Ostalo Izmenjena direktiva o energetskim karakteristikama zgrada

Izmenjena direktiva o energetskim karakteristikama zgrada

Smanjenje energetske potrošnje i upotrebe energije

Pošto se u zgradama utroši 40 % od ukupno potrošene energije u Evropskoj uniji, smanjenje potrošnje i upotrebe energije iz obnovljivih izvora u građevinskom sektoru predstavlja važnu meru neophodnu za smanjenje energetske zavisnosti Evropske unije i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Zajedno sa povećanom upotrebom energije iz obnovljivih izvora, mere preduzete radi smanjenja potrošnje energije u Evropskoj uniji omogućiće ispunjenje obaveza koje nameće Protokol iz Kjota okvirnoj Konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC), njenu dugoročnu obavezu da održi porast globalne temperature ispod 2 °C i obaveza da do 2020. smanji ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 20 % od nivoa u 1999. godini a za 30 % u slučaju postojanja međunarodnog sporazuma.

Smanjena potrošnja energije i povećana upotreba energije iz obnovljivih izvora imaju značajnu ulogu u unapređenju sigurnosti i snabdevanju energijom, tehnološkom razvoju i stvaranju okolnosti za zapošljavanje i regionalni razvoj, posebno u seoskim sredinama. Revidiranu verziju izmenjene Direktive (EPBD) odobrili su Parlament i Savet krajem 2009.

Vrata izložena spoljnim uticajima

Izvod osnovnih promena

Renovirana Direktiva EPBD zadržava holistički pristup zgradama kakav je bio u originalnoj Direktivi 2002/91/EC i zadržava njene ključne postavke. To su obaveze država članica da razvijaju integrisanu metodologiju procenjivanja energetskih karakteristika, da odrede nacionalne minimume zahteva u pogledu energetskih karakteristika za nove i postojeće zgrade na kojima se vrši veće renoviranje, da izdavaju sertifikate o energetskim karakteristikama i da uvedu redovne inspekcije grejnih i klimatizacionih sistema.

• Jednom kada država članica primeni revidovanu Direktivu (verovatno početkom 2014), kritički preispitana Direktiva će se odnositi na sve zgrade bez obzira na njihovu veličinu, pošto je granica od 1000 m2 za generalno renoviranje ukinuta. Pored toga, uvedeni su minimalni zahtevi za komponente zgrade, koje određuju standarde i za manje zamene i renoviranja.

• Metodologija kriterijuma za povećanje zahteva za minimumom energetskih karakteristika u državi članici u pogledu optimalnog nivoa troškova, određena je u Aneksu direktive i biće dalje razvijana. Država članica će morati da obrazloži razloge, ako razlika između sadašnjih zahteva i zahteva za optimalnim troškovima bude veća od 15 %.

Od 31. decembra 2020. sve nove zgrade u Evropskoj uniji će morati da troše energiju u količini „blizu nule“ i energija bi u značajnoj meri trebalo da bude pokrivena iz obnovljivih izvora. Za sve novogradnje treba da budu uzeti u obzir alternativni sistemi, kao što su decentralizovani sistem za snabdevanje i daljinsko grejanje i hlađenje.

Uloga i kvalitet sertifikata o energetskim karakteristikama kao i inspekcije, biće povećani. Indikator energetskih karakteristika na sertifikatima biće korišćen u oglasima pri prodaji ili izdavanju. Sertifikat o energetskim karakteristikama postaće korisniji ukoliko sadrži preporuke vlasniku u pogledu načina poboljšanja tih karakteristika. Države članice treba da postave nezavisni kontrolni sistem i od njih se traži da uvedu penale za neusklađivanje.

Indikator energetskih karakteristika

Neki detalji o izmenjenoj Direktivi

Navodimo delove teksta iz Direktive usaglašene između Parlamenta i Saveta. Treba napomenuti da tekst nije konačan i da će biti promenjen u konačnoj jezičkoj i zakonskoj proveri. Nova EPBD stupa na snagu kada se prevede na sve jezike u EU i objavi u zvaničnom glasilu EU. Predviđa se da će to biti u martu ili aprilu 2010. Tehnički principi i sadržaji, neće se menjati.

