Energetska efikasnost Iz stručnog ugla – Prioritet energetskoj efikasnosti, bolja potrošnja, čistija životna sredina

Iz stručnog ugla – Prioritet energetskoj efikasnosti, bolja potrošnja, čistija životna sredina

Sintetički građevinski materijali

Rezime

Informativni listovi (fact sheets) [5] Evropske komisije imaju svrhu da one koji nisu specijalisti u određenim oblastima upoznaju sa evropskim integracijama i doprinosom Evropskog parlamenta tom procesu. Njihovo redovno objavljivanje započeto je 1979. povodom neposrednog izbora za Parlament, da bi na pristupačan način, ali potpuno i tačno, prikazali šta i kako rade institucije Evropske unije, njihove politike, kao i uloge koje Parlament ima u njihovom razvoju.

Za ovaj rad je izabran Informativni list Evropske komisije od 30. novembra 2016. posvećen jednom od najvažnijih globalnih zadataka u očuvanju zdrave životne sredine i energetskoj efikasnosti. Stambene zgrade su u središtu evropskih i nacionalnih napora za ostvarivanje ciljeva u pogledu energije i emisije nametanjem strožih propisa za nove zgrade i podsticaja transformacije postojećih zgrada, kako bi zadovoljile više standarde energetskih karakteristika. Modeli građevinskog fonda se obično koriste za procenu različitih mera energetske efikasnosti, za kvantifikovanje njihovog uticaja na smanjenje upotrebe energije u cilju postizanja nacionalnih ciljeva i za određivanje nacionalnih politika.

1. UVOD

Planetarni prelazak na čistu energiju je počeo i on je nepovratan. Evropska unija ne želi samo da se prilagodi, već da vodi. EU želi da ostvari ambiciozne ciljeve u pogledu klime i energije, zadržavajući u Evropi konkurentnu ekonomiju koja treba da osigura poslove i razvoj za naše buduće građane. Da bi bila sigurna da su evropski potrošači i poslovi potpuno opremljeni za taj prelazak Komisija je uvela nove inovativne mere za energetsku efikasnost. Te mere su usmerene na:

  • generalno određivanje okvira za unapređenje energetske efikasnosti
  • povećanje energetske efikasnosti u zgradama
  • poboljšanje energetskih karakteristika proizvoda (ekodizajn) i informisanje potrošača (obeležavanje energije)
  • finansiranje energetske efikasnosti razumnim sredstvima za pametne građevinske predloge

Kao jedan obuhvatni elemenat, Komisija predlaže obavezujući cilj za celu EU povećanje od 30% za energetsku efikasnost do 2030. ističući obavezu EU da energetsku efikasnost stavlja u prvi plan.

Prelazak na čistu energiju je bitan za sadašnju evropsku strategiju za poslove i razvoj i prioritet broj jedan za Junkerovu komisiju. Prelazak na čistu energiju je tamo gde je i pametan novac. Prošle godine je čista energija privukla rekordne globalne investicije od preko 300 • 109 evra, šest puta veće od onih u 2004. Sa novim merama Evropa će takođe biti predvodnik u ostvarenju ciljeva UN u održivom razvoju (COR), uključujući COR 7 o pristupačnoj održivoj i savremenoj energiji za sve.

Pametno ulaganje u energetsku efikasnost

Pregled zakonskih propisa o energetskoj efikasnosti obelodanjuje uštede energije koje mogu da podstaknu ekonomski rast EU, investicije i nove poslove.

Kada ih primenjuju države članice, neke od predloženih mera imaju trenutne i opipljive efekte. Ambiciozni ciljevi energetske efikasnosti za 2030. mogu smanjiti zavisnost država članica od uvoza energije, podstaći lokalnu ekonomiju, povećati konkurentnost i doneti dodatne zelene poslove. U slučaju obnove zgrada, ona bi mogla stvoriti povoljne tržišne uslove za povećanje stope i nivoa na kojima se zgrade renoviraju. Ona će takođe osigurati stabilan okvir sa dugoročnom perspektivom i vizijom o oslobađanju zgrada od ugljenika što će dovesti do transformacije građevinskog fonda EU, uz istovremeno podsticanje razvoja i zaposlenosti. Mere ekodizajna obezbeđuju da se na tržištu EU mogu prodavati samo energetski efikasni uređaji i aparati.

