Arhitektonski studio Meta Architects, koji vode Jelena Jovanović i Mihajla Hrkalović, nastao je iz spoja dugogodišnjeg iskustva, istraživačkog pristupa i istančanog osećaja za prostor.
Njihov rad prepoznatljiv je po suptilnom balansu između tehničke preciznosti i emotivnog doživljaja arhitekture – spoju koji proizlazi iz razumevanja materijala, svetlosti i odnosa između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora.
Kroz projekte različitih tipologija, od javnih i poslovnih do stambenih i enterijerskih, Jelena i Mihajla promišljaju arhitekturu kao živi organizam koji diše kroz svoje otvore, slojeve i konstrukcije.
U razgovoru za časopis „Prozori+Vrata“ govorimo o arhitekturi kroz prizmu svetlosti, stakla, fasada i prozora – ali i o filozofiji stvaranja, o prostoru između tehnologije i poezije koji čini suštinu arhitekture Meta Architects studija.
Možda Vas zanima:
U arhitektonskoj praksi, koliko odluke o prozorima i vratima utiču na sam koncept projekta?
Prozori i vrata imaju ključan uticaj na sam koncept objekta, jednako kao i svi drugi projektni zahtevi i okolnosti.
Prozori definišu prostor kroz način osvetljenja, vizuelnu komunikaciju sa spoljašnjim svetom i atmosferu koju korisnik doživljava iznutra.
Njihova veličina, proporcija i pozicija mogu naglasiti osećaj monumentalnosti, intime, otvorenosti ili zatvorenosti, čime direktno oblikuju karakter prostora. Vrata, s druge strane, određuju tok kretanja, hijerarhiju prostora i njegovu funkcionalnu logiku.
Boja i završna obrada profila često imaju snažan vizuelni uticaj na fasadu. Na koji način birate tip fasadne stolarije i njenu materijalizaciju?
Pri izboru boje i završnih obrada profila uzimamo u obzir niz faktora: kontekst, estetiku, tehničke zahteve, ali budžet je gotovo uvek presudan. U praksi se retko zadržimo na prvom predlogu, jer se odluka često oblikuje kroz dijalog sa investitorom i tehničkim mogućnostima dobavljača. Bez obzira na konačan izbor sistema, trudimo se da izvučemo maksimum iz dostupnih opcija – posebno u pogledu boja i završnih obrada. Volimo da se izmestimo iz očekivanog i da se „igramo“ sa nijansama, teksturama i kombinacijama koje mogu dati dodatnu vrednost fasadi. Za nas, stolarija nije izolovan element – ona je deo šire priče o proporciji, ritmu i atmosferi objekta.
Kada govorimo o staklu, koje parametre smatrate ključnima pri izboru – energetska efikasnost, akustika, sigurnost ili vizuelna transparentnost?
Pri izboru stakla, sagledavamo više parametara, ali uvek polazimo od funkcije i pozicije u projektu. U poslednjim godinama, energetska efikasnost je postala prioritet, kako zbog regulativa, tako i zbog sve veće svesti o održivosti. Ipak, sama estetika ne znači mnogo ako ključni zahtevi nisu ispunjeni. Zato svaku staklenu poziciju najpre analiziramo kroz prizmu sigurnosti – da li je u zoni prolaza, izloženosti, visine – i tek potom biramo odgovarajući sistem.
U saradnji sa našim stručnim saradnicima i dobavljačima, pažljivo biramo sisteme koji zadovoljavaju sve aspekte, od tehničkih performansi do estetskog doživljaja. Trudimo se da balansiramo između funkcionalnosti i vizuelne čistoće, jer staklo nije samo materijal, ono je medij kroz koji prostor komunicira sa svetom.
Kakvo je Vaše iskustvo sa aluminijumskim, PVC i/ili drvenim profilima u pogledu estetike, kvaliteta, dugotrajnosti i održavanja?
Iskustvo kroz praksu pokazuju da svaki od ovih sistema može zadovoljiti ključne kriterijume, kao što su estetika, kvalitet, dugotrajnost i održavanje, ali izbor uvek zavisi od konteksta projekta.
