2016-a je „odnela“ mnogo poznatih imena, kako domaćih tako i stranih, iz sveta muzike, filma, umetnosti… Jedna od poznatih ličnosti koja nas je u 2016-oj, potpuno iznenadno, napustila u svojoj 65-oj godini bila je i Zaha Hadid, jedna od retkih poznatih žena na arhitektonskoj sceni i jedna od najvećih ličnosti u arhitekturi današnjice. Zaha je u mnogo čemu bila pionirka, od svog prepoznatljivog stila do činjenica da je prva žena i najmlađa dobitnica prestižne Prickerove nagrade za arhitekturu.
Priča Zahe Hadid počinje u Bagdadu, u Iraku, gde je 1950. godine rođena u uticajnoj i bogatoj porodici. Otac joj je bio industrijalac, a majka umetnica. Zaha je još od malih nogu ispoljavala visoku inteligenciju i glad za znanjem. Jedna od uticajnih osoba, koja je i oblikovala njen život je bio njen otac koji je podsticao ćerku da uči i neguje sopstvenu radoznalost.
Odrastavši u bogatoj porodici njeno detinjstvo i mladost bili su veoma luksuzni i omogućili joj bezbrižan životni stil kao i školovanje u internatima u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj. Kada je došlo vreme da se opredeli za studije, Zaha je odabrala matematiku koju je studirala na Američkom univerzitetu u Bagdadu. Nedugo potom preselila se u London gde je nastavila studije arhitekture na prestižnoj „Architectural Association School of Architecture“. Tokom vremena Zaha Hadid je postala britanski državljanin, a zahvaljujući njenom doprinosu svetskoj arhitekturi engleska kraljica joj je dodelila titulu dame.
Zahin stil dizajniranja je veoma izražajan i karakteriše se fluidnim formama i zakrivljenim linijama, fasadama za koje se u jednom trenutku može reći da su zidovi, a već u sledećem oni postaju krovovi ili podne površine. Ona je u velikoj meri doprinela modernoj avangardnoj arhitekturi.
Njena karijera arhitekte počela je 1977-e godine, neposredno pošto je završila studije i po preporuci kolega i profesora, zaposlila se u arhitektonskom birou „Office of Metropolitan Architecture“. U isto vreme, Zaha je iz studentske uloge prešla u ulogu predavača na svom fakultetu što je umnogome uticalo na formiranje njenog daljeg puta u svetu arhitekture.
Tokom naredne tri godine Zaha Hadid je radila u arhitektonskom studiju i istovremeno držala predavanja na školi arhitekture. 1980-e godine ona je osnovala sopstveni arhitektonski studio. Prvi značajan projekat koji je izašao iz ovog studija bila je vatrogasna stanica „Vitra“ u gradiću Vajn na Rajni (Weil am Rhein) u Nemačkoj. Ovaj projekat je na Zahu i njen studio privukao pažnju stručne javnosti. „Vitra“ je u međuvremenu pretvorena iz vatrogasne stanice u muzej. Posle izgradnje vatrogasne stanice usledio je niz uspešnih projekata od kojih su mnogi postali svetski poznati. Jedan od najvećih uspeha za Zahu u to vreme je bio izbor njenog projekta za Rozental centar savremene umetnosti (Rosenthal Center of Contemporary Art) u Sinsinatiju, u SAD-u. Ovaj projekat je Zahi doneo prestižnu nagradu RIBA-e – Kraljevske asocijacije britanskih arhitekata – kao i Američku nagradu za arhitekturu, a ujedno je bio i njen prvi projekat u SAD-u.
Nakon ovih projekata Zaha je potpisala mnoštvo projekata širom sveta. Mnogi njeni projekti su ostali na papiru – nikada nisu izgrađeni. Međutim, ovo ne umanjuje njen uticaj na savremenu arhitekturu. Mnogi projekti koje je Zaha za života počela su još uvek u fazi gradnje i moći ćemo da ih u potpunosti vidimo tek u narednim godinama.
