Sa aspekta dizajna, može se reći da je fasada jedan od najvažnijih elemenata objekta. Ona predstavlja spoljašnju ovojnicu, kožu zgrade koja ceo objekat uokviruje i daje mu oblik.
Danas postoji veliki izbor kada je obrada fasade u pitanju, ali ukoliko se osvrnemo oko sebe primetićemo da se sve češće mogu sresti fasade od različitih panela. Ovi paneli mogu biti naprvaljeni od aluminijuma, drveta, keramike, fiberglasa ili drugih materijala.
Postajemo svedoci da se u poslednje vreme fasade od panela ugrađuju čak i na objektima oko nas. Međutim, ove strukture su sve samo ne – nove.
Korbizije je umnogome obeležio arhitekturu i urbanizam 20. veka a svoj pečat je ostavio i na mnogim komadima nameštaja koje danas smatramo kultnim. On je u radu uživao sa dečijom radoznalošću i veoma rado se upuštao u istraživačke poduhvate.
Istovremeno, Korbizije je bio izuzetno praktičan i sledio je misao da „arhitektura nije arhitektura ukoliko nije funkcionalna“. Tako je u svojim istraživanjima razmatrao i ideju dvostruke fasade koja se sastojala od dva sloja stakla između kojih su se postavljale cevi koje su grejale ili hladile objekat.
Ovu ideju Korbizije je nazvao neutralizujući zid i ona je trebala da posluži za stvaranje povoljne mikroklime u objektu, njegovo hlađenje i grejanje. Ideja nije zaživela tako kako ju je Korbizije zamislio jer su inžinjeri ubrzo zaključili da bi ovakvi sistemi crpeli mnogo više energije nego što bi od njih bilo koristi. Međutim, upravo je ovaj Korbizijeov princip u osnovi modernih fasadnih panela kojima se oblažu građevine.
Oblaganje panelima je zapravo postavljanje jednog materijala preko drugog, odnosno preko fasade, kako bi se obezbedio sloj materijala koji bi imao ulogu kontrole i sprečavanja prodora kao i smanjenja uticaja vremenskih prilika i neprilika na objekat.
Paneli se izrađuju u određenim oblicima i veličinama – oni mogu biti u obliku traka, pravougaonika, kvadrata, trouglova ili u drugim oblicima; veličina je uglavnom određena samim materijalom od kojeg su elementi napravljeni, njegovim tehničkim specifikacijama kao i vizuelnim efektom koji je arhitekta zamislio.
Boja i izgled panela su veoma bitni i imaju veliki uticaj na završni izgled objekta, baš kao i oblik panela. U ovom smislu materijal igra značajnu ulogu: paneli od metala i drveta mogu biti u prirodnoj boji i tada se može dobiti veoma zanimljiv efekat na fasadi u smislu boje ali i u smislu teksture i mekoće materijala – metal će uvek izgledati pomalo oštro i hladno dok će drvo davati izgledu fasade mekoću i toplinu.
Ove vizuelne asocijacije koje materijal može da izazove zadržaće se čak i ako su paneli ofarbani, ali će u tom slučaju u centar pažnje doći upravo boja panela.
Paneli se na fasadu montiraju preko sistema nosača tako da se između objekta i samog panela ostavlja mali sloj vazduha. Na ovaj način stvara se dodatni, iako minimalni, sloj izolacije od spoljnih elemenata. Fasada od panela u ovom smislu može služiti i da sprečava direktne udare vetra u objekat kao i da spreči prodor vode i slivanje vode niz objekat.
Pošto se termoizolacija postavlja na sam objekat, prema spoljašnjosti, a preko termoizolacije se postavljaju paneli, ovakva konstrukcija može u velikom stepenu da doprinese energeskoj efikasnosti objekta.
Spoljašnji sloj fasade . fasadni paneli – diše kao koža objekta i to zahvaljujući vazdušnom sloju između panela i zida, dok unutrašnji sloj, zid sa ugrađenom termoizolacijom, smanjuje energetske gubitke za grejanje odnosno hlađenje objekta.
Velika funkcionalna prednost panela je u tome što sprečava da voda dopre do strukture objekta. Sloj vazduha koje postoji između panela i spoljašnjeg zida je veoma značajan. Ovaj sloj, ma koliko mali bio, služi kao svojevrsni toplotni most koji smanjuje vrelinu dobijenu usled uticaja sunca; upravo se u ovom vazdušnom sloju odvija disipacija energije koja se prirodnom ventilacijom gubi u ovom vazdušnom sloju i mnogo manjim intenzitetom stiže do objekta.
Takođe, tokom hladnih meseci, smanjen je uticaj niskih temperatura, kao i vetra i kiše na samu fasadu, a vazdušni sloj se ponaša kao brana između panela i zida na ovaj način bitno utičući na mikroklimu objekta kao i na samu konstrukciju.
U funkcionalnom i energetski efikasnom i štedljivom smislu posebno se može istaći toplotni dobitak koji nastaje ukoliko se radi o staklenim panelima koji su montirani ispred staklenog zida. Ovakav oblik korišćenja fasadnih obloga i arhitektonskih elemenata prilikom projektovanja i konstruisanja objekata posebno se pokazao efikasnim u energetskom smislu u hladnijim klimama.
Ne sme se prenebregnuti ni estetska uloga panela koja je takođe veoma značajna. Fasadni paneli su poslednjih nekoliko decenija napravili pravu malu revoluciju, dopuštajući da objekti izgledaju futuristički, retro ili prirodno, sve i zavisnosti od panela kojima su obloženi.
Materijali od kojih se paneli prave su raznovrsni, od lakih aluminijumskih panela, stakla, fiberglasa i najrazličitijih vrsta plastike, preko recikliranih materijala pa sve do različitih vrsta kamena.
Bez obzira od kog materijala su napravljeni, na novim fasadama paneli će uvek izgledati odlično, a dobra stvar je to što se relativno lako mogu dodati i starim fasadama i na ovaj način dramatično promeniti njihov izgled.
Takođe, paneli se mogu koristiti i za konzervaciju starih zgrada koje se mogu čak kategorisati kao istorijski spomenici.Ugradnjom staklenog panela na fasadu ovakvih objekata ne samo da ćemo očuvati istorijsku fasadu od daljnjeg propadanja usled delovanja vremenski uticaja nego ćemo učiniti da ta fasada izgleda kao da je u izlogu i na ovaj način postignuti zaista zanimljiv vizuelni efekat ali i doprineti da istorijski spomenik dobije zasluženu pažnju i važnost.
Prednosti fasadnih panela su zaista mnogobrojne. Osim što izgledaju veoma efektno i privlačno, oni štite objekat od vremenskih uticaja doprinoseći poboljšanju energetske efikasnosti objekta i čuvajući strukturu i konstrukciju objekta.
Čuvajući objekat, paneli produžavaju njegov životni vek. Istovremeno, dodajući na estetici i poboljšavajući termička i akustična svojstva fasade, oni i podižu vrednost nekretnine.
Piše: Irma Talović