Sistem koji nama, projektantima, pruža najviše slobode u oblikovanju jeste čelik, aluminijum ili kombinacija aluminijum-drvo. Oni omogućavaju diskretnije profile, veći izbor boja i završnih obrada, kao i mogućnost realizacije velikih dimenzija bez kompromisa u stabilnosti.
Naravno, svaki sistem ima svoje prednosti i ograničenja – PVC je često povoljniji i lakši za održavanje, drvo donosi toplinu i autentičnost, dok aluminijum nudi preciznost i trajnost. Važno je naglasiti da svaki sistem može ispuniti ključne kriterijume, ali samo ako je ugrađen u skladu sa pravilima struke i propisima. Bez obzira koji sistem bude izabran u procesu projektovanja, trudimo se da ga maksimalno iskoristimo i uklopimo u celokupan koncept objekta, kako tehnički, tako i estetski.
Fasadne konstrukcije danas nude izuzetnu fleksibilnost – od ventilisanih do kombinovanih sistema. Koji tipovi konstrukcija su Vam se pokazali kao najefikasniji u praksi?
Savremene fasadne konstrukcije zaista nude izuzetnu fleksibilnost, ali efikasnost u praksi zavisi od konteksta projekta, budžeta i tehničkih zahteva.
Ventilisane fasade su se pokazale kao izuzetno efikasne u pogledu energetske stabilnosti, dugotrajnosti i mogućnosti zamene završnih obloga bez intervencije na nosivoj strukturi. Njihova slojevitost omogućava bolju kontrolu toplotnih mostova i vlagu, što ih čini idealnim za objekte sa visokim standardima energetske efikasnosti. Kombinovane sisteme, one gde se spajaju klasična kontaktna fasada sa segmentima ventilisane obloge, često koristimo kada želimo da postignemo vizuelnu dinamiku, ali uz racionalizaciju troškova. Takvi sistemi omogućavaju da se naglase određene zone objekta, dok se ostatak tretira ekonomičnije. U praksi se trudimo da svaki fasadni sistem bude deo šire arhitektonske strategije, ne samo tehničko rešenje, već i alat za oblikovanje identiteta objekta.
Kako pristupate pitanju prirodne svetlosti u projektima? Da li postoji optimalan odnos između prozorskih površina i unutrašnjeg komfora?
Prirodni izvor svetlosti je jedan od ključnih elemenata u oblikovanju prostora, ali njegov uticaj mora biti pažljivo izbalansiran u odnosu na unutrašnji komfor. Naravno da postoji optimalan odnos između prozorskih površina i kvaliteta boravka u prostoru, sve mora biti racionalno, promišljeno i umereno. Svaki element mora imati svoju svrhu i opravdanje. Predimenzinisane staklene površine nisu uvek opravdane, jer mogu narušiti energetsku efikasnost, mikroklimu i funkcionalnost prostora.
Prilikom projektovanja, posebnu pažnju posvećujemo orijentaciji objekta, klimatskom podneblju i širem kontekstu. Dimenzije i pozicija staklenih površina direktno utiču na sisteme grejanja i hlađenja, kao i na osećaj prijatnosti u prostoru.
Zato je neophodan dobro osmišljen koncept koji uključuje sve struke, kako bi se postigao balans između svetlosti, komfora i estetike. Na kraju, upravo taj balans oblikuje atmosferu koju korisnik intuitivno doživljava boraveći u prostoru.
Prozori često postaju i deo dizajnerskog jezika. Na koji način povezujete unutrašnji prostor sa spoljnim kroz otvore, staklene površine i osvetljenje?
Uvek se trudimo da ta dva sveta povežemo, kada god to kontekst projekta dozvoljava. Savremeni materijali i sistemska rešenja pružaju izuzetne mogućnosti da se granica između enterijera i eksterijera zamagli ili potpuno izbriše.
Velike staklene površine koristimo ne samo radi svetlosti, već kao alat za prostornu integraciju, da eksterijer postane ravnopravan deo enterijera. Na taj način prostor dobija dubinu, dinamiku i emocionalnu povezanost sa okruženjem.
Koji su najveći izazovi sa kojima se susrećete u realizaciji projekata kada je reč o ugradnji stolarije?
Kada je reč o ugradnji stolarije najveći izazovi u realizaciji projekata uglavnom se javljaju nakon same montaže, upravo u funkcionisanju stolarije u realnim uslovima.