Sistem obeležavanja energije obezbeđuje da potrošači mogu biti obavešteni kada odlučuju u izboru energetskih uređaja. Uopšte govoreći, potrošači koji koriste energetski efikasne proizvode u svojim domovima mogu uštedeti u proseku 300 evra godišnje po domaćinstvu do 2020. godine.

Osim toga, obavezujuće šeme energetske efikasnosti omogućavaju smanjenje računa za energiju potrošača, kao rezultata manjih energetskih potreba zahvaljujući akcijama preduzetim radi zamene neefikasnih prozora ili izolacije zidova. [13]

Studije pokazuju da šeme korisnosti mogu smanjiti račune za energiju do 30 %, što spada u značajne koristi kao što su viši nivo ugodnosti i veći raspoloživi prihod.

2. Evropske stambene zgrade

U zemljama članicama EU (EU–28) krajnja potrošnja energije u stambenim zgradama dostigla je u 2014. (EU–26) 263,22 miliona tona ekvivalentne nafte (Mtoe), smanjujući se u apsolutnom smislu sa istorijskog vrhunca u 2010. od 311 Mtoe. U poređenju sa 1990., krajnja potrošnja energije je 0,33 % manja od 264,09 Mtoe u odgovarajućim EU–28. U to vreme stambene zgrade čine 75% od 25 milijardi m² postojećeg građevinskog fonda u EU-28. [4] Najvažnija krajnja potrošnja u stambenim zgradama je za grejanje prostora (67%), ali se taj udeo neznatno smanjuje 2000. godine. Topla voda u domaćinstvu nalazi se na drugom mestu, sa udelom od 13% u ukupnoj potrošnji, a sledeći su električni aparati sa 11%, zatim spremanje hrane 6%, osvetljenje 2% i hlađenje sa samo 0,5%.

Strože evropske direktive, nacionalne norme i propisi čine zgrade energetski efikasnijim. Procenjuje se da u proseku nove zgrade, teoretski potroše 40% manje energije od stanova izgrađenih pre 1990. [6]

Međutim, nove zgrade u proseku godišnje troše 1,1% manje (prosek od 2000. do 2012.), a novogradnja je od 2009., u opadanju, kao rezultat ekonomske krize u celoj Evropi. U nekoliko zemalja stopa izgradnje je čak pala ispod 0,5 %. [8] Godišnja stopa rušenja u većini evropskih zemalja kreće se od 0,3 do 0,7 % i očekuje se da će ostati na tom nivou ili neznatno povećati na oko 1% do 1,5%. Otuda, da bi se ostvarili evropski agresivni ciljevi u pogledu potrošnje energije u građevinskom sektoru, fokus evropskih politika i nacionalnih napora ostaje na postojećem građevinskom fondu.

Glavni evropski zakonski instrumenti za smanjenje potrošnje energije obuhvaćeni su Direktivom o energetskim karakteristikama zgrada (DEKZ, izmenjena 2010/31/EC). Direktivom o energetskoj efikasnosti (DEE 2012/27/EU) i Direktivom o obnovljivim izvorima (DOI 2009/28/EC), uz tekuće napore na transformaciji tržišta proizvoda povezanih sa energijom (PTE) i proizvoda koji troše energiju (PTE) preko Ecodesign Directive (Ecodesign, izmenjena 2009/ 125/EC).

Postoji zakonska obaveza da sve nove zgrade moraju da imaju energetski pasoš
Važna informacija za nekretnine

Stambene zgrade su u središtu evropskih i nacionalnih napora za ostvarenje ciljeva u pogledu energije i emisije nametanjem strožih propisa za nove zgrade i podsticanjem transformacije postojećih zgrada, kako bi zadovoljile više standarde energetskih karakteristika.[14]

Modeli građevinskog fonda se obično koriste za procenu različitih mera energetske efikasnosti, za kvantifikovanje njihovog uticaja na smanjenje upotrebe energije u cilju postizanja nacionalnih ciljeva i za određivanje nacionalnih politika.

