Jedna od najčešćih zabluda u široj javnosti, ali i u delu stručne prakse, jeste uverenje da staklene fasade automatski znače i loše energetske performanse objekta. Takvo stanovište proizašlo je iz iskustava sa ranijim generacijama stakala, kada se termoizolacija u stambenim i poslovnim objektima bazirala na masivnim zidovima, a transparentne površine su bile minimalizovane. Danas, međutim, savremeni fasadni sistemi sa troslojnim staklima, selektivnim premazima i termoizolacionim međuprihvatima pružaju energetske karakteristike koje su uporedive, pa čak i superiorne u odnosu na tradicionalne fasade – naravno, ako su pravilno projektovani i integrisani u ukupni energetski koncept objekta.
Uticaj orijentacije i senčenja na toplotne dobitke
Energetska efikasnost staklene fasade zavisi pre svega od njenog položaja u odnosu na strane sveta, kao i od načina kontrole sunčevog zračenja. Južne i zapadne fasade, ukoliko nisu adekvatno senčene, mogu dovesti do neželjenih toplotnih dobitaka u letnjem periodu, što povećava potrebu za hlađenjem. Takođe, pravilno projektovane istočne i južne fasade mogu značajno doprineti pasivnom zagrevanju zimi i smanjiti potrebu za grejanjem. Ključ leži u primeni statičkog ili dinamičkog senčenja, korišćenju reflektujućih premaza i kombinaciji fiksnih i mobilnih elemenata koji prilagođavaju fasadu sezonskim i dnevnim varijacijama.
Staklo kao deo sistema, a ne izolovan element
Jedan od osnovnih razloga pogrešnog tumačenja energetske efikasnosti staklenih fasada jeste posmatranje stakla kao izolovanog faktora. U praksi, staklo je deo kompleksnog sistema koji obuhvata nosivu konstrukciju fasade, zaptivne elemente, profile, prekide termičkih mostova, kao i integraciju sa sistemima ventilacije, grejanja i hlađenja. Ako su svi ovi elementi međusobno usklađeni, fasada postaje aktivan deo energetske strategije objekta. Posebno je važno razmotriti fasade sa dvostrukim ventilisanim slojem, koje omogućavaju regulaciju temperature u međuprostoru i značajno utiču na ukupnu potrošnju energije.
Standardi i regulativa u oblasti staklenih fasada
U savremenoj praksi projektovanja i izvođenja, primena nacionalnih i evropskih normi igra ključnu ulogu u obezbeđivanju termičke efikasnosti.
Možda Vas zanima:
Pasivne kuće – Budućnost energetske efikasnosti
Uz pomoć stambenog kredita do unapređenja energetske efikasnosti prostora
Energetska efikasnost prozora i vrata: Ključni faktori za smanjenje potrošnje energijeU Srbiji, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada propisuje maksimalne U-vrednosti za prozore i fasadne elemente. Za stambene objekte, taj prag iznosi 1,4 W/m²K, dok za poslovne objekte može biti još niži, zavisno od kategorije i namene. Zahvaljujući tehnološkom razvoju, danas su dostupna stakla sa U-vrednostima i ispod 0,8 W/m²K, dok se dodatnim slojevima (niskoemisioni premazi, inertni gasovi) dodatno poboljšava energetski bilans.
Evaluacija kroz proračune i simulacije
Za tačnu procenu uticaja staklene fasade na toplotne gubitke i dobitke neophodno je koristiti odgovarajuće softverske alate koji omogućavaju energetske simulacije objekta u realnim klimatskim uslovima. Softveri poput DesignBuilder, PHPP ili IESVE omogućavaju uvid u stvarni učinak fasade u različitim vremenskim scenarijima, kao i optimizaciju sastava stakla i dodatnih slojeva. Samo na osnovu ovakvih analiza moguće je doneti pouzdane zaključke i izbeći generalizacije koje prate staklene fasade u javnoj percepciji.
Staklene fasade ne predstavljaju nužno energetski problem, već mogu biti deo rešenja – pod uslovom da su pravilno projektovane i ugrađene u skladu sa važećim standardima i lokalnim klimatskim uslovima. Umesto da ih posmatramo kao pasivne propuštače svetlosti i toplote, potrebno je da ih integrišemo u ukupni energetski koncept zgrade i tretiramo kao element koji aktivno učestvuje u kontroli mikroklime, osvetljenja i potrošnje energije.