Član 3. Usvajanje metodologije proračunavanja energetskih karakteristika zgrade

Države članice će primeniti metodologiju izračunavanja energetskih karakteristika zgrade u skladu sa uobičajenim opštim okvirom određenim u Aneksu I. Aneks I sadrži neke nove zahteve, a pominje i evropske standarde.

1. Energetske karakteristike zgrada biće određene na bazi izračunate ili stvarne godišnje potrošnje energije da bi se zadovoljile različite potrebe spojene sa njihovom uobičajenom upotrebom i odraziće se na potrebe za grejnom i rashladnom energijom (energijom potrebnom da bi se izbeglo pregrevanje), na održavanje predviđenih temperaturnih uslova u zgradi i potreba za toplom vodom u domaćinstvu.

2. Energetske karakteristike jedne zgrade biće izražene na transparentan način i obuhvatiće indikator energetskih karakteristika kao i numerički indikator upotrebe primarne energije baziran na faktorima primarne energije po nosiocu energije, koji može biti zasnovan na nacionalnim i regionalnim godišnjim izmerenim prosecima ili specifičnoj vrednosti lokalne proizvodnje.

Metodologija izračunavanja energetskih karakteristika zgrada treba da uzme u obzir evropske standarde i da bude u skladu sa relevantnim zakonodavstvom zajednice, uključujući Direktivu 2009/28/EC o promovisanju energije iz obnovljivih izvora.

Energetske karakteristike jedne zgrade

Član 4. Određivanje zahteva za energetskim karakteristikama

Države članice će preuzeti neophodne mere za osiguranje minimalnih zahteva za energetskim karakteristikama zgrada ili građevinskih jedinica koje su određene sa stanovišta dostizanja optimalnog nivoa troškova. Energetske karakteristike će biti izračunate u skladu sa metodologijom navedenom u članu 3. Izračunavanje optimalnog nivoa troškova biće završeno u skladu sa metodologijom o kojoj se govori u članu 5.

Član 5. Izračunavanje optimalnog nivoa troškova minimalnih zahteva za energetskim karakteristikama

Komisija će do 30. juna 2011. ustanoviti okvir komparativne metodologije za izračunavanje optimalnog nivoa troškova minimalnih zahteva za energetskim karakteristikama zgrade i građevinskih elemenata. Okvir komparativne metodologije biće utvrđen u skladu sa Aneksom IIIa i biće različit za nove i postojeće zgrade kao i za druge kategorije zgrada.

Aneks IIIa je potpuno nov i uvodi principe komparativne metodologije.

Član 6. Nova zgrada

Države članice će preduzeti neophodne mere da osiguraju da nove zgrade ostvare minimum zahteva u pogledu energetskih karakteristika određenih u skladu sa članom 4. Za nove zgrade, države članice će osigurati da će pre nego što počne izgradnja, tehnička i ekonomska izvodljivost kao i izvodljivost u pogledu životne sredine, alternativnih sistema, kao što su ovi navedeni dole, biti razmatrani ako su na raspolaganju i ako su uzeti u obzir:

a) Decentralizovani sistemi za snabdevanje energijom, bazirani na energiji iz obnovljivih izvora,

b) Kogeneracija,

c) Daljinsko ili blokovsko grejanje ili hlađenje, naročito tamo gde je ono u celini ili delimično bazirano na energiji iz obnovljivih izvora,

d) Toplotne pumpe

Decentralizovani sistemi za snabdevanje energijom

Član 7. Postojeće zgrade

Države članice će preduzeti neophodne mere da kada zgrade prođu kroz generalno renoviranje, energetske karakteristike zgrade ili renoviranog dela budu poboljšane da bi ispunile minimum zahteva za energetskim karakteristikama određenim u skladu sa članom 4. u pogledu tehničke, funkcionalne i ekonomske izvodljivosti. Zahtevi će biti primenjeni na renoviranu zgradu ili građevinsku jedinicu kao celinu. Dodatno ili alternativno zahtevi mogu biti primenjeni na renovirane građevinske elemente.

