 37 %, vrata napravljena od PVC-U 26 %, vrata napravljena od aluminijuma 19 %, stara čelična vrata 18 %. U starim zgradama koje nisu adekvatno održavane i sada su drvena vrata. Ona su često oštećena, ali se svake godine neznatno popravljaju i obavljaju nekako svoju funkciju.
Standardno drvo nakon određenog vremenskog perioda, nakon otprilike pet godina, postaje neotporno na vremenske uticaje (sunce, kiša, sneg) i dolazi do deformacije ramova. Kao posledica vrata se teško otvaraju i zatvaraju i pravi se problem stanarima. Ukoliko su vrata uvučena onda su i manje izložena vremenskim uticajima, pa je i njihov vek duži i oštećenja su manja. Prema anketi učešće PVC-U vrata je veoma visoko, 26 %. Treba naglasiti da se ovaj materijal koristi relativno kratko, u zadnjih 20 godina, na našim prostorima. Ovaj materijal ukoliko je u beloj boji dobro podnosi sunčevo zračenje. Ukoliko je obojen u masi, onda vremenom dolazi do deformacija koje značajno mogu uticati na funkcionisanje vrata. Budući da su ramovi ojačani pocinčanim čeličnim profilima, krila vrata su teška. Nisu preporučljiva za često otvaranje i zatvaranje. Vrlo često nisu ugrađene tri šarke, a iako se ugrade nisu ravnomerno raspoređene, pa je i to razlog zašto dolazi do pucanja šarki i deformacija vrata nakon određenog vremenskog perioda. Kod ulaznih vrata nije toliko dominantan toplotni efekat kao kod „stolarije” (fasadnih prozora). Pojedini proizvođači ulaznih vrata nisu imali odgovarajući profil, koji je obezbeđivao otvaranje u polje, i ta vrata su imala šarke na spoljnoj strani, i zbog toga je ta vrata bilo veoma lako obiti“, obrazložio je ovaj stručnjak i predočio koji materijal po karakteristikama najviše odgovara ovoj nameni: „Kao ulazna vrata nametnula su se vrata od aluminijuma, što anketa nije pokazala, 19%.
Ulazna vrata od aluminijuma, koji je lagan materijal, ali i dovoljno čvrst je najbolja varijanta. U velikom broju zgrada sa više stanova se koristi ovaj materijal, jer je rukovanje jednostavno baš zbog male težine profila. Koristi se i u svim javnim objektima sa obaveznim otvaranjem prema vani. Razlog je da usled eventualnog požara, veliki broj ljudi napusti prostor u što kraćem vremenu. U slučaju „incidenta”, ljudi se ponašaju krajnje neracionalno, i žele što pre da izađu, a tada se pravi velika gužva i ljudi često stradaju. Veliki „rasteri” se mogu pokriti baš ovakvim elementima. Profili mogu biti eloksirani ili plastificirani. Za izradu se predlažu plastificirani profili koji imaju duži vek trajanja“. Škobalj se osvrnuo i na energetsku efikasnost i na doprinos ulaznih vrata ovom segmentu: „Broj prozora čiji su profili od čelika je optimalan za stare zgrade (18%,) ali se u novijim zgradama vrlo retko koriste. Razlog je čelik jer je težak, a njegova specifična masa je 7800 kg/m3. Ugrađena su ovakva vrata sa namerom da eventualno obezbede stanare od provala, ali ukoliko su vrata i sa staklom, onda je eliminacijom stakla lako izvršiti provalu. Vremenom dolazi do korozije i potrebno je svake godine vršiti zaštitu. U novijim stambenim objektima oni su veoma retko prisutni. Treba naglasiti da naš standard za energetsku efikasnost zgrada dozvoljava koeficijent prenosa toplote za fasadnu stolariju U = 1,5 W/m2K, a za ulazna vrata U = 1,6 W/m2K.
