ANKETA: KAKVU STOLARIJU IMAMO
Istraživanje, statistika i odgovori
Zadatak časopisa „Prozori&Vrata“, jednako kao i portala www.prozorivrata.com jeste da edukuju javnost. Kada kažemo javnost mislimo i na krajnje korisnike, naše sugrađane koji o ovoj grani građevinarstva znaju malo ili ni malo. Na našu sreću, imamo i feedback od strane istih.
Naš portal www.prozorivrata.com, FB stranica i telefon su nam nepresušni izvori informacija o tome koliko su ljudi informisani o prozorima, vratima, šta im je nejasno ili nedovoljno jasno.
S tim u vezi dobijamo i česta pitanja jer ljudi u jednom momentu renoviraju nasleđen stan ili, pak, prave kuću u kojoj se počinje od samom početka. I u tom momentu prozor prestaje da bude samo otvor koji je potrebno zatvoriti i postaje „živa stvar“ kojom se detaljnije bavi. Pa tako nam budu postavljena pitanja: Zašto PVC? Zašto u kombinaciji aluminijum-drvo, drvo bude spolja, a šta se postiže kada je unutra, a spolja aluminijum?
Često nas zovu i poslovni ljudi koji otvaraju neki lokal i znaju da je aluminijum prava stolarija za njihov objekat pa nas zovu da im preporučimo najboljeg. Česte su i nedoumice oko razlike u ceni PVC prozora. Mi im onda objasnimo da je i kod profila, kao i kod svega drugog u potrošačkom društvu, bitan kvalitet i on se plaća više i duže traje.
Energetska efikasnost je pojam koji polako ulazi u domove krajnjih korisnika. Naravno, ljudi su zbunjeni. Zato mi, u saradnji sa našim klijentima koji su na pravi način posvećeni struci, dobijamo i statističke podatke i rezultate istraživanja koje su oni sami sproveli ne bi li klijentima što jednostavnije objasnili koliko energije rasipaju svakodnevno i koliko im toplote, odnosno hlađenja, bude uludo potrošeno čime direktno daju veći novac za nešto što ne moraju. Tako saznaju da su pomenuti proizvođači stolarije došli do podatka da kroz prozore gubimo 50 posto energije koja bi trebala da se zadrži u našem stanu, odnosno kući. Što, priznaćete, nije mali procent. I ni njima nije mali kada čuju. Naprotiv.
Međutim, u jednom momentu smo hteli da pomognemo i proizvođačima i saznamo, putem našeg veoma posećenog portala, koji materijal je zastupljen u najvećem broju domova u našoj zemlji. Kako bismo imali uvid o primeni različitih materijala na pojedinačnim prozorima, na našem sajtu www.prozorivrata.com postavljena je anketa sa pitanjem Koje prozore imate u svom objektu?
Detaljniju analizu ćete čitati u nastavku testa, ali ono što je upadljivo je da je preko 50 posto ljudi korisnik drvenog prozora. I, ne, ovde nije u pitanju povratak drveta u stolariji sa poboljšanih performansama, već nemogućnost ljudi koji žive u Srbiji da promeni staru, nasleđenu stolariju, stariju od 20 godina. Naravno, pored oskudnog znanja o prozorima kao takvim, ovde je evidentan materijalni momenat i to nam u razgovoru ljudi i pominju. Štaviše, kada zovu da pitaju šta je za njih najbolje ili su na našem potralu pronašli odgovarajuću stolariju za svoj dom, cena je već sledeće postavljeno pitanje. Zato smo odlučili da rezultate ankete dostavimo ljudima iz struke, proizvođačima stolarije, da saznamo kako oni gledaju na ove rezultate i iz svog ugla sagledaju kako uzroke, tako i posledice istih.
Dakle, najveći broj ljudi u Srbiji, čak 52,9 procenata, u svojim stambenim objektima ima drvene prozore dok je PVC-U, očekivano, na visokom, drugom mestu. Naime, 34,5 procenata posetioca našeg sajta koji su adgovarali na anketu ima upravo PVC-U profile na svojim prozorima. Za aluminijum se izjasnilo 8,6 procenata ispitanika, dok se za kombinaciju aluminijum-drvo izjasnilo, takođe očekivano, 4% ispitanika.
Zašto su ovi rezultati ovakvi? Koliko vremena će biti potrebno da se situacija promeni? Da li rezultati oslikavaju našu, reklo bi se, malo platežnu moć ili pak najbolji odnos cene i kvaliteta pitali smo proizvođače stolarija koji su vodeći se svojim iskustvom i znanjem, prokomentarisali rezultate naše ankete.