Član 8. Tehnički sistemi zgrade

Države članice će u cilju optimizacije upotrebe energije za tehnički sistem u zgradi odrediti zahteve koje ti sistemi treba da ispune u pogledu svih energetskih karakteristika, pravilnog instaliranja, odgovarajućeg dimenzionisanja, podešavanja i regulacije tehničkih sistema instaliranih u postojećoj zgradi.

Države članice mogu primeniti te zahteve i na nove zgrade. Zahtevi koji se odnose na sistem biće određeni na nove, zamenjene i unapređene tehničke sisteme u zgradi i biti primenjeni ukoliko su tehnički, ekonomski i funkcionalno izvodljivi.

Ovi zahtevi obuhvataju najmanje:

a) Sisteme grejanja,

b) Sisteme za grejanje vode,

c) Klimatizacione sisteme,

d) Velike ventilacione sisteme.

sistemi grejanja, klimetizaciju, ventilaciju

Član 9. Zgrada sa potrošnjom energije blizu nula

1. Države članice će osigurati da:

a) Do 31. decembra 2020. sve nove zgrade budu sa potrošnjom energije blizu nule, kako je određeno u članu 2 (1a).

b) Nakon 31. decembra 2018. institucije koje nastanjuju i poseduju nove zgrade osiguraće da zgrada bude sa potrošnjom energije blizu nule, kako je određeno u čl. 2 (1a).

Države članice će sačiniti nacionalne planove za povećanje broja zgrada sa potrošnjom energije blizu nule. Ti nacionalni planovi mogu obuhvatiti ciljeve koji se razlikuju prema kategoriji zgrade.

Član 9a. Finansijski podsticaji i tržišne barijere

Prepoznajući važnost obezbeđenja primerenog finansiranja i ostalih instrumenata kojima se poboljšavaju energetske karakteristike zgrade i ubrzava prelazak na zgrade sa potrošnjom energije blizu nule, države članice će preduzeti odgovarajuće korake za upotrebu najrelevantnijih instrumenata s obzirom na nacionalne prilike.

Član 10. Sertifikat o energetskim karakteristikama

Sertifikat o energetskim karakteristikama

1. Države članice će propisati neophodne mere za ustanovljavanje sistema sertifikacije energetskih karakteristika zgrade. Ta sertifikacija će obuhvatiti energetske karakteristike zgrade i referentne vrednosti kao što su minimalni zahtevi u pogledu energetskih karakteristika, da bi se omogućilo vlasnicima ili stanarima zgrada ili građevinskih jedinica da uporede i procene njihove energetske karakteristike. Sertifikati mogu obuhvatiti dodatne informacije kao što su godišnja potrošnja energije nestambenih zgrada i procenat obnovljive energije u ukupnoj potrošni energije.

2. Sertifikat će obuhvatiti preporuke za optimalne troškove ili rentabilno povećanje energetskih karakteristika zgrade ili građevinske jedinice, osim ako nema razumnog potencijala za takvo povećanje u poređenju sa postojećim zahtevima za energetskim karakteristikama.

3. Preporuke obuhvaćene sertifikatom o energetskim karakteristikama odnosiće se na:

a) Mere preduzete sa generalnim renoviranjem omotača zgrade ili tehničkim sistemom/sistemima zgrade, i

b) Mere za pojedinačne elemente zgrade ili tehničkih sistema zgrade. Preporuke obuhvaćene sertifikatom o energetskim karakteristikama biće tehnički izvodljive za određenu zgradu i mogu pružiti procenu perioda povraćaja uloženog kapitala ili ekonomske dobiti tokom veka trajanja.

4. Sertifikat o energetskim karakteristikama naznačiće gde vlasnik ili stanar mogu dobiti više detaljnih informacija, uključujući one o rentabilnosti preporuka, datih u sertifikatu.

