Grafički pokazatelj ekološke efikasnosti
Informacije dobijene analizom procene radnog ciklusa i izražene primenom pokazatelja ekološke efikasnosti treba preneti kupcu pomoću razumljivih numeričkih ili grafičkih prikaza.
Potrebno je stvoriti pouzdanu skalu za ocenjivanje kako bi se dobila potpuna holistička procena izabranih proizvoda. To je moguće postići pravilnim kombinovanjem pomenutih pokazatelja, što će biti prikazano u sledećem tekstu.
Simultani prikaz potencijala za uštedu energije i uticaja na životnu sredinu moguće je postići pomoću grafikona poput onog na slici 5. Tri reprezentativna pokazatelja, tj. BENr, GHGr i EEP (smanjenje energetskih potreba zgrade, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i energetska efikasnost proizvodnje) izabrani su i prikazani na ovoj slici – grafikonu. Svaka kombinacija vrednosti GHGr i BENr koja je pročitana na osama y i x vodi do odgovarajućeg balona čija površina predstavlja vrednost EEP. Prateći dijagonalu ovog grafikona, ekološka efikasnost se povećava, obezbeđujući jasan grafički prikaz za ocenjivanje proizvoda. Visoko ocenjen proizvod treba da bude na gornjoj strani dijagonale i da ima najveću moguću površinu balončića.
Možda Vas zanima:
Na primer, najnepovoljniji slučaj za oblasti u kojima dominira hlađenje, predstavljen je dvostruko zastakljenim prozorima koji se nalaze na donjem delu dijagonale koja opisuje donju ekološku efikasnost. Najbolje karakteristike se vide za prozore EC i ECss koji se nalaze blizu višeg dela dijagonale. Pored toga njihovi balončići imaju skoro identičnu površinu koja pokazuje slične vrednosti EEP. One su znatno smanjene (skoro 3 puta) u poređenju sa površinom balončića DGss, zbog većih energetskih potreba za njihovu proizvodnju. Takođe, balončić DGss se nalazi blizu sredine dijagonale, opisujući smanjenu ekološku efikasnost u poređenju sa prozorima EC i ECss. Takav dijagram može da sadrži korisne informacije, kako za proizvođače prozora, tako i za potencijalne kupce. Proizvođači mogu da predstave sve svoje proizvode ovim grafičkim prikazom. Ukazujući na njihove ekološke potencijale i potencijale za uštedu energije, dok kupci od ovakvog prikaza mogu da imaju koristi i da izaberu odgovarajući proizvod za svoje specifične potrebe.
Na slici 6. kombinovano je smanjenje pokazatelja BENr i varijacija EEP sa CI. BENr preko jedne vrednosti za svaku klimatsku oblast može da obezbedi mogućnost uštede energije zgrade u kojoj je ugrađen određeni tip prozora. Na taj način, za proučavani elektrohromatski prozor, oblast u kojoj dominira hlađenje izgleda da predstavlja najbolji izbor da se u potpunosti iskoriste mogućnosti sistema. Uticaj dužine veka trajanja i očekivani troškovi za pokazatelje CI i EEP opisani su na grafikonu za svaku klimatsku oblast. Ispitane su četiri vrednosti očekivanog veka trajanja (tj. 10, 15, 20 i 25 godina) i svaka predstavlja linije čije donje i gornje ivice odgovaraju dvema ekstremnim vrednostima očekivanih troškova za prozor, tj. 200 i 800 €/ m2. Za svaku klimatsku oblast najbolji slučaj je za najnižu vrednost CI i najvišu vrednost EEP. Ovu kombinaciju je moguće postići tako što bi se produžio radni vek i smanjili troškovi kupovine, a i jedno i drugo su ciljevi koje predviđaju potencijalni proizvođači prozora. Na taj način, tokom procesa odlučivanja o proizvodu koji je u razvoju, poboljšana ekološka efikasnost mogla bi da bude predstavljena tako što bi se kretala prema donjem delu dijagonale opisane na grafikonu za oblast u kojoj dominira hlađenje.
5.3 Predloženi sistem za ocenjivanje
Na osnovu prethodne analize, jasno je da je prilično teško predstaviti ekološku ocenu inoviranog zastakljenja na osnovu samo jedne vrednosti.
Potrebno je uzeti u obzir razne parametre (tj. smanjenje emisije, mogućnost uštede energije, procese proizvodnje, toplotne i optičke karakteristike i dr.), kako bi se postigao holistički sistem procene.
Međutim, daljim istraživanjem trebalo bi da postane izvodljivo da se sve pomenute vrednosti spoje u jednu vrednost pomoću odgovarajuće izabranih težinskih faktora. Predložena metodologija (kombinacija procene radnog ciklusa i ekološke efikasnosti) može kao rezultat da obezbedi sistem za ocenjivanje koji će biti u stanju da obuhvati inherentne specijalne karakteristike inoviranih prozora preko odgovarajuće definisanih pokazatelja, pružajući mogućnost da se uporede ekološke i tehničke karakteristike proučavanih proizvoda.
Ovaj sistem za ocenjivanje mogao bi da na detaljan način obradi informacije dobijene od proizvođača i da predstavi konačnu skalu za ocenjivanje preko grafičkih prikaza kao na slici 7. Na takvim grafikonima za ocenjivanje definisani pokazatelji biće na odgovarajući način kombinovani kako bi obezbedili jasne informacije kupcima za sve ocenjene proizvode. Na slici 7a za svaki posmatrani prozor kombinuje se smanjenje emisije (vrednost opisana na y osi) sa potencijalom za uštedu energije (vrednost na x osi) i energetskoj efikasnosti njegove proizvodnje (površina svakog balončića).