Marijan Brlečić iz kompanije “Gealan” nam je, na samom početku, prokomentarisao činjenicu o velikom procentu drvenih prozora:
“Najveći deo stambenih objekata još uvek ima drvenu stolariju (prema anketi više od 50%), što je znak da se na objektima nalazi stara drvena stolarija iz prošlih vremena i većinu te stolarije treba menjati”. Ovaj Marijanov komentar svakako govori u prilog tome da naši ljudi na starim, nasleđenim ili kupljenim kućama uglavnom menjaju sve drugo pre prozora što je sa aspekta energetske efikasnosti, zaista velika greška. Što se tiče novih prozora, stručnjak iz Gealan-a nam je rekao i nešto o procentima PVC-U prozora, odnosno stolarije. Prema njegovih rečima i prema istraživanjima ove kompanije najveći postotak novih prozora koji se i stavljaju na nove objekte ili za potrebe renovacije starih su iz PVC-U sistema i taj postotak, kako nam je rekao, kreće se do čak 60%. Znači 60% onih koji se odlučuju za nove prozore se odlučuje za prozore izrađene iz PVC-U sistema, zahvaljujući najviše odnosu cene i kvaliteta, te trajnosti i minimalnom potrebom za održavanjem PVC stolarije, zaključak je Marijana Brlečića.
Ni Aleksandar Živanović, marketing menadžer kompanije “Tehnomarket”, nije iznenađen rezultatima ankete.
Kako kaže, najveći procenat drvenih prozora u anketi očekivan je, uzevši u obzir da su „stari prozori“ pravljeni od drveta, te da na velikom broju objekata još uvek nisu zamenjeni. Takođe, njemu i njegovim kolegama, jasan je i relativno mali udeo prozora u aluminijum-drvo sistemu, budući da se radi o vrhunskim proizvodima u premium klasi. Što se tiče aluminijumskih i PVC prozora, dodaje Živanović, široko su zastupljene obe opcije, pri čemu PVC-U, ipak ,ima primat u najnižem cenovnom rangu, dok se kod srednje i više klase proizvoda, gde se očekuju visoke performanse, energetska efikasnost i dugotrajnost klijenti mahom odlučuju za aluminijum.
Svoju analizu ankete dostavio nam je i Predrag Vidović, marketing menadžer kompanije “Alumil”
U svojoj analizi, on je krenuo od postavke ankete i razloga zašto je baš određena grupa ljudi odgovarala na istu. Kako je rekao, ovakav vid anketa zavisi od mnogo uticajnih faktora i iza ankete treba da postoji određena metodologija anketiranja kako bi anketa bila realnija. “Anketa postavljena na vašem portalu kao otvorena anketa za sve posetioce portala koji žele da učestvuju odražava pre svega želje čitalaca vašeg portala. Siguran sam da u potrazi za novim energetskim prozorima čitaoci na osnovu vaše odlične pozicije i korisnih tekstova veruju vašim preporukama i vaš portal uzimaju kao polaznu tačku u potrazi za boljom energetskom efikasnošću. U skladu sa tim i ne čudi da su najviše glasali čitaoci koji žele da promene svoje drvene prozore”, objasnio nam je Vidović i dodao: “Sa stvarnog pogleda na naše tržište plasman koji je postignut anketom je realna slika naših stambenih objekata, s naglaskom da su procenti u stvarnosti drugačiji.” I on se osvrnuo na svest naših ljudi o energetskoj efikasnosti i objasnio da je veoma teško u Srbiji, gde je cena svih vidova energije među najjeftinijim u Evropi, propagirati energetsku efikasnost i efekat koji ona pruža.