Uporedo sa karijerom arhitekte-dizajnera Zaha je razvijala predavačku karijeru i tako je imala istaknute profesorske položaje na mnogim svetskim arhitektonskim školama kao što je „Čikaška škola arhitekture“. Kao dizajner, Zaha se nije zadržavala samo na dizajniranju prostora – na arhitekturi, urbanom dizajnu i dizajnu enterijera – već se više puta oprobavala i u svetu mode, kako samostalno tako i sarađujući sa drugim kolegama arhitektima i modnim dizajnerima. Takođe, Zaha je dizajnirala i nameštaj – njena kolekcija nameštaja „UltraStellar“ je izašla 2016-e godine.
Ono što karakteriše zgrade, ali i dizajn Zahe Hadid je fluidna, gotovo organska forma. Fasadne i prozorske površine se kod njenih objekata veoma lako pretvaraju, takoreći pretaču, iz jednog arhitektonskog elementa u drugi. Kako bi ovakve zamisli bile pretvorene iz ideje u stvarnost bila je neophodna velika stručnost i znanje kako arhitekte tako i inženjera koji su projektovali fasade i same objekte. Upravo je ovo jedan od razloga zašto su njeni objekti često probijali kako rokove izgradnje, tako i budžet koji je za njih bio namenjen.
Njen stil je hvaljen i smatra se nekonvencionalnim u današnjem svetu arhitekture. Sama Zaha bila je poznata u stručnim krugovima kao nekonvencionalna ličnost izuzetne snage i veoma osobenog načina razmišljanja čiji je dizajn, organski, dinamičan i skulpturalan. Gotovo sve njene građevine deluju kao da se tope, prelamaju, zakrivljuju u jedan arhitektonski jezik koji prkosi definisanju i kategorisanju. Ona se smatra najvažnijom figurom modernog dekonstruktivizma u arhiteturi, a zahvaljujući upravo fluidnosti formi koje je kreirala, iako prate određeni, veoma specifičan stil, Zahine zgrade nisu podlegle ponavljanju. Digitalno znanje, promene, takoreći mutacije, vođene modernim tehnologijama, oblici inspirisani organskim, biološkim svetom kao i geometrijske interpretacije pejzaža su konstantni, najvažniji elementi njenog rada.
S druge strane, Zaha Hadid je od strane arhitektonske javnosti kritikovana za svoju saradnju sa diktatorskim režimima, a njen dizajn je više nego jednom bio kritikovan kao ekstremno ekstravagantan, sa ogromnim prekoračenjima budžeta. Nagrade koje je dobila za svoj rad su mnogobrojne, a izgrađeni projekti krase različite delove naše planete. Jedan od projekata koji je izašao iz njenog studija je i projekat višenamenskog centra u podnožju Kalemegdanske tvrđave u Beogradu. Ovaj projekat nije izgrađen i o njegovoj budućnosti se još uvek ništa ne zna, ali u slučaju da bude izgrađen to će biti prvi projekat Zahe Hadid u ovom delu Evrope.
Zaha Hadid je jedna od najvažnijih osoba u svetu arhitekture današnjice. Ova nekonvencionalna i kontraverzna arhitektica je za sobom ostavila mnoštvo projekata koji redefinišu granice modernih konstrukcijskih dometa i istovremenu definišu buduće arhitektonske stilove. Njeni fluidni objekti su zahtevali ne samo maštu već veliko znanje u oblasti konstrukcija i matematike, kako bi iz ideje bili prevedeni u stvarnost. Zaha je po mnogo čemu bila pionir i kršila je mnoge društvene stereotipe. Kao jedna od retkih žena u arhitekturi ona predstavlja uzor generaciji arhitekata i arhitektica koji dolaze, ne samo svojim dizajnom, već i svojeglavošću i drugačijim, nekonvencionalnim, načinom razmišljanja.
Piše: Irma Talović, d.i.a.