Energija potrošena u stambenim zgradama predstavlja 20 – 30% ukupne potrošnje energije u nekoliko zemalja (sl. 1). Potrošnja energije je namenjena zadovoljavanju pogonskih potreba zgrada i zadovoljavanju potreba za kvalitetom unutrašnje sredine, u grejanju, klimatizaciji, osvetljenju i električnom opterećenju.

2.1 Model građevinskog fonda

Većina evropskih zgrada će zahtevati izmene omotača (davanjem boljih toplotnih svojstava) i tehničkih instalacija da bi zadovoljile nove standarde u energetskoj efikasnosti za zgrade. DEKZ obavezuje da sve zgrade koje su predmet temeljne obnove zadovolje minimum zahteva u pogledu energetskih karakteristika, a za nove zgrade da od januara 2021. budu zgrade sa potrošnjom energije blizu nule (PEBN). Ovi napori mogu imati važnu ulogu u ostvarenju evropskih i nacionalnih ciljeva, da budu visoko energetski efikasni, niskougljenični ekonomični, da smanje zavisnost od uvoza energije i povećaju sigurnost Evrope u snabdevanju u skladu sa Evropskom strategijom 2020. i novim planom do 2030. i kasnije.

Slika 1 Ukupna potrošnja energije u nekoliko zemalja sveta
Slika 1 Ukupna potrošnja energije u nekoliko zemalja sveta

DEE je odredila nacionalne mere za sprovođenje poboljšanja energetske efikasnosti na svim nivoima celog energetskog lanca, uključujući dugoročnu nacionalnu strategiju za obnavljanje zgrada. To treba ostvariti pomoću energetskih servisa i drugih rentabilnih, praktičnih i razumnih mera energetske efikasnosti (MEE). Kao rezultat, najveći broj nacionalnih planova energetske efikasnosti u EU fokusiran je na javne i stambene zgrade. Tokom godina, urađeno je nekoliko studija da bi se došlo do potencijala MEE u stambenim zgradama koje predstavljaju najveći deo građevinskog fonda. Sve one su došle do istog zaključka, tj. da postoje značajne uštede energije u građevinskom sektoru koje ostaju neiskorišćene. Procenjivanje efikasnosti MEE za pojedinačne zgrade je jednostavan proces. Proračunavanje pa čak i i simulacija mogu pružiti različite rezultate čak i za istu zgradu.[9]

To može biti i zbog mnogih razloga, uključujući ponašanje stanara i odstupanje od pretpostavki normativnih kalkulacija. Zbog toga je nekoliko studija dokumentovalo da mogu postojati značajna odstupanja između proračunate nasuprot stvarno potrošene energije, ili procenjenih ušteda kao rezultata primene MEE koje dovode do znatno smanjene ili povećane potrošnje.[7]

U modeliranju fonda, rizično je realistično predviđati potrošnju energije i emisije, da bi se pravilno procenile mere i odredile politike za zadovoljenje specifičnih ciljeva, koje bi realistično prihvatile aktuelne trendove.

Na raspolaganju su različiti pristupi manipulaciji učinkom korišćenja energije i uticajem sredine za modele građevinskog fonda koji su određeni kao „odozgo nadole” i „odozdo naviše” [1]. Pristup „odozgo nadole” je usmeren na uređenje serija istorijskog vremena nacionalne upotrebe energije ili emisija CO2 za istraživanje međuodnosa energetskog sektora i ekonomije. Pristup „odozdo naviše” razvija se iz podataka o hijerarhiji raspoloživih komponenata (npr. period izgradnje ili geografska područja, pošto se ona odnose na tipične konstrukcije i instalacije omotača), koje onda kombinuju prema njihovom procenjenom pojedinačnom uticaju na korišćenje energije, ocenjenom prema pregledu u građevinskom fondu. Ti modeli iniciraju analize, korišćenjem baze empirijskih podataka. Oni su bazirani na tipičnim zgradama koje predstavljaju građevinski fond koji se onda koristi za izračunavanje njihove potrošnje energije, procenjuje rezultate MEE, dovodeći do uštede energije i slabljenja emisija CO2.