Potrebno je napraviti statističku analizu ugradnih vrata na većem broju slučajeva: utvrditi primenu pojedinih materijala u određenom vremenskom periodu. Ovaj period treba da obuhvati zadnjih pedeset godina. Na osnovu iskustva stanara mogu se izvući kvalitetni zaključci, koji će iznedriti odgovarajući tip ulaznih vrata za porodične zgrade i veće stambene zgrade. Na osnovu analize u Evropi kao najoptimalniji materijal se nametnuo u siromašnijim zgradama klasični aluminijum, a u bogatijim kombinacija drvo aluminijum (koji je znatno teži)“, zaključio je na kraju ovaj stručnjak.
Ostaćemo u domenu energetske efikasnosti i preneti analizu Sonje Krastavčević dipl.inž.arhitekture koja je specijalizovana upravo za energetsku efikasnost objekata. Ona je, najpre, bila iznenađena procentom PVC -a kao materijala i njegovom eksploatacijom za ove namene: „Mislim da najverovatnije ljudi mešaju PVC i Alu vrata. Standardno u sve novije zgrade, poslednjih 15-ak godina ulazna vrata, kao i sva stolarija u prizemlju gde su najčešće lokali i izlozi, se radi od aluminijumskih profila kako bi se savladale veće visine i rasponi. Ovde nije ekonomično koristiti PVC profile. Na privatnim kućama i manjim stambenim objektima i dalje se stavljaju PVC vrata (možda je u tom slučaju procenat dobar ako se uzimaju i kuće u obzir), u retkim slučajevima Aluminijum i to samo u luksuznijim privatnim objektima”, objasnila je svoju nedoumicu Krastavčević i rekla nešto o energetskoj efikasnosti naših stambenih zgrada u globalu: “Što se tiče energetske efikasnosti najveći je problem kod starih zgrada gde još uvek nije zamenjena stolarija. Metalna ili stara drvena vrata propuštaju i do 5 puta više toplote iz objekta kroz samu konstrukciju vrata. Takođe i loša ugradnja utiče na velike ventilacione gubitke na spoju vrata i zidova i loše uslove komfora. Za nove objekte PVC ili ALU profili, što se tiče energetske efikasnosti, mogu biti veoma sličnih karakteristika. Bitno je da PVC profili budu višekomorni, najmanje 5-komorni a Alu sa prekinutim termičkim mostovima. U tom slučaju oba profila će dati zadovoljavajuće rezultate u smislu energetske efikasnosti. Naravno pitanje dizajna i estetike još uvek stoji na strani Alu profila”.
I naš sledeći sagovornik, Aleksandar Petrović, vlasnik firme “APC” doo iz Rume, koja se bavi izradom i postavkom stolarije je, baš kao i naša sagovornica Sonja, iznenađen procentom PVC vrata na zgradama: „ Moje iskustvo je pokazalo da ljudi ne razlikuju aluminijum i PVC. A da je još uvek veći broj starih čeličnih i drvenih vrata na zgradama, to verujem i posledica je opet platežne nemoći i verovatno nemogućnosti dogovora stanara oko zamene“, rekao je kratko ovaj stručnjak.
Milan Majkić dipl.ekonomista i vlasnik kompanije “Betaplast”, koja se bavi proizvodnjom i ugradnjom PVC i ALU stolarije, ima svoje viđenje rezultata naše ankete iz ugla prioriteta: „Drvena i čelična vrata drže primat jer stoje na starim zgradama i još uvek nisu došle na red za menjanje od strane skupština stanara“, kaže Majkić i dodaje: „Iznenađujuć je podatak da su PVC vrata zastupljenija od aluminijumskih, moguće da se u prvoj deceniji ugrađivalo u nove zgrade ono što je jeftinije, a ne kvalitetnije. Moje mišljenje je da će aluminijum svakako rasti u budućem periodu na uštrb svih ostalih jer je to najkvalitetnije i najdugoročnije rešenje za ulazna vrata na zgradama“.
