Drvena stolarija Od kog drveta se pravi drveni prozor?

Od kog drveta se pravi drveni prozor?

Hrast je posvećen Zevsu
Kod Rimljana je svaki hrast bio posvećen Jupiteru

Što se tiče same stolarije, sve do pojave PVC-a polovinom 20. veka sva je bila drvena. Razlog za to nije bila samo očigledna lepota teksture drveta koju je priroda lično oslikala svojom rukom, već i odlična mehanička i izolatorska svojstva ovog materijala, koja su nebrojeno puta dokazana na delu kroz upotrebu i dug vek trajanja.

Drvena stolarija najčešće se pravi od hrasta, smrče, jele i bora. Za razliku od podova, koji se prave skoro isključivo od listopadnog drveta, sa stolarijom je situacija upravo obrnuta.

Vodorazradivi lakovi su ekološki premazi
Farbanje stolarije

Od listopadnog drveća, prozore i balkonska vrata moguće je praviti samo od hrasta zato što ovo drvo u poređenju sa drugim vrstama odlikuje najveća temperaturna elastičnost (dobro podnošenje naglih promena temperature), trpi duge periode ekstremno visokih i ekstremno niskih temperatura na način da ne mrzne (čist primer su arktički i kanadski crveni hrast za hladne predele, a s druge strane hrast medunac i hrast crnika, autohtone vrste sa hrvatskog primorja), i izuzetno je termostabilan – minimalno se širi na toploti i skuplja na hladnoći, te samim tim nije sklon deformacijama.

Aluminijum-drvo prozor
Aluminijum-drvo prozor

Četinari su klasa drveća koji gledano prema biološkoj spratovnosti raste na visokim planinama gde su meteorološki parametri bitno drugačiji, a temperaturni prosek preko cele godine niži nego u drugim krajevima, tako da su kod njih pomenuta svojstva za nijansu još izraženija.

Po sklapanju drvena stolarija se podvrgava površinskoj obradi, koja se vrši po sistemu vazdušnog prskanja sa nadpritiskom u četiri premaza: najpre impregnacija, pa bojenje po ton karti, potom nanošenje osnovnog premaza, i na kraju vodorazredivog završnog premaza.

Sva sredstva za tretiranje drvene površine proizvedena su na bazi vode, od ekološki neškodljivih sastojaka, o čemu svedoči sertifikat za zaštitu životne sredine ISO 14001:2004.

Za drvo se treba odlučiti zbog njegove „duše“ i vanvremenske lepote, zato što prostoru daje toplinu i ušuškanost koju nema bilo koja kuća, već može imati samo dom.

Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.