Na osnovu nedostatka regulativa i želje za energetskom efikasnošću, kao i problemima sa kojima se građevinski sektor suočavao u prethodnih 20 godina, uz uvek prisutnu finansijsku problematiku, evidentno je da u našoj stanogradnji postoji veliki procenat starih objekata sa drvenim prozorima starijim od 20 i više godina. Stručnjak iz Alumila-a nam je dalje objasnio kako bi situacija mogla da se promeni: „Nažalost zamena prozora je kod nas individualna stvar u skladu sa finansijskim mogućnostima stanara, umesto da se to definiše posebnim regulativama i podsticajima od strane države. Jer ukoliko bismo sredstva koja naša država ulaže u podsticaje za proizvodnju nove energije uložili u energetsku efikasnost, tada ne samo da nam ne bi trebali novi vidovi energije, nego bi država zaradila na prodaja razlike energije.“
Verujem da je novi zakon o stanovanju i održavanju zgrada prvi korak ka uređenju regulative i osvrtu na energetsku efikasnost. Naravno to treba da bude ispraćeno posebnim finansijskim podsticajima od strane lokalnih samouprava”, lepo je primetio Vidović u svojoj analizi i dodao: “Takođe, kada je reč o drvenim prozorima tu ne treba uzimati u obzir samo da se radi o starim prozorima. Siguran sam da postoji solidan broj investitora koji insistiraju na toplini i plemenitosti koje drvo pruža u njihovom domu. Takođe drvo kao materijal je veoma pogodan za izražavanje arhitektonske kreativnosti. S druge strane samo drvo se veoma retko koristi za izradu prozora u stanogradnji, ali su u poslednjih nekoliko godina kombinacije drveta sa aluminijumom sve učestalije. Da li to bila kombinacija drvo-aluminijum gde je cela konstrukcija od drveta sa spoljnim aluminijumskim oblogom, ili aluminijum-drvo sa konstrukcijom od nekog visoko energetskog aluminijumskog sistema sa unutrašnjim drvenim delovima koji domu pružaju potrebnu toplinu uz neophodnu visoku energetsku efikasnost. U našoj stanogradnji se ove kombinacije i dalje bezrazložno smatraju luksuznim solucijama, iako je razlika neprimetna uzimajući u obzir sve aspekte” obrazložio je svoje tvrdnje Vidović.
On je dodao i to da je odnos PVC-a i aluminijuma anketi nerealan, ali, kako kaže, evidentno je da je PVC i dalje zastupljen više nego aluminijum. Za to, po njegovim rečima, postoji nekoliko razloga. Kao prvi razlog je naveo novu stanogradnju i investitore masovne gradnje kojima nije preveliki interes da klijent dobije znatno kvalitetniji prozor, nego je iz njihovog ugla gledano važna razlika između cene koje oni plaćaju inicijalno, ne uzimajući u obzir što izborom aluminijuma oni pružaju mnogo bolji kvalitet i komfor svojim klijentima, a sebi i svom objektu daju dodatnu vrednost. U svojoj analizi, Predrag se osvrnuo i na onaj drugi aspekt. Kako je rekao, gledano sa aspekta kupca stana razlika po m2 je neznatna za razliku u kvalitetu koji se dobija, što sa druge strane kao benefit mogu da iskoriste i investitori objekata u njihovom interesu.
Takođe, prema njegovim rečima, još jedan, veoma bitan, aspekat je renoviranje, tj. zamena gore pomenutih drvenih prozora, gde se kao alternative nameću aluminijum ili PVC: ”Da živimo u finansijski stabilnoj državi nikakve dvojbe ne bi bilo, ali s obzirom da finansijske mogućnosti i prioriteti koje one diktiraju nisu u skladu sa izborom kvaliteta vaša anketa predstavlja stanje našeg tržišta. Kvalitet aluminijuma u odnosu na PVC je višestruk, počev od čvrstoće stabilnosti konstrukcije koji znatno utiču na vodonepropusnost i otpornost na atmosferske uticaje, funkcionalnost i veka trajanja. Znatno veće mogućnosti obrade i kombinacije otvaranja, tipologija uz neograničeni izbor površinskih obrada i boja pružaju veliki izbor i mogućnosti za prilagođavanje, a arhitektama izražavanje kreativnosti. Aluminijum je prirodni materijal bez ikakvih štetnih dejstava i materijal koji znatno podstiče održivost tj. ukoliko iz bilo kog razloga nakon 30-40 godina (koliko PVC sigurno neće trajati) želite da promenite Vaše prozore, stari prozori mogu biti otkupljeni kao sekundarna sirovina. Po pitanju energetske efikasnosti stvari su se inovacijama u aluminijumu izjednačile. Postoje mnogi aluminijumski sistemi sa nivoima energetske efikasnosti za sva područja i sve tipove objekata.”
Na samom kraju analize, stručnjak iz kompanije “Alumil” je zaključio: “Na osnovu toga je kao jedini benefit u korist PVC-a ostala inicijalna cena investicije, što sagledavajući sve aspekte se naknadno pokaže da se vremenom ta prednost anulira. Verujem da će se u nekoj narednoj anketi ovaj odnos promeniti, na osnovu buđenja svesti našeg naroda da nismo toliko bogati da kupujemo najjeftinije, koje se vrlo brzo pokaže kao loš izbor”, rekao nam je na kraju Vidović.
Predstavnik još jedne uspešne kompanije se uključio u analizu naše ankete. U pitanju je Vladimir Tasevski iz firme “Veka AG”.