Poboljšanje energetskih karakteristika malih zgrada

Rezultati su ocenjeni po jedinici podne površine a onda ekstrapolirani, koristeći ukupnu podnu površinu odgovarajuće ukupne podne površine u građevinskom fondu. Rezultati se onda mogu koristiti za srednjoročne do dugoročne strategije snabdevanja energijom. Među glavnim slabostima takvog pristupa jesu tačnost proračuna u poređenju sa stvarnom potrošnjom energije i ostale pretpostavke u pogledu uticaja faktora ponašanja na stvarnu potrošnju energije, na primer časove boravka stanara i korišćenje sistema grejanja, zagrevani delovi stana, određene unutrašnje temperature itd.

2.2 Metod

Složenost modeliranja građevinskog fonda bazirana je na tipologijama zgrada TABULA, koji su nastali u 20 evropskih zemalja [2]. Svaka nacionalna tipologija se sastoji od klasifikovane šeme koja grupiše zgrade prema njihovoj veličini, mestu (klimatskoj zoni) i starosti gradnje, koja odgovara karakteristikama povezanih sa energijom (npr. gradnja i tehničke instalacije) i nizu primernih zgrada koje predstavljaju ove vrste zgrada.

Nacionalne tipologije zgrada služe kao instrument za modeliranje energetskih karakteristika portfolija zgrada, da bi podržale regionalne ili nacionalne politike uštede energije. Koncept je poboljšan u okviru evropskog projekta EPISCOPE [3] da bi obuhvatio nove zgrade ispunjavajući nacionalne zahteve ili ambicioznije standarde u pravcu nacionalnih definicija ZPEBN. Projekat je motivisao brojne nacionalne pilot–akcije usmerene prema regionalnim ili nacionalnim fondovima stambenih zgrada, razmatrajući različite pristupe.

Jedan od ključnih problema je potreba da se premosti razlika između aktuelnih verzija proračunate upotrebe energije kada se procenjuje efikasnost MEE u analizama građevinskog fonda. Nalaže se razvoj jednog lako primenjivog opšteg dvostrukog pristupa. Prvi koristi informacije iz sertifikata o energetskim karakteristikama za izvođenje jednostavnih empirijskih prilagodljivih faktora koji dovodi u vezu normativno proračunatu potrošnju energije za grejanje sa stvarnom potrošnjom energije obuhvaćenom sertifikatima. Drugi pristup koristi komplementarne podatke prikupljene anketama na terenu, koji dokumentuju nedavne promene u ponašanju stanara, ulogu ljudskog faktora u radu sistema za grejanje stambenog prostora da bi se prilagodio normativnim proračunima.[10] Konačno, ukupan pristup je korišćen sa modelom građevinskog fonda za demonstraciju preliminarnih procena različitih mera za povećanje energetske efikasnosti, u cilju zadovoljenja nacionalnih ciljeva za 2020. i 2030. godinu.

2.2.1 Uvid u sertifikate o energetskim karakteristikama zgrada

Sertifikati o energetskim karakteristikama (SEK) zgrada izdaju se širom Evrope u skladu sa nacionalnim merama predviđenim u DEKZ. Tokom godina, ta praksa je inicirala proces mapiranja evropskih zgrada. SEK je sve više odražavao nacionalni građevinski fond i nudio jedinstvenu priliku za otkrića ključnih podataka za procenu i poboljšanje kvaliteta postojećih zgrada. SEK sadrži opšte informacije o zgradi, etiketu o energetskoj klasi zgrade, proračunatu i stvarnu potrošnju krajnje i primarne energije, emisije CO2, pregled nosilaca energije i različite krajnje potrošnje i do tri predloga rentabilnog poboljšanja karakteristika energetike u zgradi, sa proračunatim uštedama energije i periodom amortizacije. Normativni proračuni su izvršeni u skladu sa evropskim standardom EN 13790.

