Drvena stolarija Od kog drveta se pravi drveni prozor?

Od kog drveta se pravi drveni prozor?

Hrast je posvećen Zevsu

Što se tiče same stolarije, sve do pojave PVC-a polovinom 20. veka sva je bila drvena. Razlog za to nije bila samo očigledna lepota teksture drveta koju je priroda lično oslikala svojom rukom, već i odlična mehanička i izolatorska svojstva ovog materijala, koja su nebrojeno puta dokazana na delu kroz upotrebu i dug vek trajanja.

Drvena stolarija najčešće se pravi od hrasta, smrče, jele i bora. Za razliku od podova, koji se prave skoro isključivo od listopadnog drveta, sa stolarijom je situacija upravo obrnuta.

Vodorazradivi lakovi su ekološki premazi
Farbanje stolarije

Od listopadnog drveća, prozore i balkonska vrata moguće je praviti samo od hrasta zato što ovo drvo u poređenju sa drugim vrstama odlikuje najveća temperaturna elastičnost (dobro podnošenje naglih promena temperature), trpi duge periode ekstremno visokih i ekstremno niskih temperatura na način da ne mrzne (čist primer su arktički i kanadski crveni hrast za hladne predele, a s druge strane hrast medunac i hrast crnika, autohtone vrste sa hrvatskog primorja), i izuzetno je termostabilan – minimalno se širi na toploti i skuplja na hladnoći, te samim tim nije sklon deformacijama.

Aluminijum-drvo prozor
Aluminijum-drvo prozor

Četinari su klasa drveća koji gledano prema biološkoj spratovnosti raste na visokim planinama gde su meteorološki parametri bitno drugačiji, a temperaturni prosek preko cele godine niži nego u drugim krajevima, tako da su kod njih pomenuta svojstva za nijansu još izraženija.

Po sklapanju drvena stolarija se podvrgava površinskoj obradi, koja se vrši po sistemu vazdušnog prskanja sa nadpritiskom u četiri premaza: najpre impregnacija, pa bojenje po ton karti, potom nanošenje osnovnog premaza, i na kraju vodorazredivog završnog premaza.

Sva sredstva za tretiranje drvene površine proizvedena su na bazi vode, od ekološki neškodljivih sastojaka, o čemu svedoči sertifikat za zaštitu životne sredine ISO 14001:2004.

Za drvo se treba odlučiti zbog njegove „duše“ i vanvremenske lepote, zato što prostoru daje toplinu i ušuškanost koju nema bilo koja kuća, već može imati samo dom.

Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.

Prethodni tekstPotpuna inovacija na tržištu – Klizna vrata
Sledeći tekstPodprozorske daske – Vaš prostor za kreativne detalje