Po svemu sudeći on nije iznenađen rezultatima i smatra ih validnim što se tiče ekonomske situacije naših građana, odnosno vlasnika stanova ili kuća. Ustvari, on je za glavni aspekt i uzeo finansijsku mogućnost ljudi u našoj zemlji rekao kako je pojava “starih prozora” kod tako velikog broja ljudi uslovljena malim ili nedovoljnim primanjima pojedinca: “Po mom mišljenju najviše su zastupljeni stari prozori, a naš narod još uvek nije u mogućnosti da promeni stolariju zbog nedovoljnih finansijskih sredstava.” U odnosu cene i kvaliteta, u sadanjem vremenu, po rečima ovog stručnjaka, odgovara upravo PVC-U i kako kaže, zbog svojih dobrih preformansi, ali i cene, PVC prozori polako preuzimaju primat u zameni stolarije. Aluminijum je još uvek, kako kaže, zastupljen više u poslovnim zgradama, nego u stambenim objektima, dok je kombinaciju aluminijuma i drveta okarakterisao kao odluku građana sa, kako kaže, dubljim džepom.
Predstavnik kompanije INOUTIC / DECEUNINCK arhitekta Dragan R. Stevanović nam je u kratkom razgovoru za naš časopis potvrdio
Rezultati naše ankete se slažu sa podacima kojima raspolažu u ovoj renomiranoj kompaniji te da su ovi rezultati samo potvrda činjenice da je još uvek dobar deo naših stambenih objekata sa starom i dotrajalom drvenom stolarijom – kakva je ugrađena još prilikom izgradnje tih objekata. Svakako da će pre ili kasnije zbog dotrajalosti biti neophodna zamena ove drvene stolarije novom i savremenijom, te da čitaocima časopisa na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva može sa sigurnošću da preporuči kupovinu i ugradnju stolarije izradjene od PVC profila. Ova preporuka svakako i naročito važi kada su u pitanju projekti izgradnje novih i adaptacije starih stambenih objekata.
Nesumnjivo da je PVC, kako u ovom trenutku tako i poslednjih 30 godina, dominantan materijal korišćen za izradu građevinske stolarije, napominje arhitekta Stevanović. Relativno jednostavan način proizvodnje, izuzetna dugotrajnost i veoma lako održavanje / uglavnom samo pranje prozora / doprineli su tome da PVC stolarija danas ima najveći udeo od svih materijala u prizvodnji i ugradnji prozora.
U 2014. godini od svih proizvedenih prozorskih jedinica / 126,1 miliona PJ u Evropi / njih čak 61,5% bili su izrađeni od PVC profila. Jedan od glavnih uzroka brzog razvoja PVC prozora poslednjih godina, uz estetske, sigurnosne i tehnološke, jeste i smanjivanje toplotnih gubitaka. Svojevrsnom evolucijom od 2 komornih pa do čak 10 komornih profila postigli su se izuzetni rezultati u smanjenju toplotnih gubitaka, što u kombinaciji kvalitetne ispune /ostakljenja/ dovodi do toga da koeficijent prolaza toplote kroz prozor Up bude ispod 0,8 W/m²K /kriterijum koji odgovara kvalitetu prozora za tzv. pasivne kuće/.
Kada su u pitanju PVC prozori potrebno je takođe istaći da oni ustvari samo kod veoma malih dimenzija otvora mogu biti samo od plastičnih profila, a da zapravo, kod iole ozbiljnijih dimenzija, oni predstavljaju u stvari spoj dva različita materijala čeličnih i PVC profila u jednu celinu. U ovom sadejstvu čelika i plastike / međusobno povezanih vijcima / čelični profili imaju noseću ulogu, a PVC profil funkciju obloge, toplotne zaštite i estetike.
Obzirom na veliki broj različitih proizvođača repromaterijala za PVC stolariju preporuka je da se prilikom odabira imaju u vidu pre svega poznati i provereni svetski brendovi u ovoj oblasti. Vodeći proizvođači PVC profila su svakako nemačke kompanije koje imaju višedecenijsko iskustvo u poslovima extruzije. I na kraju, kao zaključak, arhitekta Stevanović navodi da se svaki dinar uložen u zamenu dotrajale stolarije višestruko vraća kroz uštedu kako na grejanju zimi tako i na hlađenju tokom letnjih meseci.
Redakcija časopisa “Prozori&Vrata” i stranice www.prozorivrata.com ovim putem se zahvaljuje kako svima vama koji ste se izjasnili o tome koje prozore imate na svojim stambenim objektima, tako i stručnjacima koji su u ime svojih kompanija komentarisali rezultate. I u sledećem broju imaćemo aktuelno pitanje iz ove sfere na koje ćete moći da odgovarate.
Čitamo se i dalje.
