Konstantan rad na unapređenju polimera

PVC je skraćenica nastala od reči Poli Vinil hlorid. Poznat je još pod nazivom vinil. PVC se dobija procesom polimerizacije vinilklorid sa različitim dodacima i ima hemijsku formulu CH2-CH2.

PVC je stabilan fini beli prah, nerastvorljiv u vodi, postojan na kiseline i baze, bez ukusa i mirisa. Njegova specifična masa je 1400 kg/m3, dok mu je čvrstoća pri zatezanju 50-60 MPa, a čvrstoća pri savijanju 80-120 MPa.

Za dobijanje PVC-a, u procesu proizvodnje, potrebna je relativno mala količina energije po jedinici mase proizvoda (za razliku od aluminijuma) što ga čini jeftinim materijalom. PVC je sintetiran avne 1920.g. a široku primenu dobija tek posljednih 30 godina.

PVC spada u termoplasticna mase koje reaguju na promenu temperature (zagrevanjem omekšava, a hlađenjem se vraća u prvobitno stanje). To je bita razlika u termoreaktivnim masama koje na povišenoj temperatru prvo postanu plastične pa otvrdnu i nemogu se kasnije omekšati ili rastopiti.

Ova osobina omogućava PVC-u proces reciklaže više puta. Kada je čist da bi se doveo u stanje sekundarne sirovine dovoljno ga je samo podvrgnuti procesu mlevenja i granuliranje. Veoma je bitno da se raciklira, jer mu je potrebno dosta vremena za razlaganje na deponijama, i preko 1000 godina.

PVC prozori

Razlikujemo tvrdi i meki PVC. Dali će biti tvrdi li meki PVC zavisi od temperature na kojoj se vrši polimerizacija. Polimerizacija je vrlo egzoterman proces, a sprovodi se pri relativno niskim temperaturama (45-70 ° C), kada nastaje određeni polimerizata određene molekularne mase.

Molkularna masa polimera zavisi od temperaturne reakcije, pa se porastom temperature smanjuje molekularna masa i dobija tvrdi PVC, odnosno sniženjem temperature povećava molekularna masa i dobija meki PVC.

Tvrdi PVC služi za proizvodnju vodovodnih i kanalizacionim cevi, profila za proizvodnju prozora i vrata, mašinskih delova i sl, a od mekog PVC-a se izrađuju folije, baštenska creva za vodu, kablovi, zaptivke za prozore i vrata i sl
PVC sadrži visok nivo hlora, u osnovi vinilklorid dodaju se razni aditivi i plastifikatori koji sadrže teške metale, od kojih su Ftalati najviše u primeni.

Treba napomenuti da se Ftalati ne vezuju za plastiku već se mešaju sa polimerima tako da se eliminišu iz predmeta izrađenim od PVC-a tokom celog veka ciklusa. Ftalati kao i vinilklorid su bioakumulativni, što znači da se talože u tkivima živih bića.

Proizvođači profila za vrata i prozore stalno rade na unaprijeđenju polimera. Danas se radi tzv. 20 generacija polimera. Ona ima povećanu UV stabilnost, ekološki prihvatljiva punila koja su manje štetna za čovijeka, temperaturnu stabilnost, povećanu elastičnost i sl Zbog svega toga proizvodanja se odvija u strogo kontrolisanim uslovima.

 

Prilikom sagorevanja, PVC emituje visoko toksični gas – Ugljen dioksid, tako da je na objektima sa PVC stolarijom potrebna precizna i adekvatna protiv požarna zaštita.

PVC je s druge strane dobar materijal jer se njegovom primenom u stolariji uveliko smanjila seča šuma za proizvodnju stolarije. Za poređenje proizvoda od tvrdog drveta, PVC je jeftiniji za cca 40%. U toku trajanja vijeka PVC stolarija ne zahteva dodatnu zaštitu za razliku od drveta u istom periodu trajanja.

PVC koji se koristi za proizvodnju profila za prozore i vrata u čvrstom je stanju, ne ispušta gasove na sobnim temperaturama, pa time nema ni pojave bilo kakvih mirisa.