Izdavanje sertifikata o energetskim karakteristikama

Član 11. Izdavanje sertifikata o energetskim karakteristikama

Države članice će se postarati da sertifikat o energetskim karakteristikama bude izdat za:

a) Zgrade ili građevinske jedinice koje su izgrađene, prodate ili izdate novom stanaru;

b) Zgrade u kojima je ukupna korisna površina poda preko 500 m2, u kojoj je institucija koju stranke često posećuju. Pet godina kasnije (od datuma stupanja na snagu, u vezi sa čl. 25), ta granica od 500 m2 biće smanjena na 250 m2.

Član 12. Izlaganje sertifikata o energetskim karakteristikama

1. Države članice će preduzeti mere da tamo gde je ukupna korisna površina poda preko 500 m2, zgrade za koju je izdat sertifikat o energetskim karakteristikama, u saglasnosti sa čl. 11(1), a koju koristi institucija sa čestim posetama stranaka, sertifikat bude izložen na upadljivom mestu, jasno vidljiv posetiocima. Pet godina kasnije (od datuma stupanja na snagu, u vezi sa čl. 25), ta granica od 500 m2 biće smanjena na 250 m2.

Član 13. Inspekcija grejnih sistema

1. Države članice će propisati neophodne mere za ustanovljenje redovne inspekcije dostupnih delova sistema korišćenih za grejanje zgrada, kao što su generatori toplote, regulacioni sistem i cirkulacione pumpe, sa kotlovima čija je efektivna snaga u svrhu grejanja prostora veća od 20 kW. Inspekcija će obuhvatiti procenu efikasnosti kotla i njegovu veličinu u odnosu na grejne potrebe zgrade.

Inspekcija grejnih sistema

Član 14. Inspekcija klimatizacionih sistema

1. Države članice će propisati neophodne mere za ustanovljenje redovne inspekcije dostupnih delova klimatizacionih sistema čiji je efektivni kapacitet preko 12 kW. Inspekcija će obuhvatiti procenu efikasnosti klimatizacije i veličinu u odnosu na rashladne potrebe zgrade.

Procena veličine ne mora biti ponovljena sve dok u međuvremenu ne dođe do promene toga klimatizacionog sistema ili rashladnih potreba zgrade. Države članice mogu smanjiti učestalost tih inspekcija ili ih pojednostaviti prema potrebi, ukoliko postoji elektronsko nadgledanje i kontrolni sistem.

Član 15. Izveštaj o inspekciji grejnih i klimatizacionih sistema

Izveštaj o inspekciji treba da bude saopšten nakon svakog pregleda grejnih ili klimatizacionih sistema. Izveštaj o inspekciji će sadržavati rezultat inspekcije izvršene u skladu sa čl. 13 i 14 i obuhvatati preporuke za ekonomično poboljšanje energetskih karakteristika proverenog sistema.

Član 16. Nezavisni eksperti

Države članice će se postarati da sertifikacija energetskih karakteristika zgrade i inspekcije grejnih i klimatizacionih sistema budu izvršene na nezavisan način, od strane kvalifikovanih i akreditovanih eksperata, da bi oni radili kao samoakreditovani eksperti, kao samostalni, ili kao zaposleni u javnim institucijama ili privatnim preduzećima. Eksperti će biti akreditovani uzimajući u obzir njihovu kompetentnost..

Nezavisni kontrolni sistem

Član 17. Nezavisni kontrolni sistem

Države članice će se postarati da nezavisni kontrolni sistem za sertifikate o energetskim karakteristikama i izveštaji o inspekciji grejnih i klimatizacionih sistema budu ustanovljeni u skladu sa Aneksom II. Države članice mogu uvesti posebne sisteme za kontrolu sertifikata o energetskim karakteristikama i izveštaja o inspekciji grejnih i klimatizacionih sistema.

Kako REHVA (Evropska agencija za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju) može pomoći u sprovođenju EPBD.

Izmenjena EPBD predstavlja ogroman izazov i za građevinsku industriju i za profesionalne, odnosno stručne organizacije. Pošto nova EPBD ima mnogo suštinskih promena, svaka pomoć nacionalnim vlastima kao i Komisiji biće dobrodošla.