Energetska efikasnost

2.2.2 Ankete sa terena

Ankete sa terena daju podatke o promeni ponašanja stanara kao i ulogu ljudskog faktora u radu grejnih sistema u stambenom prostoru. Ti pregledi registruju prosečne pogonske uslove, na primer sate grejnog sistema (tj. koliko sati stanari zagrevaju svoje stanove), podešene unutrašnje temperature (tj. na koju temperaturu postavljaju svoj sobni termostat) i procenat površine stana koja se obično zagreva (tj. koji prostor u stanu zagrevaju). Bio je to jedan napor da se odredi uobičajena praksa ili kao rezultat preferiranja stanara ili drugih društveno–ekonomskih faktora (npr. nedostatak goriva), koji odstupaju od pretpostavki normativnih proračuna prema nacionalnim propisima (tj. 18 časovni dnevni rad za celu grejnu sezonu, na 20 °C unutrašnje temperature, grejanjem celog stana). Tada su podaci korišćeni za izvođenje sličnih korekcionih faktora za prilagođavanje proračuna konzervativnijim procenama stvarne potrošnje energije za reprezentativne vrste zgrada korišćene u modelu građevinskog fonda.[11]

3. Pametna zgrada, pametna mreža, pametan grad

Procenjuje se da u EU ima 191 milion zgrada, a one troše najviše energije i proizvode najviše CO2. Kako bi se optimizovala upotreba energije, te milione zgrada treba pretvoriti u pametne zgrade, tako da energetska efikasnost postane prioritet.
Jedna od savremenih mera energetske efikasnosti je pametno upravljanje energijom u zgradama. U skladu s tim novim modelom projektom 3Smart (Smart Building, Smart Grid, Smart City) želi se osigurati tehnološki i zakonodavni okvir za sveobuhvatno upravljanje energijom u zgradama, distribucionim mrežama i glavnim infrastrukturama gradova u Dunavskoj regiji i koncipirati smer njihove transformacije u pametne gradove. Proces počinje stvaranjem pametnih zgrada (engl. Smart Building) koje umrežene stvaraju pametnu mrežu (engl. Smart Grid), čime se razvija pametan grad (engl. Smart City)

3.1 Pametna zgrada

Kako je zgrada osnovna građevinska jedinica grada, zgradu treba početi menjati iz pasivnog potrošača energije u aktivnog učesnika koji prikuplja podatke i stvara nove informacije. Te informacije služiće za upravljanje snabdevanjem i potrošnjom. Primenom sistema pametne koordinacije potrošača na nivou zgrade, na nivou mreže se može predvideti smanjenje potrošnje koje je naophodno tokom vršnih opterećenja. Pametne zgrade osim upravljanja uslovima u interijeru, imaju sposobnost komunikacije sa okolinom i prilagođavanje vlastite potrošnje mrežnim uslovima. Takođe, pametne zgrade imaju preduslov za ostvarivanje međusobne komunikacije, stvarajući tako aktivne lokalne mreže koje, osim potrošnje, mogu uključivati i male obnovljive i klasične izvore energije. Priključivanjem obnovljivih izvora situacija se usložnjava jer zgrada postaje aktivni element mreže. Stvaranje pametnih zgrada i njihovo umrežavanje stvoriće lokalnu mrežu aktivnih potrošača, a međusobno povezivanje takvih lokalnih mreža stvoriće pametnu mrežu.[12]

3.2 Pametna mreža

Distribuciona mreža danas je jednosmerna od proizvođača, odnosno prenosnih mreža prema potrošačima, pri čemu proizvođači u najvećem broju slučajeva nemaju informacije o korisnicima i njihovom ponašanju. Izgrađena je tako da može podneti maksimalnu vršnu potrošnju na nivou svih potrošača, operatora prenosne i distributivne mreže isporučioca i potrošača na osnovu razmene informacija o stvarnom vremenu koja je zasnovana na dinamičkom i prilagođenom pristupu potrošnje energije i tako se stvara nova energetska infrastruktura. Uvođenjem pametnih mreža poboljšava se upravljanje energijom i podstiče efikasnije korišćenje energije u zgradama. Istovremeno će energetske firme znati koliko energije treba nabaviti, što rezultuje smanjenim delom neiskorišćene energije.