Zato je izuzetno važno da ugradnju obavljaju stručna i sertifikovana lica, jer kvalitet stolarije ne zavisi samo od proizvoda, već i od načina na koji je ugrađena. Sistemi kao što je RAL ugradnja garantuju ne samo kvalitet materijala, već i preciznost izvođenja, čime se smanjuje rizik od naknadnih problema. Posebnu pažnju posvećujemo pravilnom povezivanju stolarije sa izolacijom objekta, kako termo, tako i hidroizolacijom.
Pozicija vodonepropusne i paronepropusne folije mora biti precizno definisana, jer direktno utiče na dugotrajnost i energetske performanse objekta. Takođe, važno je da se prilikom ugradnje ne blokira nijedna funkcija zastakljene pozicije, poput odvodnjavanja kroz komore profila, jer i najmanji propust može dovesti do ozbiljnih posledica u eksploataciji.
Upravo zato u procesu projektovanja i realizacije insistiramo na interdisciplinarnoj saradnji i tehničkoj preciznosti, kako bi stolarija bila pouzdan i dugotrajan deo arhitektonskog sistema.
Možete li izdvojiti neki projekat u kojem je upravo rešenje prozora, vrata ili fasade imalo ključnu ulogu u formiranju identiteta objekta?
U više projekata rešenja prozora, vrata i fasade imala su ključnu ulogu u formiranju identiteta objekta, ali posebno bismo izdvojili dva.
Prvi je rekonstrukcija stambenog objekta na Senjaku u poslovni prostor. Projekat je rezultat koautorskog rada sa studio DA Dizajn Arhitektura. Iako smo bili uslovljeni postojećom geometrijom fasade, maksimalno smo otvorili ulaznu stranu objekta, koristeći Schüco klizne aluminijumske sisteme velikih dimenzija, sa minimalnim profilima. Plastifikacija u svetlocrni ton dala je dodatnu eleganciju, dok su široke spoljne žaluzine firme Hunter Douglas, povezane na BMS sistem, omogućile kontrolu svetlosti i privatnosti. Tek kada je omogućena nesmetana vizura ka Beogradu, ambijent je dobio punu snagu, prostor se „otvorio“ i dobio identitet.
Drugi primer je pomoćni objekat vile u Surduku, koji je prvobitno zamišljen kao sekundarni, ali je ubrzo postao omiljeni deo boravka. Ovde je rešenje stolarije direktno doprinelo atmosferi, brisanje granice između enterijera i eksterijera postignuto je upotrebom Alumilovog sklopivo-kliznog sistema velikih staklenih površina. Otvaranjem celih zidova, prostor se širi ka pejzažu i postaje fluidan, prozračan i emocionalno povezan sa okruženjem. U oba slučaja, stolarija nije bila samo tehnički izbor – bila je alat za oblikovanje prostora.
Kada pogledate svoje projekte unazad, u čemu prepoznajete kontinuitet – postoji li estetski ili konstruktivni princip koji se uvek vraća, bez obzira na tipologiju objekta?
Svaki projekat je izazov za sebe i nosi nova iskustva, ali kada pogledamo unazad, prepoznajemo određeni kontinuitet u načinu razmišljanja i pristupu sistemskim rešenjima. Uvek se oslanjamo na proverene sisteme i rešenja sa kojima imamo dobra iskustva, to nam daje sigurnost u realizaciji i kvalitet izvedenog. Istovremeno, otvoreni smo za nove tehnologije i materijale, jer situacije na terenu često zahtevaju prilagođavanje i inovaciju.
Ono što se dosledno provlači kroz sve naše projekte jeste težnja da pomeramo granice postojećih sistemskih rešenja. Uvek postavimo neki izazov pred izvođača ili proizvođača, bilo da se radi o dimenzijama, detaljima spojeva, završnim obradama ili funkcionalnim zahtevima. Taj dijalog između projektantske ideje i tehničke izvedbe za nas predstavlja najplodniji teren, tu se rađa identitet projekta i tu se gradi poverenje.
Klimatske promene i održivost sve više oblikuju arhitektonske odluke. Na koji način u projektima implementirate principe energetske efikasnosti i pasivne zaštite objekta?