Iskustvo stečeno u akcijama koje je preduzeo CEN da bi pomogao u sprovođenju EPBD još od 2002. pokazalo je da tehnički razvojni rad zahteva vreme. Veći deo standarda EN odobren je u 2007. i 2008. godini pošto su države članice ispunile najveći broj zahteva koje je EPBD postavila 2002. ali koji nisu bili obuhvaćeni nacionalnim zakonima i propisima.

Da bi se izbegla ova situacija, svaki razvojni rad na tehničkoj realizaciji EPBD u Evropskoj uniji i na nacionalnim nivoima može biti potpomognuta sledećim akcijama REHVA-e, nacionalnih organizacija članica, ili bilo koje druge profesionalne organizacije.

Proces u pravcu potrošnje energije blizu nule

Nacionalni putevi ka zgradama čija je potrošnja energije blizu nule

Proces u pravcu potrošnje energije blizu nule treba da ide malim koracima, ali koraci treba da budu odabrani tako da oni na kraju obrazuju ekonomičan entitet. Opsluživanje energijom i energetski izvori, na primer, treba da budu deo nacionalnog energetskog sistema.

Izbor ciljeva energetske efikasnosti sa optimalnim troškovima

To je izuzetno izazovan rad. Iako je to zadatak koji Komisija, treba da obavi razvijanjem principa za postavljanje ciljeva ostaje mnogo toga što treba da bude urađeno na nacionalnom nivou, a odnosi se na ulazne vrednosti za izračunavanje troškova energije, visine ulaganja, fond zgrada, njihovu tehničku upotrebu energije i tehničke sisteme.

Smanjenje rashladnih opterećenja za zgrade i druge niskoenergetske metode za regulaciju letnjih sobnih temperatura

EPBD jasno zahteva u delu inspekcije klimatizacionih sistema, istraživanje načina na koji se mogu smanjiti rashladno opterećenje i sniziti visoke sobne temperature tokom leta bez mehaničkog hlađenja. Treba objasniti efekat različitih niskotemperaturskih mera i napisati vodiče u kojima će se poći od najrentabilnijih načina zaklanjanja od sunca.

Izvodljive metode upotrebe alternativnih sistema u malim zgradama

Izvodljive metode upotrebe alternativnih sistema u malim zgradama

I nova Direktiva zahteva studije izvodljivosti alternativnih sistema u svim zgradama. Alternativni sistemi obuhvataju decentralizovane sisteme za snabdevanje, kogeneraciju, daljinsko grejanje i hlađenje, toplotne pumpe su uobičajenije tehnologije koje se nalaze u velikim zgradama. Glavni izazovi su male zgrade.

Poboljšanje energetskih karakteristika malih zgrada

I male renovirane zgrade treba da ispune minimalne zahteve u pogledu energetskih karakteristika, ukoliko su tehnički, funkcionalno i ekonomski izvodljivi. Sistemi čije je renoviranje izvodljivo, mnogo zavise od lokalnih uslova i fonda zgrade. Neophodan je vodič za izvodljive pakete mera u cilju poboljšanja energetske efikasnosti malih zgrada.

Poboljšanje energetskih karakteristika malih zgrada

Kako odrediti merila za karakteristike tehničkih sistema

Član 8 (novi) u Direktivi zahteva od država članica da odrede zahteve koje moraju ispuniti tehnički sistemi u zgradama u pogledu optimalne enegetske efikasnosti. Razvoj sprovođenja ovog člana najviše bi odgovarao REHVA i njenim članovima. Na primer, kako spojiti zahtev EuP u pogledu proizvoda koji troše energiju sa ukupnim energetskim karakteristikama zgrada? Ili, da li je specifična snaga ventilatora prava mera karakteristika sistema za pokretanje vazduha?

Kako integrisati dobar kvalitet unutrašnje sredine u proces EPBD

Opšti zahtev za dobar kvalitet unutrašnjeg vazduha u Direktivi je pomenut nekoliko puta, ali je ostalo otvoreno kako problemi unutrašnje sredine mogu biti na pravi način uključeni u energetske sertifikate, isnpekcije i zahteve.

Piše: Prof. dr Dragan Škobalj