Zagađenje unutrašnjeg vazduha

3.3 Pametan grad

Gradovi kao i zgrade, menjaju se iz pasivnih potrošača energije u aktivne učesnike upravljanja energijom. Zajedničko svim pametnim gradovima su inovativne urbane usluge koje se kombinuju sa inovativnim primenama i time se povećava njihova efikasnost. Pametni gradovi nastaju ne samo zahvaljujući tehnologiji, nego i viziji onih koji ih vode i saradnji građana pri procesu pokretanja inovativnih ideja. Prvi korak prema pametnim gradovima u Srbiji je podizanje energetske efikasnosti potrošnje, odnosno znatno smanjenje potrošnje električne energije i informaciono povezivanje između pametnih uređaja, pametnih zgrada i postojeće distributivne mreže. Konačni cilj projekta za pametni grad je korišćenje obnovljive energije i primena „zelenih” informacionih i telekomunikacionih tehničkih rešenja koja će poboljšati javne usluge i ekonomski razvoj, a time i živote građana.

Postoji percepcija da su pametni gradovi futuristička projekcija budućnosti, ali istina je da veliki broj njih već postoji. Da li zaista svaki grad ima iste šanse da uz, adekvatna rešenja, postane pametan, bez obzira na raspoložive resurse?

Potvrđena činjenica je da uz ICT tehnologiju, internet of Things, primenu tehnoloških inovacija, efikasnije i razumnije korišćenje resursa, uštedu energije i smanjenje negativnih uticaja na okolinu, dolazimo do pametnog grada. Ovo ne zavisi od bogatstva, jer i manje razvijeni gradovi mogu biti pametni kao i svaki drugi grad, međutim oni koji investiraju u „pametna” rešenja retko ostaju siromašni. Iz prakse se pokazalo da pametni gradovi imaju manju stopu nezaposlenosti, kvalitetnije okruženje, bolju turističku posetu i privrednu razvijenost. Ekologija ovakvih gradova podrazumeva proširenje i stvaranje novih zelenih površina i postavljanje solarnih kolektora na mestima gde je to moguće. Moramo spomenuti i prečišćavanje otpadnih voda sa mogućnošću vraćanja u vodotokove, odakle bi se koristile za navodnjavanje.

Krajnji cilj je održiv razvoj, ograničavanje efekata klimatskih promena ali i kvalitetniji život, odnosno potreba da građani zaista osete viši nivo usluge, počev od električne energije bez prekida, kvalitetnije vode za piće, bržeg i boljeg javnog transporta, pa do usluga u upravi i zdravstvu.

Ukupno gledano najbolji od pametnih gradova približavaju se stopostotnoj energetskoj nezavisnosti pomoću obnovljivih izvora energije, ostvarujući do 30 % uštede u električnoj energiji, sa smanjenim gubicima vode za 20%, bržim javnim transportom i smanjenjem saobraćajnih gužvi za 20%.

Treba napomenuti da pametan grad nije samo vezan za visoku tehnologiju, već za odlučnost, upornost, konsenzus, mere i stalni napredak koji integriše sve postojeće funkcije javnih usluga sa novim funkcijama, poput elektronskog zdravstva, upravljanja vanrednim situacijama, sigurnosnog video nadzora, električnih vozila, sa ciljem povećanja efikasnosti postojećih sistema, smanjenje troškova električne energije i uspostavljanja komunikacije među pomenutim podsistemima grada, na taj način smanjenje emisije CO2 i ostalih štetnih gasova.