U našim projektima, principe energetske efikasnosti i pasivne zaštite implementiramo već u najranijim fazama, kroz analizu orijentacije, oblikovanja mase objekta, pozicioniranja otvora i izbora materijala. Koristimo slojevite fasadne sisteme, pažljivo biramo stolariju sa odgovarajućim Uw vrednostima, i vodimo računa o detaljima spojeva. U projektima često primenjujemo pasivne strategije zaštite, poput dubokih streha, žaluzina, zelenih krovova ili dvostrukih fasada, u zavisnosti od konteksta i tipologije objekta. Uvereni smo da održiva arhitektura ne mora da bude kompromis, naprotiv, ona često vodi ka kvalitetnijem prostoru i dugoročno većoj vrednosti objekta.
U vremenu kada su brzina i efikasnost često ispred promišljenosti, gde vidite prostor za autentičnost u arhitekturi?
U današnjem vremenu kada brzina dominira nad mnogim faktorima i kriterijumima, prostor za autentičnost u arhitekturi pronalazimo upravo u načinu na koji pristupamo svakom projektu, sa posvećenošću, integritetom i kreativnim izazovom. Za nas, autentičnost i kreativnost nisu dodatne vrednosti, već osnovni razlog zbog kog se bavimo ovim poslom. Verujemo da arhitektura mora imati svoj karakter, svoj glas, i da se to ne postiže prečicama. Trudimo se da svaki deo procesa ide po redu, da ništa ne trpi zbog ubrzanog ritma, čak i kada to znači da ćemo žrtvovati svoje vreme i energiju.
Nikada ne pravimo kompromise kada su u pitanju ideje i rešenja. Uvek se dajemo maksimalno, bez obzira na veličinu ili tip projekta, jer verujemo da svaki prostor zaslužuje pažnju i promišljenost. Autentičnost se ne dešava slučajno ona se gradi kroz doslednost, dijalog i hrabrost da se pomeraju granice.
Kako Vi, kroz svoje projekte, osećate i tumačite trenutno stanje našeg društva – njegove vrednosti, ritam, estetiku i potrebe?
Odnos između društva, klijenata i arhitekata kroz istoriju uvek je bio složen, često napet, ali i neizbežno povezan. I danas, kao i vekovima unazad, arhitekta se nalazi između ideala i realnosti, između vizije prostora i konkretnih zahteva društva.
Kada pogledamo unazad, vidimo da nijedno vreme nije bilo „idealno“ za arhitekturu. Čak i u periodima velikih stilskih epoha, renesanse, moderne, brutalizma, postojala je borba između umetničke slobode i društvenih okolnosti. Arhitekte su se uvek trudile da kroz prostor izraze vrednosti koje nadilaze trenutne potrebe, ali su istovremeno morale da odgovore na ritam svakodnevice.
Danas se čini da je taj jaz dublji nego ikad, brzina, površnost i komercijalni pritisci često potiskuju promišljenost, kontekst i autentičnost. Ipak, verujemo da upravo u toj borbi leži snaga arhitekture.
Svaki projekat je prilika da se makar na mikronivou uspostavi dijalog između estetike, funkcije i društvenih vrednosti.
U tom kontekstu, ne možemo zanemariti činjenicu da je arhitektura kod nas tokom poslednjih trideset godina bila izložena sistematskom zanemarivanju, improvizaciji i estetskom osiromašenju. Ubrzana urbanizacija, odsustvo strateškog planiranja i dominacija kratkoročnih interesa ostavili su duboke posledice. Napravljena je šteta koja se teško može ispraviti, ona je ostavila dubok trag u prostoru, ali i u kolektivnoj svesti.
Kao da je naše razumevanje arhitekture i njene uloge svedeno na funkcionalni minimum, dok su slojevi značenja, lepote i odgovornosti potisnuti. Ta erozija vrednosti neće nestati sama; pratiće generacije koje dolaze, oblikujući njihov odnos prema prostoru i estetici.
U tom smislu, ne postoji „idealno vreme“ za arhitekturu – postoji samo stalna težnja da se kroz prostor artikuliše ono što je važno, trajno i ljudsko. A ta težnja je ono što nas pokreće, bez obzira na okolnosti.
