Sam životni vek drvene stolarije može biti zadivljujuće dug ukoliko se stolarija na odgovarajući način održava. Drvo je izuzetno otporan materijal, posebno tvrde vrste drveta, a ukoliko dobija neophodnu negu i održavanje ono može biti veoma dugotrajno i pritom izgledati kao da je novo.
Ono što se kod drvene stolarije može smatrati nedostatkom je potreba za redovnim održavanjem – svakih nekoliko sezona stolariju koja je izložena spoljnim uticajima je neophodno premazati zaštitnim slojem. Na ovaj način se održava atraktivnost drvene stolarije i naravno, produžava njen životni vek.
Današnje tehnologije izrade drvene stolarije često podrazumevaju i fabričku zaštitu elemenata od kojih će se stolarija kasnije sklapati. Ova fabrička zaštita se sastoji od specijalnih premaza i tretmana koje drvo čini otpornijim na spoljašnje uticaje. Ovi dodatni slojevi zaštite ne znače da se drvo ne treba uopšte održavati ali umnogome utiču na dugotrajnost, otpornost i dobar izgled stolarije od drveta tokom dugog vremenskog perioda.
Osim prednosti kada je redovno održavanje u pitanju, ukoliko se drvena stolarija slučajno ošteti to ne mora da znači i kraj njenog životnog veka jer je većinu oštećenja zapravo moguće relativno lako sanirati. Ovo je jedna od značajnih prednosti drvene stolarije koju ne možemo naći kod prozora i vrata od bilo kog drugog materijala.
Osim prirodne boje i teksture drveta, stolariji će specifičan izgled dati i eventualno rezbarenje i premazivanje različitim zaštitnim sredstvima ili farbanje u određenu boju, što je njihova velika prednost. Stolarija od drugih vrsta materijala dolazi prefabrikovana i nemoguće joj je promeniti izgled osim u slučaju da je zamenimo. Ukoliko korisnicima prostora dosadi boja drvene stolarije ona se jednostavno može ošmirglati, premazati osnovnim premazom, a zatim premazati farbom u boji ili tretirati po želji – postupak je više nego jednostavan.
Drvo pleni svojim prirodnim osobinama – bojom, šarama, teksturom, osećajem topline na pogled i dodir, ali i izuzetnim termoizolacionim karakteristikama i ekološkom dimenzijom.
Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.