ALU prozori na stambenim zgradama
ALU prozori na stambenim zgradama

Upravo na takav način vodeći pametni gradovi imaju timove za strategiju i smernice u razvoju pametnih funkcija. Oni sarađuju sa kompanijama koje nude rešenja za trenutne izazove gradova, integracije za povećanu efikasnost, saradnju kako bi se to sprovelo na najbolji mogući način, inovacije na svakom nivou koje transformišu svet.

3.4 Program za upravljanje energijom

Modularni alati za upravljanje energijom (program) koji će se razviti projektom 3 Smart i koji integriše upravljanje energijom u zgradama i distribucionoj mreži ispitaće se u pilot projektima u pet zemalja Dunavske regije. Programom se želi omogućiti upravljanje energijom između zgrada i distributivne mreže, te pokazati efikasnost i isplativost modularnog upravljanja energijom. Program sadrži devet modula predvidljivog upravljanja energijom u zgradama. Procena prilagođavanja postojeće opreme organizovana je na tri nivoa (kancelarije, centralne pripreme rashladne i toplotne energije i mreže). Program kojim će se organizovati pametno upravljanje zgradama izveden je tako da se prilagođava raznim uslovima i tipovima zgrada. Zgrade koje imaju vrlo složene sisteme regulacije koristiće svih devet modula prediktivnog upravljanja, dok će zgrade sa jednostavnijim sistemima koristiti možda dva ili tri modula. Svrha projekta je proizvesti univerzalni skup mera upravljanja zgradom prilagodljiv za većinu danas prisutnih poslovnih zgrada u Dunavskoj regiji.

4. Promene u potrošnji primarne energije u svetu

Nedavno objavljeni podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) pokazuju da će i u sledećih 20 godina potrošnja primarne energije nastaviti rasti. Zbog sve većeg oslanjanja na niskougljenične i neugljenične izvore energije svetska energetika više neće biti ista. Sredinom decembra 2016. godine Međunarodna agencija za energiju (IEA) na prigodnoj svečanosti koja je održana u Londonu objavila je svoj uobičajeni „Pregled svetske energetike” (engl. „World Energy Outlook”). Najzanimljivije je što taj svojevrsni godišnji izveštaj o stanju svetske energetike potvrđuje trendove koji u poslednjih nekoliko godina preovladavaju u nekim od vodećih svetskih privreda.

Očekuje se da će sledećih 20 godina potrošnja primarne energije nastaviti rasti, da bi 2040. godine trebala biti za čak 30 % veća od današnje. Može se primetiti da je era ugljenične energetike zasnovane na korišćenju nafte, naftnih derivata i uglja završena. Tako bi se u sledećih 25 godna najveći deo potrošnje primarne energije u svetu trebao pokrivati iz niskougljeničnih i neugljeničnih izvora sa prirodnim gasom kao prelaznim rešenjem prema potpuno neugljeničnoj energetici. Istovremeno, nafta, naftni derivati i ugalj, iz kojih je do sada pokrivan najveći deo svetskih potreba za primarnom energijom polako bi trebali nestajati sa energetske scene.

Na slikama 2 i 3 su prikazana pokrivanja potreba za primarnom energijom u svetu u periodu 1990–2015. godine i očekivano pokrivanje i u periodu 2015–2040. godine.

Slika 2 Pokrivanje potreba za primarnom energijom u svetu u periodu 1990–2015. godine

Slika 2 Pokrivanje potreba za primarnom energijom u svetu u periodu 1990–2015. godine

Slika 3 Očekivano pokrivanje potreba za primarnom energijom u svetu u periodu 2015–2040. godine

Slika 3 Očekivano pokrivanje potreba za primarnom energijom u svetu u periodu 2015–2040. godine

Zaključak

Da bi se podržali budući rad i dalja analiza, bilo bi neophodno imati više podataka dobrog kvaliteta. Adaptivne faktore bi trebalo periodično ažurirati. Pošto broj sertifikata o energetskim karakteristikama raste, biće moguće pokriti sve tipove zgrada dovoljnim brojem podataka. I energetski inspektori bi trebalo da budu podsticani na učešće u objavljivanju podataka o stvarnoj potrošnji energije. Kraći pregledi iz ove oblasti bi mogli biti korišćeni da bi se obuhvatile tendencije u ponašanju stanara u pogledu stvarnog broja sati pogona, zadatih vrednosti unutrašnje temperature i grejnih podnih površina stana, koje imaju najdirektniji uticaj na odstupanja u stvarnoj potrošnji energije od normativnih proračuna.