Odgovarajuća definicija ovih pokazatelja omogućava da postoji jasna skala za ocenjivanje i najefikasniji proizvod će se nalaziti na gornjem delu dijagonale opisane na grafikonu.
Na taj način će biti lako potencijalnom kupcu da uporedi različite proizvode, jer će moći da izabere onaj koji će kombinovati manje opterećenje za životnu sredinu (tj. veću vrednost za smanjenje emisije i energetske efikasnosti proizvodnje) i poboljšanu energetsku efikasnost (tj. veći potencijal za uštedu energije). Važno je napomenuti da se takvi grafikoni mogu modifikovati prema utvrđenim ciljevima ili parametrima koje sistem za ocenjivanje želi da istakne. Na primer, sa jedne strane, na y osi mogu se pomenuti posledice procene radnog ciklusa (odnosno emisija gasova staklene bašte ili toksina) u zavisnosti od toga koji uticaj procene radnog ciklusa treba istaći prema utvrđenim ekološkim problemima i prioritetima.
S druge strane, na slici 7b prikazana je kombinacija karakteristika troškova (odnosno vrednost na y osi opisuje vrednost ušteđene energije i energetske efikasnosti procesa proizvodnje proučavanog prozora (vrednost na x osi)). U ovom slučaju, dijagonala koja pokazuje povećanu ekološku efikasnost proučavanog proizvoda kreće sa gornje leve ka donjoj desnoj strani grafikona. Ponovo, potencijalni kupac može da izabere proizvod koji će kombinovati manje troškove kupovine po očekivanoj uštedi energije (odnosno smanjen intenzitet troškova) i simultano poboljšanu energetsku efikasnost kroz njegovu proizvodnju. Da bi ocenio prozor, proizvođač treba da dostavi tehničke karakteristike nezavisnoj agenciji ili ovlašćenom simulatoru, a te karakteristike će omogućiti da prozor bude obuhvaćen specifičnim sistemom za ocenjivanje.
Za već postojeći sistem za ocenjivanje (BFRC, NFRC, WERS itd.) potrebne su tri karakteristike da bi se dobila energetska ocena za tipičan prozor: toplotna propustljivost (U–faktor), koeficijent dobitaka sunčeve toplote i infiltracija vazduha. Za kombinovanu metodologiju za ekološko ocenjivanje koje je predstavljeno u ovom radu, proizvođač treba da dostavi dodatne karakteristike i to: očekivani radni vek proizvoda, troškove kupovine i energije potrebne za njegovu proizvodnju.
Zatim se na odgovarajući način može uraditi korelacija ovih podataka kako bi se dobio konačan rezultat ocenjivanja.
Zaključci
U ovom radu se podržava mišljenje da celoviti sistem za ocenjivanje inoviranih prozora pored tehničkih pitanja treba da se bavi i ekonomskim i ekološkim aspektima. Takav sistem za ocenjivanje treba da obuhvati sledeće aspekte: potencijal za uštedu energije, uticaje na životnu sredinu, očekivani vek trajanja i troškove kupovine. Predložena je kombinacija dve metodologije (odnosno procene radnog ciklusa i analiza ekološke efikasnosti) kako bi se ova očekivanja ispunila i prikazana je studija slučaja elektrohromatskog prozora. Na osnovu rezultata izvršene analize procene radnog veka, definisani su odgovarajući pokazatelji ekološke efikasnosti, uzimajući u obzir inherentne karakteristike kategorije inoviranih prozora. Kada se proučava pojedinačno, svaki od ovih pokazatelja može da pruži specifične informacije o proučavanom proizvodu, kao što su potencijal za uštedu energije, očekivani uticaji na životnu sredinu ili procenjeni troškovi kupovine.
Takođe, preko kombinujućih grafičkih prikaza, ovi pokazatelji omogućavaju ocenjivanje različitih prozora. Na taj način se mogu izvući korisni rezultati za potencijalno smanjenje emisije, u kombinaciji sa potencijalom za uštedu energije, energetskom efikasnošću proizvodnje i veličinom troškova. Da bismo ocenili proizvod pomoću predložene metodologije, jedine dodatne karakteristike, pored neophodnih tehničkih karakteristika (propustljivost toplote, koeficijent dobitka solarne toplote i infiltracija vazduha), jesu očekivani vek trajanja proizvoda, troškovi kupovine energije potrebni za njegovu proizvodnju.
Predložena metodologija može se primeniti prema postojećem interesovanju u nekoliko zemalja da bi se utvrdio sistem za energetsko označavanje (energetske nalepnice), ili energetsko ocenjivanje prozora. Takvi sistemi za ocenjivanje mogu biti korisni, ne samo za potencijalne kupce (koji će moći da izaberu proizvode koji kombinuju smanjeno ekološko opterećenje, bolju energetsku efikasnost i smanjene troškove), već i za proizvođače (koji će biti u stanju da modifikuju i kontrolišu procese istraživanja i razvoja).
Autori teksta: Prof. dr D. Škobalj, Ž. Đokić, dipl. maš. inž.
Prvi deo teksta možete čitati na: prozorivrata.com
Drugi deo teksta možete čitati na: prozorivrata.com
Treći deo teksta možete čitati na: prozorivrata.com
Četvrti deo teksta možete čitati na: prozorivrata.com
Peti deo teksta možete čitati na: prozorivrata.com
Šesti deo teksta možete čitati na: prozorivrata.com
Sedmi deo teksta možete čitati na: prozorivrata.com