Sledeći korak je prikupljanje podataka i razvijanje baze znanja o efektivnosti više mera za povećanje energetske efikasnosti u stvarnim radnim uslovima, da bi se kvantifikovale stvarne uštede energije pre, nasuprot onim posle, primene mera, posebno za vreme nacionalno subvencionisanih projekata obnove. Sam model građevinskog fonda mogao bi takođe biti poboljšan razmatranjem promenljivih stopa godišnjih rušenja, građenja i obnavljanja, radi realističnog razvoja građevinskog fonda tokom godine.

Literatura

[1] Kavgić, M., A. Mavragianni, D. Mumović, A. Summerfield, Z. Stevanović, M. Đurović– Petrović, 2010. A review of bottom–up building stock models for energy consumption in the residential sector. Building and Environment 45: 1683–1697
[2] Loga, T., B. Stein, N. Diefenbach, 2016, TABULA building typologies in 20 European countries–Making energy related features of residential building stocks comparable, Energy and Buildings, Article in press
[3] Magathoes, S.M.C., V. M. S.Leal, 2014. Characterization of thermal performance and nominal Heating gap of the residential building stock using the EPBD – derived databases: The case of Portugal mainland, Energy and Buildings 70: 167–179
[4] Sandberg, N. H., I. Sartori, O. Heidrich, R. Dawson, E. Dascalaki, S. Dimitrov, T. Vimmar, F. Filippidov, G. Stegnar, M. S. Zavr, H. Braltebo, 2016. Dynamic building stock modelling Application to 11 European countries to support the energy efficienca and retrofit ambitions of the EU. Energy and Buildings, Article in press
[5] EU. 2014. Country Factsheets, 2014. version 3.0 Brussels: European Commission
[6] EU. 2016. EU Energy in Figures – Statistical Pocketbook 2016. edition, Brussels
[7] Burman, E., D. Mumović, J. Kimsan, 2014. Towards measurment and verification of energy performance under the framework of the European directive for energy performance of Buildings, Energy 77: 153–163
[8] Dall O’G., L. Sarto, N. Sana, V. Tonetti, M. Ventura, 2015. On the use of an energy certification database to create indicators for energy planning purposes: Application northern Italy, Energy Police 85: 207–217
[9] Balaras, C. A., E. G. Dascalaki, K. G. Droutsa, S. Konteyiannidi, 2016. Empirical Assesment of Calculated and Actual Heating Energy Use in Hellenic Residential Buildings. Applied Energy 164: 115–132
[10] Dineen, D., F. Rogan, B.P.O. Gallachoir, 2013. Improved modelling of thermal energy savings potential in the existing residential stock using a newly available data source Energy 90: 759–767
[11] De Wilde, P., 2014 The gap between predicted and measured energy performance of buildings: A framework for investigation, Automation in Construction
[12] MBO Model Building Code Version, November 2012., revised October 2008. www.is– angebau.de
[13] Feldmeir Franz, Energy label for windows in Europe – Evaluation systems for energy efficiency in summer and winter Conference proceedings international Rosenheim Window & Facade Conference 2012. Ift Rosenheim, October 2012.
[14] Ift guideline WA – 15/2 Sustability of windows, external pedestrian doors an curtain walling for passive houses – Procedures and criteria for assessing the sustability of construction product, for windows, external pedestrian doors and curtain walling for passive houses on the basis of European standards, ift Rosenheim, February 2011.

Piše: Prof. dr Dragan Škobalj